SRPSKA STRADANjA U VELIKOM RATU
IZNENADNI SUDAR NA CERU U KIŠNOJ AVGUSTOVSKOJ NOĆI
Prva austrougarska ofanziva na Srbiju otpočela je 12. avgusta 1914. godine. Austrougarska Peta armija otpočela je forsiranje reke Drine toga dana, u ranim jutarnjim časovima, kada je 8. korpus počeo sa prelazom preko Samurovića ade kod sela Amajlije, sa bosanske strane, odnosno, između mačvanskih sela Badovinaca i Prnjavora sa srpske strane. Šabački odred je branio granicu na tom mestu i jedan njegov bataljon je pružio snažan otpor austrougarskoj 9. diviziji i ova divizija je uspela tek u večernjim časovima da primora taj srpski bataljon na povlačenje sa Samurovića ade na desnu obalu Drine.
Austrougarski 13. korpus prešao je Drinu kod sela Batara uz velike napore, a 42. divizija iz sastava tog korpusa kod Zvornika.
Reku Savu prešle su u isto vreme - 12. avgusta rano ujutru, snage austrougarske Druge armije, i posle uličnih borbi zauzele Šabac, koji je prethodno bio bombardovan, a zatim i mačvanska sela Mitrovicu, Noćaj, Ševarice i Drenovac.
Sledećeg dana - 13. avgusta, austrougarske trupe su uspele da postave pontonske mostove preko Drine i preko njih prebace svoje nove trupe, a 14. avgusta su preduzele jak napad na srpske položaje kod Loznice i Lešnice i posle žestokih borbi nastavile su nastupanje dolinama reke Jadra i Lešnice sa ciljem da ovladaju tim dolinama, a i planinama Cer i Iverak.
Posle dobijanja potpunijih izveštaja o kretanju austrougarskih trupa i razvoju situacije na frontu, srpska Vrhovna komanda je odlučila da izvrši pregrupisavanje svojih armija i naredila je Drugoj armiji da usiljenim maršem preko Koceljeve krene prema Tekerišu i izvrši udar u bok i pozadinu glavnih neprijateljskih snaga, koje su se kretale dolinom Jadra. Treća armija je imala zadatak da zadrži austrougarske snage u dolini Jadra.
Divizije iz sastava srpske Druge armije kretale su se 15. avgusta usiljenim maršem po velikoj vrućini, i to Kombinovana divizija ka Tekerišu, a Moravska divizija I poziva prema planini Iverak. Komandant Druge armije, general Stepa Stepanović, po dolasku u selo Tekeriš, shvatio je da je nužno obezbediti kontrolu planine Cer, zbog strateškog značaja na tom delu fronta. Iz tih razloga, naredio je Kombinovanoj diviziji I poziva da ovlada grebenom Cera, kao i da jedan puk iz sastava Kombinovane divizije, sa poljskom baterijom, bude odmah upućen prema Trojanovom gradu, krajnjem istočnom grebenu Cera.
Međutim, istoga dana - 15. avgusta, austrougarska 21. divizija nastupala je sa svojom glavnom kolonom od tri puka grebenom Cera prema Tekerišu, a pomoćnom kolonom severnim padinama Cera.
Toga dana, posle olujne kiše došlo je do iznenadnog sudara prethodnice pukova Kombinovane divizije i austrougarske 21. divizije, pošto srpska Druga armija nije imala obaveštenja o pokretu austrougarskih divizija, a ni austrougarska Peta armija da joj u susret dolazi srpska vojska.
Taj sudar major Jevrem Topalović, opisao je ovako:
„Bila je već noć; otpoče pljusak praćen vulkanskom grmljavinom i sevanjem munja. Voda se slivala sa svih strana, blato i kiša, koja se kao s nekom pakošću sručila na premorenu trupu, još većma otežavaše kretanje artiljerije po brdovitom terenu i rđavom putu. Noć teška i tamna spusti se na zemlju i svojim neprobojnim plaštom zaogrnu napaćene ljude i stoku. Prst pred okom nije se video. Put nepoznat, neizviđen, blatnjav, stoka premorena, pljusak ““ sve to skupa stvaralo je teškoće kakve čovek može da savlada jedino u ratu. Posle nekoliko časova, bura se utiša i mi spazismo vatre u pravcu Cera, i prva misao bila je: to su naši! Ovu prijatnu zabludu razbiše plotuni i puškaranje koji se začuše u tom pravcu, a vatre se namah pogasiše. Osetivši neprijatelja, prethodnica s baterijom dospevši do Parloga zastade. Tu dođe komandant 6. puka i saopšti komandantu prethodnice divizijsko naređenje: da ima još te noći da izbije na Cer pošto-poto. U razgovoru ih prekide jedan vojnik iz mitraljeskog odeljenja koji usplahireno raportira: Gospodine majore, evo ih Švabe!
Sudar na istočnom ogranku Cera, kod Tekeriša, oko ponoći između 15. i 16. avgusta sve više je dobijao na žestini, i obe strane su uvodile nove snage, a bile su približne jačine (tri srpska puka protiv tri puka austrougarske 21. divizije). U ogorčenoj višečasovnoj borbi u noći, srpski pukovi su potukli desnu kolonu 21. divizije, zauzeli Parlog i druge visove i primorali neprijatelja na povlačenje prema Trojanovom gradu.
U isto vreme, kada je Kombinovana divizija na istočnom grebenu Cera potukla do nogu desnu kolonu 21. divizije, srpska Konjička divizija, koja se kretala duž severnih padina Cera, potukla je levu kolonu 21. divizije i na bojištu je ostalo mnogo mrtvih i ranjenih neprijateljskih vojnika, a i napuštene ratne opreme. Inače, toga prvog dana Cerske bitke vođene su žestoke borbe i na frontu srpske Treće armije.
