PRIMENA ZEMLjIŠNIH INSEKTICIDA U POVRTARSTVU
OPREZNO SA DOZIRANjEM
Štetni insekti koji u proleće napadaju rasade i mlade, tek rasađene biljke iz zemljišta kao što su žičnjaci, grčice, podgrizavajuće sovice, rovci mogu ponekad da izazovu potpune štete.
- Zemljišne štetočine, prvenstveno žičnjaci i grčice efikasno se suzbijaju zemljišnim insekticidima pri čemu treba imati u vidu da postoji bitna razlika u delovanju dve različite grupe insekticida, sistemičnih i kontaktnih. Ovi preparati imaju samo jednu zajedničku osobinu. Proizvode se po pravilu u vidu granula za direktno unošenje u zemljište uz pomoć odgovarajuće opreme ili ručno. Međutim, na ovome uglavnom završava svaka sličnost između ove dve grupe. Svaka od njih ima svojih prednosti i nedostatke tako da to treba imati u vidu prilikom izbora preparata ““ ističe dipl. inž. zaštite bilja Slobodan Gošić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.
Prednost sistemičnih zemljišnih insekticida kao što su preparati na bazi forata, koji nije više u upotrebi, i terbufosa je prvenstveno u tome što ih biljke usvajaju korenom iz zemljišta zajedno sa vodom i hranljivim materijama transportujući ih sprovodnim tkivom najviše obezbeđujući izvesno vreme i zaštitu nadzemnog dela biljke od insekata kao što su npr. lisne vaši.
- Nedostatak ovih proizvoda ogleda se u njihovoj visokoj otrovnosti što ih čini rizičnim za primenu, naročito kada se rasipanje granula vrši ručno. Zbog njihove sistemičnosti nivo ostataka u biljkama, posebno u ranoj proizvodnji mladog povrća, luka ili kromira, potpuno je neprihvatljiv. Ranije se dešavalo da pojedini proizvođači krompira primene nekih od ovih zemljišnih insekticida za zašitu od žičnjaka, a da je nakon toga mladi krompir tokom konzumiranja imao neprijatan miris na organofosforne insekticide ““ upozorava Gošić.
Značajan nedostatak sistemika je brzo usvajanje u biljku pri čemu u zemljištu ostaje relativno mala količina preparata u zoni korenovog sistema koje je često nedovoljna da zaštiti u dovoljnoj meri sam koren u dužem vremenskom periodu.
- Kontaktni granulirani insekticidi su našli svoje stalno mesto u povrtarskoj proizvodnji uz samo jedan nedostatak jer ne suzbijaju nadzemne štetočine pošto ih biljka ne usvaja iz zemljišta. Iako na prvi pogled ovo izgleda kao nedostatak, u stvari je, u većini slučajeva prednost, jer se pri primeni ovakvih preparata, koji po pravilu deluju kontaktno i inhalaciono (isparavanjem u zemljištu), naročito u ranoj proizvodnji (mladi krompir, luk, rotkvice) ne mogu naći tragove preparata u biljkama.
Zbog potrebe da se u prethodnoj, starijoj generaciji zemljišnih insekticida, kao što su preparati na bazi fenitrotiona ili hlorpirifosa, još više smanjuje otrovnost i obezbedi dugotrajna zaštita, poslednjih godina intenzivno se primenjuju granularni insekticidi novije generacije koji suzbijaju skoro sve vrste zemljišnih štetočina uz još dugotrajnije delovanje koje u zvaisnosti od primenjene količine iznosi i do devedeset dana od primene. Na primer, aktivna materija - teflutrin.
- Za svaki zemljišni insekticid je veoma važna mala rastvorljivost u vodi da se ne bi ispirao u donje slojeve zemljišta, a seme i koren da ostanu nezaštićeni. Takođe, veoma je bitno da se preparat čvrsto veže za čestice zemljišta i zadrži aktivnu materiju na mestu primene u zoni oko semena ili korena. Period polurazgradnje primenjenog preparata u zemljištu usled raznih faktora (klimatskih, mikroorganizama) treba da bude dovoljno dug da obezbedi sigurnu zaštitu semena ili mlade biljke ““ zaključuje Gošić.
