Инфо

Берза

  • aero 1.695 ▼ -0,24%
  • alfa 33.990 ▼ -0,03%
  • crfs 6.000 ▼ -29,41%
  • enhl 680 ▼ -7,48%
  • glos 181 ▼ -8,59%
  • impl 3.151 ▲ 5,00%
  • jesv 5.050 ⚫ 0,00%
  • kmbn 2.141 ▲ 4,08%
  • niis 687 ▲ 0,15%
  • rmks 2.000 ▲ 8,28%
  • rso1488 119,68 ▼ -6,06%
  • rso18171 107,65 ▲ 0,50%
  • sjpt 150 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • ztpk 420 ⚫ 0,00%
(5. фебруар 2015.)
ПРЕДСТАВНИЦИ ЕКОС УЧЕСНИЦИ ДВОДНЕВНОГ КОНСУЛТАТИВНОГ САСТАНКА НА ТАРИ

УМРЕЖАВАЊЕ

Пројекат “Развој инклузивног мониторинга у заштићеним подручјима Западне Србије“
Мрежа развојних иницијатива Логосфера и Одред извиђача Бајина Башта, уз подршку Регионалног центра за Централну и Истичну Европу (РЕЦ), организовали су дводневни консултативни састанак на Тари у оквиру реализације пројекта “Развој инклузивног мониторинга у заштићеним подручјима Западне Србије“. Циљ је био да се окупе управљачи заштићених подручја која се налазе на овој територији, њихове ренџерске службе и представници организација цивилног друштва како би се, уз размену искустава, укључили у проблематику и донели закључке за побољшање стања у овој области. У дискусији је учествовало више од 50 учесника из већине градова и општина Западне Србије међу којима су били и представници шабачког ЕКОС Оливера Васић Кикановић, дипломирани географ и Дарко Берић, портпарол удружења.
На дводневном консултативном састанку уприличеном у хотелу “Оморика“ на Тари, полемисало се на бројне теме које се тичу угрожавања екосистема и биодиверзитета у природним добрима, односно заштићеним подручјима Западне Србије. Било је речи о притиску легалне и илегалне градње на животну средину, изградњи мини хидроелектрана које штете биљном и животињском свету, као на реци Лим, затим о све већој појави дивљих депонија које загађују водотокове и речне сливове. Проблем представља и недовољно развијена мрежа ренџерских служби, чувара, патрола и извиђача , као и недостајуће методологије у евидентирању свих негативних случајева по природу у заштићеним подручјима. Животна средина је све више суочена са агресивношћу инвеститора, посебно у покретању и изградњи енергетских система , па градови често плаћају данак са акцидентима загађене пијаће воде, у случају Ужица. Ову проблематику прати и преобимна и разуђена законска регулатива на релацији управљач заштићеним подручјем, односно држава на једној страни, и подршка еколошким НВО и локалном становништву на другој страни.
-Овакви састанци организују се на високопрофесионалном нивоу и у многоме помажу у будућем осмишљавању програма нашег удружења. У овој години планирамо да се бавимо утицајем климатских промена на биљни и животињски свет о чему је такође било речи на Тари. Добили смо и идеју да надлежним институцијама предложимо да се планина Цер сврста у заштићено подручје, имајући у виду велики географски, природни али и туристички потенцијал, као и малу истраженост и незаштићеност, истакао је Дарко Берић, портпарол Удружења ЕКОС и новинар за научну област заштита животне средине.
Специјални резерват природе “Засавица“, чији представници су такође били учесници, је најбољи пример коришћења природних потенцијала у смислу одрживости ресурса али и развој туризма у сремскомитровачком крају. У овом резервату откривено је 49 нових врста флоре и фауне само у 2014. години, па је претпоставка да Србија тло пребогатог али још увек недовољно познатог биодиверзитета.
-У томе би доста могла да помогне ГИС технологија односно јединствени географски информациони систем. Он заправо представља софтвер са базом података и новим информацијама о географским и природним одликама, које се сакупљају приликом истраживања одређеног подручја, уз мапирање проблема на тој територији. На овај начин она се држи под одређеном врстом контроле и стручњацима помаже у надзору, каже Оливера Васић Кикановић, члан ЕКОС и председница Уније еколога Подриње са седиштем у Малом Зворнику.
На састанку је усвојено једанаест закључака који би требало да помогну у бољем регулисању ове области. Њима се указује на значај стручне елаборације и квалитета израде студије утицаја на животну средину приликом одобравања инвестиционих радова у природним ресурсима. Циљ је да се апсолутно заштите вода, ваздух , земљиште са припадајућом флором и фауном.
-Ове закључке ћемо доставити Министарству пољопривреде и заштите животне средине, Заводу за заштиту природе, Надзорним одборима управљача заштићеним подручјима природе, скупштинама општина на територијама ЗПП, Канцеларији Владе Србије за сарадњу са цивилним друштвом, Регионалном центру за заштиту животне средине и Шведској развојној агенцији-СИДА. Сматрам да смо овим састанком начинили велики корак у нечему што треба да постане трајни документ и да ћемо на тај начин допринети да се природа сачува и за подмладак, што је суштина одрживог развоја, казао је др Бобан Томић координатор пројекта и модератор ове едукативне радионице.
На територији Србије законом су заштићена 464 подручја од посебног значаја за очување и унапређење природе: 5 националних паркова, 16 паркова природе, 16 предела изузетних одлика, 71 строги и специјални резерват природе, 313 споменика природе ботаничко-дендролошког, геоморфолошког, геолошког и хидролошког карактера и 42 подручја са интегралним културно-историјским и природним вредностима (простори око непокретних културних добара и знаменита места).Укупна површина заштићених подручја износи 518.200 ха, што чини 5,86% територије Србије и сврстава је у европске земље са малим уделом простора под заштитом природног наслеђа.
Дводневни састанак представља трећу компонетну-умрежавање, као део пројекта “Развој инклузивног мониторинга у заштићеним подручјима Западне Србије“, у оквиру СЕНСЕ програма (Програм подршке организацијама цивилног друштва у области заштите животне средине ) који спроводи Регионални центар за животну средину за Централну и Источну Европу (РЕЦ), Канцеларија у Србији, уз подршку Шведске међународне агенције за развој и сарадњу (СИДА).
Т.Т.

Најновији број

8. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa