PORED MERA NEGE STRNIH ŽITA POSLE ZIMSKOG BOKORENjA
OBAVEZNO REDOVNO OBILAŽENjE NjIVA
Mesec februar je vreme kada bi poljoprivredni proizvođači trebali da što više obilaze njive zasejane ozimom pšenicom. Iako trenutno u dobrom kondicionom stanju, zbog zime se povoljnim temperaturama koje su inicirale dobro bokorenje, podržano pravilnom agrotehnikom i optimalnim vremenom setve, nije na odmet biti oprezan. Dovoljan je samo jedan propust pa da dođe do smanjenja očekivanog prinosa usled napada bolesti i štetočina, ali i mogućeg nedostatka hraniva prouzrokovanog finansijskom situacijom.
- Na prvu fazu bokorenja, tzv. podzemnog grananja, koje je zavisilo od vremenskih uslova, nismo mogli da utičemo. To nije slučaj kada je u pitanju drugi deo vegetacije, odnosno period posle bokorenja koji je pred nama. Poljoprivredni proizvođači ne smeju biti zavaranim trenutnim vizuelnim izgledom svojih njiva. Temperature iznad pet stepeni celzijusa tokom prethodnog perioda uslovile su dobro bokorenje koje je preduslov za kvalitetne prinose. Sa druge strane, ono ne mora da znači i njegov siguran prinos. Redovan obilazak njiva, uočavanje mogućih anomalija i prijava našoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Šabac sada su najvažniji koraci ka blagovremenom sprečavanju mogućih problema radi zaštite budućih prinosa ““ istakao je dipl. inž. ratarstva Darko Simić.
Kada su u pitanju mere nege u ovom periodu nezamisliva je proizvodnja ozime pšenice bez upotrebe azota koji je nosilac prinosa. Ipak, prema Simićevim rečima, treba povesti računa jer nekotrolisano unošenje može izazvati ponekad više štete nego dobiti.
- Vrlo obazrivo, po mogućstvu količinu azotnih đubriva određivati posle izvršene hemijske analize zemljišta što isto važi i za primenu startnog mineralnog đubriva. Prihranjivanje treba obaviti krajem februara i početkom marta, i to na osnovu analize i tipa zemljišta na kojoj se nalazi zasejana kultura. Samo takvim pristupom možemo izbeći neželjena poleganja usled nekontrolisanog unošenja mineralnih đubriva, naročita azota. Na površinama na kojim je azot ispod optimuma, njegova povećana primena može se delimično kompenzovati manjim sadržajem fosfora. Ipak, ne smemo se povoditi ovim, nego redovno aplicirati optimalne količine NPK đubriva.
Od štetočina najveću pažnju zaslužuju sitni glodari, a nešto manje žitni bauljar i lisne vaši. Štete od glodora bile su vrlo uočljive i registrovane su na skorom svim površinama. Njihova pojava i negativno dejstvo na ozime useve zapravo su posledica zime sa temperaturama iznad proseka za ovo doba godine.
- Bolesti su posledica jesenjih propusta u agrotehnici i neadekvatnoj primeni startnih mineralnih đubriva. I na takav nesavesni pristup proizvodnji donekle se može intervenisati u cilju umanjenja štete po pitanju prinosa. Ipak, dobar deo odnosi biljna bolest u nepovrat. Na području koje prati naša Služba zabeležene su pojave lisne rđe, mrežaste pegavosti lista i sporadične pojave pepelnice. Ove bolesti su takođe nastale i zadržavanjem parazita na samoniklim biljkama i travama na kojima su nađeni simptomi bolesti. Nastupanjem prvih prolećnih lepih dana u martu treba pristupiti detektovanju problema i primeni redovnih prolećnih tretiranja hemijskim preparatima ““ naglašava Simić.
