POVOLjNI VREMENSKI USLOVI ZA RAST PŠENICE
OBEĆAVAJUĆI PRINOSI
Pored kukuruza pšenica je poljoprivredna kultura koja kod nas zauzima najveće obradive površine tako da joj treba posvetiti dovoljno pažnje tokom cele vegetacije. Kada je u pitanju područje koje pokriva Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Šabac na oko 25.000 hektara pod pšenicom situacija je, zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima, zadovoljavajuća. Posejana većinom u planiranom optimalnom roku trenutno je u fazi mirovanja, tj. bokorenja. U zavisnosti od vremena setve, na parcelama koje nisu iz raznih razloga posejane u predviđenom roku, pšenica se nalazi u fazi od četiri do pet listova.
- Veća temperaturna kolebanja između dana i noći nisu poželjna. Nedavne temperature od minus deset stepeni celzijusa nisu nanele neke veće štete pšenici jer je ona bila pod snežnim pokrivačem. Takođe bi bilo poželjno da pšenica bude pod snežnim pokrivačem deset do petnaest odsto i u narednom periodu ako dođe do negativnih temperaturnih kolebanja. Većina parcela je za sada u dobrom stanju. Kao i prošle godine došlo je do intenzivnijeg napada glodara tako da skrećemo pažnju našim poljoprivrednim proizvođačima pažnju da obave pregled parcela i urade eventualnu zaštitu. U ovom momentu ih nema ali ako u narednom periodu bude toplije vreme postoji i ta mogućnost. Takođe, moram napomenuti, zbog iskustva iz prethodnih godina, da iako je primenjena puna agrotehnika neophodna je zaštita od bolesti koja zajedno sa napadom glodara može uticati na smanjenje prinosa čak i do sedamdeset odsto ““ ističe dipl. inž. ratarstva Svetlana Zlatarić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.
Genetski potencijal pšenice, čije seme dolazi iz dobrog domaćeg sortimenta, zadovoljavajući je i obećavajući kada je u pitanju željeni prinos.
- Taj potencijal potrebno je samo da iskoristimo, tj. da primenimo punu agrotehniku, uradimo eventualno zaštitu od glodara i napada bolesti i samim tim možemo očekivati u velikom procentu dobar prinos. Naravno, ne možemo uticati na vreme, kada će biti padavine, u kojoj količini i momentu kada je najpotrebnije ali ako uradimo sve ovo što sam napomenula možemo očekivati dobar prinos što je i naš krajnji cilj da bismo opravdali ekonomska ulaganja.
Ukoliko u narednom periodu i dođe do nekih većih temperaturnih oscilacija ne očekuju se veća oštećenja osim eventualno na vrhovima listova ali to neće u znatnoj meri uticati na visinu prinosa jer je ona sada u dobrom kondicionom stanju.
- Ne treba žuriti sa prihranom u ovom momentu. Preporuka bi bila da se obrate nama, da se konsultuju sa stručnjacima Stručne službe. Svaka parcela traži različito đubrenje i to u zavisnosti od kondicionog stanja useva, od željenog prinosa, od vremena setve. Dakle, od više činilaca zavisi i sama prihrana. Najbolje je da se tek na osnovu rezultata agrohemijske analize uradi i prihrana koja ne treba da bude pre polovine februara. Preporučuje se da to bude u dva navrata. Prva količina bi bila sa dve trećine azotnih đubriva a jedna trećina kasnije, za jedno tri nedelje.
- Veća temperaturna kolebanja između dana i noći nisu poželjna. Nedavne temperature od minus deset stepeni celzijusa nisu nanele neke veće štete pšenici jer je ona bila pod snežnim pokrivačem. Takođe bi bilo poželjno da pšenica bude pod snežnim pokrivačem deset do petnaest odsto i u narednom periodu ako dođe do negativnih temperaturnih kolebanja. Većina parcela je za sada u dobrom stanju. Kao i prošle godine došlo je do intenzivnijeg napada glodara tako da skrećemo pažnju našim poljoprivrednim proizvođačima pažnju da obave pregled parcela i urade eventualnu zaštitu. U ovom momentu ih nema ali ako u narednom periodu bude toplije vreme postoji i ta mogućnost. Takođe, moram napomenuti, zbog iskustva iz prethodnih godina, da iako je primenjena puna agrotehnika neophodna je zaštita od bolesti koja zajedno sa napadom glodara može uticati na smanjenje prinosa čak i do sedamdeset odsto ““ ističe dipl. inž. ratarstva Svetlana Zlatarić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.
Genetski potencijal pšenice, čije seme dolazi iz dobrog domaćeg sortimenta, zadovoljavajući je i obećavajući kada je u pitanju željeni prinos.
- Taj potencijal potrebno je samo da iskoristimo, tj. da primenimo punu agrotehniku, uradimo eventualno zaštitu od glodara i napada bolesti i samim tim možemo očekivati u velikom procentu dobar prinos. Naravno, ne možemo uticati na vreme, kada će biti padavine, u kojoj količini i momentu kada je najpotrebnije ali ako uradimo sve ovo što sam napomenula možemo očekivati dobar prinos što je i naš krajnji cilj da bismo opravdali ekonomska ulaganja.
Ukoliko u narednom periodu i dođe do nekih većih temperaturnih oscilacija ne očekuju se veća oštećenja osim eventualno na vrhovima listova ali to neće u znatnoj meri uticati na visinu prinosa jer je ona sada u dobrom kondicionom stanju.
- Ne treba žuriti sa prihranom u ovom momentu. Preporuka bi bila da se obrate nama, da se konsultuju sa stručnjacima Stručne službe. Svaka parcela traži različito đubrenje i to u zavisnosti od kondicionog stanja useva, od željenog prinosa, od vremena setve. Dakle, od više činilaca zavisi i sama prihrana. Najbolje je da se tek na osnovu rezultata agrohemijske analize uradi i prihrana koja ne treba da bude pre polovine februara. Preporučuje se da to bude u dva navrata. Prva količina bi bila sa dve trećine azotnih đubriva a jedna trećina kasnije, za jedno tri nedelje.
O. Gavrilović
Najnoviji broj
18. april 2024.
