SLOBODAN JEROTIĆ, GRADSKI MENADžER ZA ENERGETIKU
POVEĆATI NIVO EFIKASNOSTI
O načinima za uštedu energije i važnim projektima koji se tiču podizanja nivoa energetske efikasnosti, razgovarali smo sa Slobodanom Jerotićem, gradskim menadžerom za energetiku
Šabac je prvi grad u Srbiji koji je počeo projekat izolacije stambenih zgrada. Kakve je rezultate u praksi dao ovaj program?
- Program je počeo 2010. godine, kao pilot projekat, kojim smo želeli da vidimo kakve će rezultate dati izolacija stambenih objekata. Pokazalo se da primena svih mera energetske efikasnosti donosi uštede od 30-40 odsto. Tokom protekle četiri godine izolovano je i sanirano 28 zgrada, a kako se sve one snabdevaju toplotnom energijom putem daljinskog sistema grejanja „Toplane Šabac“, moguće je izvršiti merenja. Na ovim primerima su se procene pokazala tačnim, jer je potrošnja energije u izolovanim zgradama manja za 30 odsto u odnosu na stambene objekte koji nisu izolovani.
Grad je Ministarstvu građevine predao projekat za izolaciju kompletnog naselja Benska bara. Šta se dešava sa tim projektom?
- U naselju Benska bara postoji toplana koja toplotnom energijom snabdeva sve stambene zgrade. U ovom naselju je evidentna velika gustina stanovištva na relativno malom prostoru, te je veoma značajno da realizujemo ovaj plan. Još 2012. godine je urađen kompletan projekat koji je prosleđen Ministarstvu građevine, a s obzirom da je naše ministarstvo sa nemačkim Ministarstvom građevine nedavno potpisalo sporazum o energetskoj efikasnosti, smatramo da bi naš projekat trebao da bude jedan od prvih koji će se realizovati u Srbiji. Vrednost projekta je 2.7 miliona evra, a on bi obuhvatio 35 zgrada sa ukupno 54 ulaza, koje pokriva više od 111.000 kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora. Zahvaljujući međudržavnom sporazumu obezbeđena su sredstva za koje lokalne samouprave mogu da apliciraju, te se nadamo da će nadležni prepoznati značaj posla koji je sa realizacijom počeo upravo u Šapcu. Dokumentacija je u potpunosti pripremljena, smatram da je interes grada, ali i države, da se ovaj projekat realizuje što pre.
Sprovođenje tog projekta je prilika da uštede ostvare građani i „Toplana Šabac“ koji će trošiti manje energenata, ali i građevinske firme koje bi radile na izolaciji.
- Izolacijom zgrada računi za utrošenu toplotnu energiju su manji, što je građanima svakako najveća korist. Štedi i toplana, jer doprema manje energenata do toplotnih podstanica u zgradama. Stanovi u izolovanim zgradama dobijaju na ceni, vrede više na tržištu od onih koji nisu termo izolovani. Dešava se da stanovi u zgradama koje su zidane 80-tih godina prošlog veka, a izolovani su, imaju veću cenu na tržištu od onih koji su sazidani pre desetak godina, a nalaze se na istim lokacijama. Uštede se ostvaruju i leti, jer se smanjuje potreba za korišćenjem klima uređaja. Građevinska operativa će takođe imati dosta posla, što je u vremenu krize veoma značajno. Postoje planovi koje će zgrade biti izolovane ove i sledeće godine, što znači da građevinci imaju dovoljno vremena da se pripreme i da spremno dočekaju posao.
Da li su i druge lokalne samouprave pokazale interesovanje za sprovođenjem sličnih projekata?
- Ostvareno je mnogo kontakata na ovu temu. Kroz razne forume, ali i posredstvom Stalne konferencije gradova i opština, realizovano je niz sastanaka i susreta na kojima smo prezentovali rezultate projekta izolacije stambenih zgrada. Svuda smo dobili pohvale za posao koji radimo. Nažalost, osim Šapca, nijedan grad ili opština nije počela ozbiljnije da radi ovaj posao. Na sporo sprovođenje ovakvih projekata uticali su nedostatak jasne zakonske regulative, kao i problemi sa dokumentacijom u pojedinim lokalnim samoupravama. U Šapcu, na sreću, takvih problema nemamo.
Da li postoje još neki projekti koje grad sprovodi po pitanju podizanja nivoa energetske efikasnosti?
- Prošle godine krenuli smo u izradu energetskog bilansa, koji je podloga čitavog procesa. Godinama unazad ulažemo u toplanski sistem i gasifikaciju. Imamo u planu primenu projekata korišćenja energije iz obnovljivih izvora, pre svega bio-mase, ali i kroz upotrebu solarne energije. Razmišljamo i o primeni komunalnog otpada u energetske svrhe, što je veoma složen projekat. Za realizaciju ovih ideja potrebna nam je finansijska pomoć države, ili Evropske unije, kroz fondove koji subvencionišu ovu oblast.
