MAŠINAC PESNIČKE DUŠE

Srđana Đurića, učenika smera mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje Tehničke škole Šabac, od vršnjaka izdvaja strast prema pisanju. Stranice sveski ispunjene su stihovima za koje materijal crpi iz sebe samog ali i okoline. Najviše piše o ljubavi, a to je samo po sebi najbliže njegovim tinejdžerskim snovima, nadanjima, ali i lepoti odrastanja.
- Ljubav prema srpskom jeziku a posebno prema pisanju stvorila se sama od sebe. Sve zavisi od trenutka. Kada nemam motivacije ne mogu da pišem koliko god se trudio, ali kada dođe spreman sam stvoriti remek delo. U trenutku nešto klikne i stihovi sami krenu. Kada sam, npr. tužan ili pogledam neki tužan film, stihovi prosto izlete i ostanu zabeleženi na papiru ““ kaže Srđan.
Veoma samokritičan po pitanju svakog stiha kada krene da piše tu nije kraj. Nemalo puta dolazi do prepravljanja i poboljšavanja prvobitne pesničke misli sve dok njen mladi autor ne bude zadovoljan.
- Ideje mi dođu neočekivano i na časovima stručnih predmeta. Nemam problema sa profesorima ako krenem da zapisujem. Razumeju me ““ dodaje uz osmeh.
Podršku u svom nastojanju da poeziji pridonese na najbolji mogući način svesrdno mu pruža prof. srpskog jezika i književnosti Mirjana Jevtić koja za svog učenika ima samo reči hvale. A i zašto ne bi kada je malo onih koji u današnje vreme krenu trnovitim stazama pesnika i umetnosti uopšte.
- Planiram da izdam zbirku pesama, priča. Počeo sam da pišem roman. Na to me je podstakao roman Nikolasa Sparksa „Beležnica“. Inače, poznat je po romanima u kojima se bavi temama kao što su hrišćanstvo, ljubav, tragedija i sudbina. Mnogo mi se svideo njegov način pisanja i sam roman koji sam pročitao više puta. Nikad mi nije dosadan.
Po onome kako je opisao u kom pravcu će ići radnja i likovi romana očito je da simbolizam ima određenu ulogu u njegovom stvaranju.
- Volim simbolizam kao pravac. Od naših pesnika najviše volim Jovana Jovanovića Zmaja. Volim dosta da čitam.
Iako još nije razmišljao gde će se upisati posle srednje škole jedno je sigurno. Poezija i pisanje su mu na prvom mestu.
- Pisanje je za mene jednostavno ljubav. Ljubav prema pesmi, poeziji, prozi. Svi oni koji vole da pišu ne trebaju toga da se stide. Jednostavno treba da iskažu svoje emocije i stave ih na papir ““ poručuje Srđan.
SAN
Zašto me gledaš
tim sjajnim očima?
Sanjam te noćima,
a ti mi se ne daš
samo me gledaš...
I smešiš se...

Dušu mi kida, razara,
želja da imam te
za sebe samo,
da moja budeš i ničija više...

Znam, da samo san je to,
što budnim očima snim,
da nikad moja biti nećeš
i to boli me duboko.

I boleće još dugo, dugo...
Zatim će bol prestati,
snaga nestati,
tuga umreti,
a ti ćeš i dalje nečija biti.

Zaboravićeš me,
i ja ću zaboraviti da sam te
voleo više od sebe...

Okrenućeš glavu na drugu stranu
i nestati u beskraju.