PREDSTAVLjENA MONOGRAFIJA O BRANISLAVU NUŠIĆU
BEN AKIBA ČAPLINOVSKOG HUMORA
U protekloj godini, u kojoj je navršeno 150 godina od rođenja velikog i svestranog srpskog pisca Branislava Nušića, jubilej nije dostojno obeležen, ne samo u Šapcu, nego i u Srbiji.
U velikoj sali Kulturnog centra, protekle srede, predstavljena je monografija „Branislav Nušić ““ život i delo“, prof. dr Raška Jovanovića. O knjizi je, osim autora, govorio teatrolog i dramski pisac Miodrag Ilić.
- Samo je velika posvećenost i studioznost mogla da izrodi ovu knjigu, koju karakterišu sveobuhvatnost, dokumetarnost i sistematičnost. Pored potpunog uvida u sve tri faze Nušićevog stvaralaštva, autor daje i ocenu stila. Pitanje je šta bi bilo sa srpskom književnošću da nije bilo Nušića, velikog novinara i pisca, vrhunskog dramaturga. Po struci je bi pravnik, ali je mnogo čitao i učio iz pozorišta koje je voleo. On nije bio cinik, njegova humornost je čaplinovska, blago se podsmehivao i praštao svojim likovima, koji su mu bili simpatični, žrtve vremena i sistema u kome su živeli. Bio je na strani malog čoveka, rekao je Ilić.
Nušićevo delo je najobimnije delo jednog pisca srpskoj književnosti. Ono svedoči o velikom, neobično aktivnom duhu. Svestrani stvaralac, pisao je komedije, tragedije, drame, pripovetke i eseje, a zbog kontrovezne pesme „Dva raba“, dve godine je proveo u zatvoru. U dva navrata je bio predsednik Udruženja novinara, Prvog beogradskog pevačkog društva, upravnik pozorišta u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu, jedan od osnivača Udruženja jugoslovenskih dramskih autora. Razumevanje vremena u kom je živeo, iskazao je i u novinarstvu - decenijama je, nekoliko puta nedeljno, pisao za „Politiku“. Bio je diplomata, začetnik retorike u Srbiji, bavio se fotografijom.
- Ne samo da je i danas aktuelan, Nušić će ostati dok bude srpskog pozorišta. Čitav život je ratovao sa kritikom. Tek je „Pokojnik“, njegova poslednja završena drama, dobio priznanje. Jubilej 150 godina od njegovog rođenja, prošao je nezapaženo protekle godine. Umesto u SANU, skromno je, iz čiste indolencije, obeležen u Matici Srpskoj. Nadam se da će se nepravda prema Nušiću ispraviti. Bilo bi pošteno da se osnuje Nušićevo pozorje na kom bi se izvodile njegove najbolje predstave, zaključio je autor.
Nebojša Nušić, piščev rođak, govorio je o fondaciji „Novi dom Ben Akibinog duha“, a odlomke iz mnogafije čitali su glumci Šabačkog pozorišta, Ivan i Aneta Tomašević.
Branislav Nušić je bio veliki patriota, iskreno privržen svom narodu. Godine 1908., na konju je ujahao u Ministarstvo spoljnih poslova, sa predlogom da se objavi rat Austro-Ugarskoj. Kada su ga pitali kako misli da na takav način uđe unutra, odgovorio je: „Neće to biti prvi konj koji je ušao u Ministarstvo“.
U velikoj sali Kulturnog centra, protekle srede, predstavljena je monografija „Branislav Nušić ““ život i delo“, prof. dr Raška Jovanovića. O knjizi je, osim autora, govorio teatrolog i dramski pisac Miodrag Ilić.
- Samo je velika posvećenost i studioznost mogla da izrodi ovu knjigu, koju karakterišu sveobuhvatnost, dokumetarnost i sistematičnost. Pored potpunog uvida u sve tri faze Nušićevog stvaralaštva, autor daje i ocenu stila. Pitanje je šta bi bilo sa srpskom književnošću da nije bilo Nušića, velikog novinara i pisca, vrhunskog dramaturga. Po struci je bi pravnik, ali je mnogo čitao i učio iz pozorišta koje je voleo. On nije bio cinik, njegova humornost je čaplinovska, blago se podsmehivao i praštao svojim likovima, koji su mu bili simpatični, žrtve vremena i sistema u kome su živeli. Bio je na strani malog čoveka, rekao je Ilić.
Nušićevo delo je najobimnije delo jednog pisca srpskoj književnosti. Ono svedoči o velikom, neobično aktivnom duhu. Svestrani stvaralac, pisao je komedije, tragedije, drame, pripovetke i eseje, a zbog kontrovezne pesme „Dva raba“, dve godine je proveo u zatvoru. U dva navrata je bio predsednik Udruženja novinara, Prvog beogradskog pevačkog društva, upravnik pozorišta u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu, jedan od osnivača Udruženja jugoslovenskih dramskih autora. Razumevanje vremena u kom je živeo, iskazao je i u novinarstvu - decenijama je, nekoliko puta nedeljno, pisao za „Politiku“. Bio je diplomata, začetnik retorike u Srbiji, bavio se fotografijom.
- Ne samo da je i danas aktuelan, Nušić će ostati dok bude srpskog pozorišta. Čitav život je ratovao sa kritikom. Tek je „Pokojnik“, njegova poslednja završena drama, dobio priznanje. Jubilej 150 godina od njegovog rođenja, prošao je nezapaženo protekle godine. Umesto u SANU, skromno je, iz čiste indolencije, obeležen u Matici Srpskoj. Nadam se da će se nepravda prema Nušiću ispraviti. Bilo bi pošteno da se osnuje Nušićevo pozorje na kom bi se izvodile njegove najbolje predstave, zaključio je autor.
Nebojša Nušić, piščev rođak, govorio je o fondaciji „Novi dom Ben Akibinog duha“, a odlomke iz mnogafije čitali su glumci Šabačkog pozorišta, Ivan i Aneta Tomašević.
Branislav Nušić je bio veliki patriota, iskreno privržen svom narodu. Godine 1908., na konju je ujahao u Ministarstvo spoljnih poslova, sa predlogom da se objavi rat Austro-Ugarskoj. Kada su ga pitali kako misli da na takav način uđe unutra, odgovorio je: „Neće to biti prvi konj koji je ušao u Ministarstvo“.
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