Izabrani tekst je iz knjige Petra Berića i Dragana Josipovića „Mačvani u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu (1912-1918)“ 2, koja je dobila prvu nagradu Fondacije „Milutin Bojić“ u Beogradu za 2014. godinu. Autori: 062/ 255848 i 060/0299418.
Austrougarski 13. korpus prešao je Drinu kod sela Batara uz velike napore, a 42. divizija iz sastava tog korpusa kod Zvornika.
Reku Savu prešle su u isto vreme - 12. avgusta rano ujutru, snage austrougarske Druge armije, i posle uličnih borbi zauzele Šabac, koji je prethodno bio bombardovan, a zatim i mačvanska sela Mitrovicu, Noćaj, Ševarice i Drenovac.
Sledećeg dana - 13. avgusta, austrougarske trupe su uspele da postave pontonske mostove preko Drine i preko njih prebace svoje nove trupe, a 14. avgusta su preduzele jak napad na srpske položaje kod Loznice i Lešnice i posle žestokih borbi nastavile su nastupanje dolinama reke Jadra i Lešnice sa ciljem da ovladaju tim dolinama, a i planinama Cer i Iverak.
Posle dobijanja potpunijih izveštaja o kretanju austrougarskih trupa i razvoju situacije na frontu, srpska Vrhovna komanda je odlučila da izvrši pregrupisavanje svojih armija i naredila je Drugoj armiji da usiljenim maršem preko Koceljeve krene prema Tekerišu i izvrši udar u bok i pozadinu glavnih neprijateljskih snaga, koje su se kretale dolinom Jadra. Treća armija je imala zadatak da zadrži austrougarske snage u dolini Jadra.
Divizije iz sastava srpske Druge armije kretale su se 15. avgusta usiljenim maršem po velikoj vrućini, i to Kombinovana divizija ka Tekerišu, a Moravska divizija I poziva prema planini Iverak. Komandant Druge armije, general Stepa Stepanović, po dolasku u selo Tekeriš, shvatio je da je nužno obezbediti kontrolu planine Cer, zbog strateškog značaja na tom delu fronta. Iz tih razloga, naredio je Kombinovanoj diviziji I poziva da ovlada grebenom Cera, kao i da jedan puk iz sastava Kombinovane divizije, sa poljskom baterijom, bude odmah upućen prema Trojanovom gradu, krajnjem istočnom grebenu Cera.
Međutim, istoga dana - 15. avgusta, austrougarska 21. divizija nastupala je sa svojom glavnom kolonom od tri puka grebenom Cera prema Tekerišu, a pomoćnom kolonom severnim padinama Cera.
Toga dana, posle olujne kiše došlo je do iznenadnog sudara prethodnice pukova Kombinovane divizije i austrougarske 21. divizije, pošto srpska Druga armija nije imala obaveštenja o pokretu austrougarskih divizija, a ni austrougarska Peta armija da joj u susret dolazi srpska vojska.
Taj sudar major Jevrem Topalović, opisao je ovako:
„Bila je već noć; otpoče pljusak praćen vulkanskom grmljavinom i sevanjem munja. Voda se slivala sa svih strana, blato i kiša, koja se kao s nekom pakošću sručila na premorenu trupu, još većma otežavaše kretanje artiljerije po brdovitom terenu i rđavom putu. Noć teška i tamna spusti se na zemlju i svojim neprobojnim plaštom zaogrnu napaćene ljude i stoku. Prst pred okom nije se video. Put nepoznat, neizviđen, blatnjav, stoka premorena, pljusak ““ sve to skupa stvaralo je teškoće kakve čovek može da savlada jedino u ratu. Posle nekoliko časova, bura se utiša i mi spazismo vatre u pravcu Cera, i prva misao bila je: to su naši! Ovu prijatnu zabludu razbiše plotuni i puškaranje koji se začuše u tom pravcu, a vatre se namah pogasiše. Osetivši neprijatelja, prethodnica s baterijom dospevši do Parloga zastade. Tu dođe komandant 6. puka i saopšti komandantu prethodnice divizijsko naređenje: da ima još te noći da izbije na Cer pošto-poto. U razgovoru ih prekide jedan vojnik iz mitraljeskog odeljenja koji usplahireno raportira: Gospodine majore, evo ih Švabe!
Sudar na istočnom ogranku Cera, kod Tekeriša, oko ponoći između 15. i 16. avgusta sve više je dobijao na žestini, i obe strane su uvodile nove snage, a bile su približne jačine (tri srpska puka protiv tri puka austrougarske 21. divizije). U ogorčenoj višečasovnoj borbi u noći, srpski pukovi su potukli desnu kolonu 21. divizije, zauzeli Parlog i druge visove i primorali neprijatelja na povlačenje prema Trojanovom gradu.
U isto vreme, kada je Kombinovana divizija na istočnom grebenu Cera potukla do nogu desnu kolonu 21. divizije, srpska Konjička divizija, koja se kretala duž severnih padina Cera, potukla je levu kolonu 21. divizije i na bojištu je ostalo mnogo mrtvih i ranjenih neprijateljskih vojnika, a i napuštene ratne opreme. Inače, toga prvog dana Cerske bitke vođene su žestoke borbe i na frontu srpske Treće armije.
Izabrani tekst je iz knjige Petra Berića i Dragana Josipovića „Mačvani u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu (1912-1918)“ 2, koja je dobila prvu nagradu Fondacije „Milutin Bojić“ u Beogradu za 2014. godinu. Autori: 062/ 255848 i 060/0299418.
Najnoviji broj
18. april 2024.