Uvećanjem lisne mase povećava se i usvajanje rezerve vlage koje koristi pšenica i to do pet puta u odnosu na korenov sistem. Na osnovu ovoga, kao i sa količinom padavina u prethodnom periodu, može se intervenisati i sa zalivom na terenima gde je to moguće i izvodljivo. Svaka sledeća faza posle vlatanja je odraz pravilnog đubrenja i količine vlage u zemljištu dok je primena hemijskih preparata smanjena, naročito posle pojave lista zastavičara.
O. Gavrilović
- Na prvu fazu bokorenja, tzv. podzemnog grananja, koje je zavisilo od vremenskih uslova, nismo mogli da utičemo. To nije slučaj kada je u pitanju drugi deo vegetacije, odnosno period posle bokorenja koji je pred nama. Poljoprivredni proizvođači ne smeju biti zavaranim trenutnim vizuelnim izgledom svojih njiva. Temperature iznad pet stepeni celzijusa tokom prethodnog perioda uslovile su dobro bokorenje koje je preduslov za kvalitetne prinose. Sa druge strane, ono ne mora da znači i njegov siguran prinos. Redovan obilazak njiva, uočavanje mogućih anomalija i prijava našoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Šabac sada su najvažniji koraci ka blagovremenom sprečavanju mogućih problema radi zaštite budućih prinosa ““ istakao je dipl. inž. ratarstva Darko Simić.
Kada su u pitanju mere nege u ovom periodu nezamisliva je proizvodnja ozime pšenice bez upotrebe azota koji je nosilac prinosa. Ipak, prema Simićevim rečima, treba povesti računa jer nekotrolisano unošenje može izazvati ponekad više štete nego dobiti.
- Vrlo obazrivo, po mogućstvu količinu azotnih đubriva određivati posle izvršene hemijske analize zemljišta što isto važi i za primenu startnog mineralnog đubriva. Prihranjivanje treba obaviti krajem februara i početkom marta, i to na osnovu analize i tipa zemljišta na kojoj se nalazi zasejana kultura. Samo takvim pristupom možemo izbeći neželjena poleganja usled nekontrolisanog unošenja mineralnih đubriva, naročita azota. Na površinama na kojim je azot ispod optimuma, njegova povećana primena može se delimično kompenzovati manjim sadržajem fosfora. Ipak, ne smemo se povoditi ovim, nego redovno aplicirati optimalne količine NPK đubriva.
Od štetočina najveću pažnju zaslužuju sitni glodari, a nešto manje žitni bauljar i lisne vaši. Štete od glodora bile su vrlo uočljive i registrovane su na skorom svim površinama. Njihova pojava i negativno dejstvo na ozime useve zapravo su posledica zime sa temperaturama iznad proseka za ovo doba godine.
- Bolesti su posledica jesenjih propusta u agrotehnici i neadekvatnoj primeni startnih mineralnih đubriva. I na takav nesavesni pristup proizvodnji donekle se može intervenisati u cilju umanjenja štete po pitanju prinosa. Ipak, dobar deo odnosi biljna bolest u nepovrat. Na području koje prati naša Služba zabeležene su pojave lisne rđe, mrežaste pegavosti lista i sporadične pojave pepelnice. Ove bolesti su takođe nastale i zadržavanjem parazita na samoniklim biljkama i travama na kojima su nađeni simptomi bolesti. Nastupanjem prvih prolećnih lepih dana u martu treba pristupiti detektovanju problema i primeni redovnih prolećnih tretiranja hemijskim preparatima ““ naglašava Simić.
Uvećanjem lisne mase povećava se i usvajanje rezerve vlage koje koristi pšenica i to do pet puta u odnosu na korenov sistem. Na osnovu ovoga, kao i sa količinom padavina u prethodnom periodu, može se intervenisati i sa zalivom na terenima gde je to moguće i izvodljivo. Svaka sledeća faza posle vlatanja je odraz pravilnog đubrenja i količine vlage u zemljištu dok je primena hemijskih preparata smanjena, naročito posle pojave lista zastavičara.
O. Gavrilović
O. Gavrilović
Najnoviji broj
25. april 2024.
