CRKVA PUNA SVETA

A spremaš li ti nama što god večere, Marko? - pita pop Raća.
Spremam, popo. Evo janjca, valja roba iz tavnice.
Ko će rediti?
Zvao sam Dišu.
Je li spremno sve u crkvi?
Jeste, popo.
Tvoja „čreda“ bi oče Stevane? - upita pop Teša.
Moja.
Pa gotovo neka zvoni. Sunce je na zarancima.
Može.
U taj par eto ti pop Đorđa. Vrlo je interesantno odelo tadašnjih sveštenika. Prava uniforma bio je gunj, resanik i čita. Ostalo je odelo bilo kao u običnih ljudi: gunj, čakšire opanci itd.
Marko posla Krsmanovog dečka po Dišu, da se za večeru pobrine, a on sa svojim Živojinom ode da oglasi „večernje“.

II

Te godine behu namestili zvona na zvonik. Jeknu zvono, a jasni zvuk njegov razleže se po šumovitoj, ravnoj Mačvi.
Sveštenici se prekrstiše...
Dođoše i pop Stanojlo i pop Živko.
- Slušaj kako se ori! - reče pop Teša.
Pop Raća se prekrsti.
- Hvala ti, Gospode, kad dočekasmo da nam zvono zazvoni!... Znaš li ti da mi u srcu zvoni!...
I uđoše u crkvu po redu i starešinstvu.
Za sveštenicima uđe učitelj s đacima, pa onda seljaci koji se behu iskupili na glas zvona.
Tišina zavlada. A tu tišinu prekide jedan srdačan glas govoreći svete reči:
„Blagosloven Bog naš vsegdanin i prisno i vek vekov.“
„Amin“ - jeknuše dečji glasovi.
I otpoče večernja molitva. Po onim licima, po glasu, moglo se videti da je sve to od srca... Plavičasti dimovi tamnjana zamirisaše i napuniše hram božji mirisom... Pesma crkvena jeknu pa se razleže po porti oko crkve.
- Po svršenoj molitvi ljudi stajahu mirno očekujući da sveštenici celuju ikonu, pa onda i oni.
I oni, dva i dva, celivaše ikonu i izidoše iz crkve pozdravljajući jedan drugog sa:
- Dobro veče! - Na zdravlje molitva!
Učitelj im priđe ruci i zatraži blagoslova.
- Bog te blagoslovio! - reče pop Teša. - Badava!... Srem pa - Srem! Ejvala ti majci!
Učitelj beše rodom iz Srema a bio je odličan pojac.
Bimbaša Sima Katić priđe im takođe ruci?
- Veliš, oče Teško, o pesmi učiteljevoj?
- Ja.
- Sveta sam prošao dosta, ali ovake pesme nisam čuo!...
Katić je bio jedan od najvećih priložnika crkvenih. On je kupio i jedno zvono. A sem toga to beše čuven čovek u ustanku. Pa kad se još uzme u račun da je i dosta sveta prošao - onda njegova hvala vredela je mnogo.
Učitelj beše do neba.
Hvala vam! - reče.
Gledaj, pa nam i decu pouči!
Neću truda zažaliti!...
Da sednemo malo, ljudi - reče pop Teša.
I zasedoše za jednu sovru.
- Ne bi zgoreg bilo po jednu rakiju - upita Katić.
- Ne bi. - rekoše sveštenici. Katić posla kući te doneše jednu čuturu prepečenice iz njegove kačare.
Prekrstiše se, popiše po jedan gutljaj, pa se raziđoše. Ostaše samo popovi s učiteljem.