Energetska efikasnost je relativno nov pojam u Srbiji. Mi imamo znanje i iskustvo u ovoj oblasti, koje želimo da podelimo sa drugim lokalnim samoupravama, a da se istovremeno usavršavamo sa rešenjima iz razvijenog sveta. Da bi to postigli, neophodna nam je saradnja sa resornim ministarstvima i Vladom Srbije, kaže Jerotić.
- Program je počeo 2010. godine, kao pilot projekat, kojim smo želeli da vidimo kakve će rezultate dati izolacija stambenih objekata. Pokazalo se da primena svih mera energetske efikasnosti donosi uštede od 30-40 odsto. Tokom protekle četiri godine izolovano je i sanirano 28 zgrada, a kako se sve one snabdevaju toplotnom energijom putem daljinskog sistema grejanja „Toplane Šabac“, moguće je izvršiti merenja. Na ovim primerima su se procene pokazala tačnim, jer je potrošnja energije u izolovanim zgradama manja za 30 odsto u odnosu na stambene objekte koji nisu izolovani.
Grad je Ministarstvu građevine predao projekat za izolaciju kompletnog naselja Benska bara. Šta se dešava sa tim projektom?
- U naselju Benska bara postoji toplana koja toplotnom energijom snabdeva sve stambene zgrade. U ovom naselju je evidentna velika gustina stanovištva na relativno malom prostoru, te je veoma značajno da realizujemo ovaj plan. Još 2012. godine je urađen kompletan projekat koji je prosleđen Ministarstvu građevine, a s obzirom da je naše ministarstvo sa nemačkim Ministarstvom građevine nedavno potpisalo sporazum o energetskoj efikasnosti, smatramo da bi naš projekat trebao da bude jedan od prvih koji će se realizovati u Srbiji. Vrednost projekta je 2.7 miliona evra, a on bi obuhvatio 35 zgrada sa ukupno 54 ulaza, koje pokriva više od 111.000 kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora. Zahvaljujući međudržavnom sporazumu obezbeđena su sredstva za koje lokalne samouprave mogu da apliciraju, te se nadamo da će nadležni prepoznati značaj posla koji je sa realizacijom počeo upravo u Šapcu. Dokumentacija je u potpunosti pripremljena, smatram da je interes grada, ali i države, da se ovaj projekat realizuje što pre.
Sprovođenje tog projekta je prilika da uštede ostvare građani i „Toplana Šabac“ koji će trošiti manje energenata, ali i građevinske firme koje bi radile na izolaciji.
- Izolacijom zgrada računi za utrošenu toplotnu energiju su manji, što je građanima svakako najveća korist. Štedi i toplana, jer doprema manje energenata do toplotnih podstanica u zgradama. Stanovi u izolovanim zgradama dobijaju na ceni, vrede više na tržištu od onih koji nisu termo izolovani. Dešava se da stanovi u zgradama koje su zidane 80-tih godina prošlog veka, a izolovani su, imaju veću cenu na tržištu od onih koji su sazidani pre desetak godina, a nalaze se na istim lokacijama. Uštede se ostvaruju i leti, jer se smanjuje potreba za korišćenjem klima uređaja. Građevinska operativa će takođe imati dosta posla, što je u vremenu krize veoma značajno. Postoje planovi koje će zgrade biti izolovane ove i sledeće godine, što znači da građevinci imaju dovoljno vremena da se pripreme i da spremno dočekaju posao.
Da li su i druge lokalne samouprave pokazale interesovanje za sprovođenjem sličnih projekata?
- Ostvareno je mnogo kontakata na ovu temu. Kroz razne forume, ali i posredstvom Stalne konferencije gradova i opština, realizovano je niz sastanaka i susreta na kojima smo prezentovali rezultate projekta izolacije stambenih zgrada. Svuda smo dobili pohvale za posao koji radimo. Nažalost, osim Šapca, nijedan grad ili opština nije počela ozbiljnije da radi ovaj posao. Na sporo sprovođenje ovakvih projekata uticali su nedostatak jasne zakonske regulative, kao i problemi sa dokumentacijom u pojedinim lokalnim samoupravama. U Šapcu, na sreću, takvih problema nemamo.
Da li postoje još neki projekti koje grad sprovodi po pitanju podizanja nivoa energetske efikasnosti?
- Prošle godine krenuli smo u izradu energetskog bilansa, koji je podloga čitavog procesa. Godinama unazad ulažemo u toplanski sistem i gasifikaciju. Imamo u planu primenu projekata korišćenja energije iz obnovljivih izvora, pre svega bio-mase, ali i kroz upotrebu solarne energije. Razmišljamo i o primeni komunalnog otpada u energetske svrhe, što je veoma složen projekat. Za realizaciju ovih ideja potrebna nam je finansijska pomoć države, ili Evropske unije, kroz fondove koji subvencionišu ovu oblast.
Energetska efikasnost je relativno nov pojam u Srbiji. Mi imamo znanje i iskustvo u ovoj oblasti, koje želimo da podelimo sa drugim lokalnim samoupravama, a da se istovremeno usavršavamo sa rešenjima iz razvijenog sveta. Da bi to postigli, neophodna nam je saradnja sa resornim ministarstvima i Vladom Srbije, kaže Jerotić.
M.Maksimović
Najnoviji broj
18. april 2024.