- Zemljišne štetočine, prvenstveno žičnjaci i grčice efikasno se suzbijaju zemljišnim insekticidima pri čemu treba imati u vidu da postoji bitna razlika u delovanju dve različite grupe insekticida, sistemičnih i kontaktnih. Ovi preparati imaju samo jednu zajedničku osobinu. Proizvode se po pravilu u vidu granula za direktno unošenje u zemljište uz pomoć odgovarajuće opreme ili ručno. Međutim, na ovome uglavnom završava svaka sličnost između ove dve grupe. Svaka od njih ima svojih prednosti i nedostatke tako da to treba imati u vidu prilikom izbora preparata ““ ističe dipl. inž. zaštite bilja Slobodan Gošić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.
Prednost sistemičnih zemljišnih insekticida kao što su preparati na bazi forata, koji nije više u upotrebi, i terbufosa je prvenstveno u tome što ih biljke usvajaju korenom iz zemljišta zajedno sa vodom i hranljivim materijama transportujući ih sprovodnim tkivom najviše obezbeđujući izvesno vreme i zaštitu nadzemnog dela biljke od insekata kao što su npr. lisne vaši.
- Nedostatak ovih proizvoda ogleda se u njihovoj visokoj otrovnosti što ih čini rizičnim za primenu, naročito kada se rasipanje granula vrši ručno. Zbog njihove sistemičnosti nivo ostataka u biljkama, posebno u ranoj proizvodnji mladog povrća, luka ili kromira, potpuno je neprihvatljiv. Ranije se dešavalo da pojedini proizvođači krompira primene nekih od ovih zemljišnih insekticida za zašitu od žičnjaka, a da je nakon toga mladi krompir tokom konzumiranja imao neprijatan miris na organofosforne insekticide ““ upozorava Gošić.
Značajan nedostatak sistemika je brzo usvajanje u biljku pri čemu u zemljištu ostaje relativno mala količina preparata u zoni korenovog sistema koje je često nedovoljna da zaštiti u dovoljnoj meri sam koren u dužem vremenskom periodu.
- Kontaktni granulirani insekticidi su našli svoje stalno mesto u povrtarskoj proizvodnji uz samo jedan nedostatak jer ne suzbijaju nadzemne štetočine pošto ih biljka ne usvaja iz zemljišta. Iako na prvi pogled ovo izgleda kao nedostatak, u stvari je, u većini slučajeva prednost, jer se pri primeni ovakvih preparata, koji po pravilu deluju kontaktno i inhalaciono (isparavanjem u zemljištu), naročito u ranoj proizvodnji (mladi krompir, luk, rotkvice) ne mogu naći tragove preparata u biljkama.
Zbog potrebe da se u prethodnoj, starijoj generaciji zemljišnih insekticida, kao što su preparati na bazi fenitrotiona ili hlorpirifosa, još više smanjuje otrovnost i obezbedi dugotrajna zaštita, poslednjih godina intenzivno se primenjuju granularni insekticidi novije generacije koji suzbijaju skoro sve vrste zemljišnih štetočina uz još dugotrajnije delovanje koje u zvaisnosti od primenjene količine iznosi i do devedeset dana od primene. Na primer, aktivna materija - teflutrin.
- Za svaki zemljišni insekticid je veoma važna mala rastvorljivost u vodi da se ne bi ispirao u donje slojeve zemljišta, a seme i koren da ostanu nezaštićeni. Takođe, veoma je bitno da se preparat čvrsto veže za čestice zemljišta i zadrži aktivnu materiju na mestu primene u zoni oko semena ili korena. Period polurazgradnje primenjenog preparata u zemljištu usled raznih faktora (klimatskih, mikroorganizama) treba da bude dovoljno dug da obezbedi sigurnu zaštitu semena ili mlade biljke ““ zaključuje Gošić.
O. Gavrilović
Najnoviji broj
18. april 2024.
