MAČVANSKI STOČARI PROTIV NEKONTROLISANOG UVOZA
MLEKOM HRANE SVINjE
Zdrava konkurencija i limitirani uvoz uz strožiju kontrolu, sprečile bi česte zloupotrebe uvoznika. Otkupljivači po selima smanjuju otkup mleka. Opadanje stočnog fonda podstiču i depresivne cene. Kriza nalaže udruživanje manjih proizvođača
Preduzeće Dragana Drmanovića iz Bogatića, koje se bavi trgovinom mešovitom robom i otkupom mleka, prinuđeno je ovih dana da smanjuje količine preuzetog mleka, jer kako tvrdi vlasnik mlekare nisu u mogućnosti da prihvate i plate veće količine bele tečnosti koje im svakodnevno nudi. To smanjenje je višestruko, a kašnjenje u isplati sve češće.
- Moram da otkazujem prijem mleka stalnim mušterijama i to onima koji imaju po dve tri krave i redovno su donosili manje količine mleka. Sada su oni prinuđeni da mlekom hrane svinje. Tovljenicima naime cena stalno opada, a hraniva i sva ostala ulaganja u tov su sve skuplja, kaže Drmanović. On ističe i poražavajuću cenu mleka u odnosu, na seljacima neophodno dizel gorivo.
Kriza u stočarstvu, najviše pogađa male proizvođače, koji preovlađuju u opštini Bogatić i nalaže im potrebu hitnog udruživanja, kako bi smanjili troškove i obezbedili sigurniji plasman i naplatu svojih proizvoda.
- Donosim svaki drugi dan 10 litara mleka. Imam tri krave od kojih jednu muzem. Za sada je ovaj rad ispod svakog interesa ali nešto opet mora da se radi, kaže Dragorad Pantelić-Gaja poljoprivrednik iz Bogatića.
Ništa bolju situaciju ne preživljava i njegov kolega Radivoj Berić, koji na otkupno mesto, kod Drmanovića doprema svako jutro 20 litara mleka.
- Do skoro je bilo i 40 dnevno ali bio sam prinuđen da smanjim, jer više ne mogu da prime, dodaje Berić.
Vlasnik otkupne stanice u Bogatiću, ističe da je pre uvoza većih količina mleka dnevno otkupljivao i 1.300 litara, a danas samo oko 400.
Mlekare sa kojima sam poslovao, jednostavno otkazuju saradnju, jer su očigledno prezasićene mlekom. Manji proizvođači tako gube trku, a naše stočarstvo stagnira. Dokaz ovog velikog problema je i sve duže kašnjenje mlekara u isplati , kaže Drmanović. On napominje da u nekim selima ove opštine i nema otkupnih stanica mleka. Tako je stočarima položaj još više otežan, a obnova stada, o kojoj se govori sve teža.
Vladan Krajčinović iz Sovljaka, svakog jutra doprema mleko u Bogatić. I on smatra da nekontrolisani uvoz većih količina mleka i mesa, guši domaću proizvodnju, pogotovo onu koju seljaci u Mačvi ostvaruju na manjim posedima.
- Kad upropastiš jednu kravu za pun doprinos druge potrebno je najmanje tri godine. Ako se ovako nastavi, mali proizvođači će biti prinuđeni da potpuno “ugase“ proizvodnju. I zbog toga im je hitno potrebna pomoć. Mleko i meso koje oni proizvode uvek je odlikovao kvalitet, a ovo iz uvoza je sumnjivog kvaliteta, zaključuje Drmanović.
- On predlaže lokalnoj samoupravi i posebno investitorima da otvaraju preradne kapacitete u Mačvi, jer za to postoji, kako kaže apsolutna ekonomska opravdanost i potreba koju bi pozdravili i podržali.
- Moram da otkazujem prijem mleka stalnim mušterijama i to onima koji imaju po dve tri krave i redovno su donosili manje količine mleka. Sada su oni prinuđeni da mlekom hrane svinje. Tovljenicima naime cena stalno opada, a hraniva i sva ostala ulaganja u tov su sve skuplja, kaže Drmanović. On ističe i poražavajuću cenu mleka u odnosu, na seljacima neophodno dizel gorivo.
Kriza u stočarstvu, najviše pogađa male proizvođače, koji preovlađuju u opštini Bogatić i nalaže im potrebu hitnog udruživanja, kako bi smanjili troškove i obezbedili sigurniji plasman i naplatu svojih proizvoda.
- Donosim svaki drugi dan 10 litara mleka. Imam tri krave od kojih jednu muzem. Za sada je ovaj rad ispod svakog interesa ali nešto opet mora da se radi, kaže Dragorad Pantelić-Gaja poljoprivrednik iz Bogatića.
Ništa bolju situaciju ne preživljava i njegov kolega Radivoj Berić, koji na otkupno mesto, kod Drmanovića doprema svako jutro 20 litara mleka.
- Do skoro je bilo i 40 dnevno ali bio sam prinuđen da smanjim, jer više ne mogu da prime, dodaje Berić.
Vlasnik otkupne stanice u Bogatiću, ističe da je pre uvoza većih količina mleka dnevno otkupljivao i 1.300 litara, a danas samo oko 400.
Mlekare sa kojima sam poslovao, jednostavno otkazuju saradnju, jer su očigledno prezasićene mlekom. Manji proizvođači tako gube trku, a naše stočarstvo stagnira. Dokaz ovog velikog problema je i sve duže kašnjenje mlekara u isplati , kaže Drmanović. On napominje da u nekim selima ove opštine i nema otkupnih stanica mleka. Tako je stočarima položaj još više otežan, a obnova stada, o kojoj se govori sve teža.
Vladan Krajčinović iz Sovljaka, svakog jutra doprema mleko u Bogatić. I on smatra da nekontrolisani uvoz većih količina mleka i mesa, guši domaću proizvodnju, pogotovo onu koju seljaci u Mačvi ostvaruju na manjim posedima.
- Kad upropastiš jednu kravu za pun doprinos druge potrebno je najmanje tri godine. Ako se ovako nastavi, mali proizvođači će biti prinuđeni da potpuno “ugase“ proizvodnju. I zbog toga im je hitno potrebna pomoć. Mleko i meso koje oni proizvode uvek je odlikovao kvalitet, a ovo iz uvoza je sumnjivog kvaliteta, zaključuje Drmanović.
- On predlaže lokalnoj samoupravi i posebno investitorima da otvaraju preradne kapacitete u Mačvi, jer za to postoji, kako kaže apsolutna ekonomska opravdanost i potreba koju bi pozdravili i podržali.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
