Инфо

Берза

  • aero 1.700 ▲ 0,30%
  • dinnpb 3.425 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.050 ⚫ 0,00%
  • niis 687 ⚫ 0,00%
(5. март 2015.)
РАЗГОВОР СА ЗОРИЦОМ САВИЋ, ДИРЕКТОРКОМ ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД У КОЦЕЉЕВИ

ПРЕВЕНТИВА И ИНФОРМИСАЊЕ

На челу Центра за социјални рад у Коцељеви од пре неколико месеци налази се нова директорка. Због одласка у пензију бившег руководиоца, локална скупштина је четворогодишњи мандат вођења овом установом поверила дипломираном психологу из Драгиња, Зорици Савић, рођеној 1974. године. Након завршетка факултета радила је у Основној школи у Владимирцима, затим у Центру за социјални рад у Коцељеви, потом у Средњој школи у Коцељеви а крајем прошле године је именована за директора ове социјалне установе.
Како бисте оценили степен развијености социјалне заштите на територији општине Коцељева?
- Мислим да је добро развијена. Не бих имала неких великих замерки сем да се можда морамо брже прилагођавати времену у којем живимо и новонасталим околностима и уводити нове услуге, просто радити на информисању људи о правима која могу да остваре преко Центра за социјални рад. Сматрам да људи, нарочито по селима, нису довољно информисани о томе која права могу да остваре и на који начин, под којим условима.
Према подацима са којима располажете и рада на терену можете ли рећи које групе људи су у највећој мери социјално угрожене?
- Највише на евиденцији Центра има људи са завршеном основном школом и без школе. То је један од великих проблема јер, по правилу, информације до њих веома тешко долазе. Због оскудног или никаквог образовања тим људима је јако тешко пласирати одређене ствари на прави начин. Због тога је неопходно појачати рад на терену, посебно са месним канцеларијама, односно са председницима месних заједница, који су најупућенији у састав становништва и они знају ко у каквим условима живи и коме је помоћ најпотребнија. Према подацима којима располаже центар што се тиче одраслих, 892 корисника су пунолетни, 436 је материјално угрожених особа, 695 је незапослено. Што се тиче деце њих је на нашој евиденцији 315. Од тог броја највише је деце од 6-14 година. 129-оро потиче из породица које су корисници новчане материјалне помоћи. Значи можемо рећи да су у највећој мери материјално угрожени и деца која потичу из тих породица.
Да ли можете дефинисати горуће проблеме из области социјалне заштите?
- Највећи проблем јесте материјална угроженост. Ово је сеоско подручје и људи су се углавном бавили пољопривредном производњом. Када напуне одређене године живота улазе у категорију старијих особа које се третирају као радно неспособна лица. Они не могу да обрађују земљу коју поседују а она их опет ограничава у остваривању одређених материјалних примања преко Центра. Ту се онда компликује цела прича. Онда би требали да се одричу те земље, а они опет имају наследнике, односно своју децу која су пак у великом броју случајева и сама у проблему како да остваре егзистенцију за своју породицу и немају довољно прихода да помогну и остарелим члановима породице. Одлучују се за оно што је приоритет а то су свакако деца, тако да старији људи обично остану негде скрајнути. Мислим да је та старија популација горуће питања и да су једна од најугроженијих категорија становништва.
Закон санкционише занемаривање деце од стране родитеља. Шта се дешава када су улоге замењене?
- Деца су обавезна да издржавају своје родитеље и остареле чланове породице. Међутим, да би остварили сва права из области социјалне заштите стари би морали да туже своју децу, да поднесу тужбу за издржавање а на то се ретко ко од родитеља одлучује. Родитељи су и сами свесни материјалног положаја своје деце и јасно им је да често нису у прилици да им помогну. Ова законска могућност је заправо крајњи корак који ће неко од њих предузети или га најчешће неће ни предузети.
Хранитељство је веома добро развијено у овој општини у којој има 19 породица за смештај деце. Међутим, то није случај и са породичним смештајем одраслих и остарелих лица.
- Породични смештај за одрасле и остареле особе апсолутно није развијен у овој општини и у принципу није довољно развијен ни на нивоу целе државе. Просто се људи не одлучују да се баве том врстом услуга, тако да би требало порадити и на афирмацији и информисати људе о том виду смештаја који, као и породични смештај деце, функционише по сличном принципу. Људи који су заинтересовани да се баве овом врстом социјалне услуге морали би да прођу обуку, да добију лиценцу. Постоји потреба за тим и сигурно ћемо се овом темом позабавити у наредном периоду.
Неколико година уназад на подручју општине реализован је пројекат Помоћ и нега у кући. Да ли размишљате о изналажењу модела по којем би овај пројекат поново заживео?
- У нашем годишњем плану је предвиђена сарадња са другим установама како би заједнички покренули услугу помоћ и нега у кући старијим особама. Видећемо да ли ћемо успети да кроз пројектне активности, различите конкурсе обезбедимо средства, да ли ће постојати и могућност партиципације сродника. О томе можемо да разговарамо када будемо сигурни да можемо да покренемо ову услугу.
Годинама се говори о потреби израде социјалне карте. Да ли има изгледа да ће тај посао бити започет у ближој будућности?
- То је прилично обиман посао и за њега су потребна додатна средства која ми немамо, тако да у овом тренутку не могу ништа конкретно рећи. Потреба за израдом социјалне карте постоји не само на територији ове општине, већ на нивоу државе. Када ће се приступити изради карте не зависи само од нас у Центру, већ од многих других фактора који утичу на то.
Оно што је извесно и што је Центар најавио за 2015. годину јесте ажурирање базе података за одрасла и остарела лица.
- То ћемо покушати да реализујемо радом на терену и, као што сам већ рекла на почетку разговора, сарадњом са месним заједницама, школама, покушаћемо да створимо бољи увид у социјални статус становништва општине Коцељева.
За ефикасну социјалну заштиту осим адекватног рада Центра потребан је и добар рад других субјеката. Да ли сте задовољни сарадњом са другим установама и институцијама?
- Задовољни смо, стварно, и са Домом здравља и са Полицијском станицом у Коцељеви као и са свим осталим субјектима на нивоу локалне заједнице. Досадашња сарадња је врло коректна и нисмо имали никаквих непријатности. Увек су излазили у сусрет везано за све наше потребе како бисмо што ажурније обављали све послове који су нам у опису.
Када говоримо о активностима Центра за социјални рад готово да не можемо да избегнемо тему насиља у породици. Шта показује рад на терену? Да ли је присутније физичко или психичко насиље?
- У принципу је тешко раздвојити та два облика насиља. Где има физичког има и психичког насиља. Ако неко трпи физичко малтретирање то повлачи са собом и психичке последице, односно физичком насиљу вероватно претходи психичка тортура. Можемо да кажемо да је доминантно или видљивије физичко насиље и углавном је реч о партнерском насиљу. Насиља над децом готово да нема или је веома мало присутно. Случајеви који су евидентирани када су деца у питању су се углавном односила на њихово занемаривање.
Колико смо свесни чињенице да насиље у породици није интимна ствар те породице, већ представља проблем друштвене заједнице?
- Мислим да нисмо довољно свесни. Ми смо мала средина и просто неке ствари не могу да се сакрију. А опет људи се склањају и не желе да реагују на насиље. Сматрају да је то проблем те породице. Врло ретко нам стижу пријаве особа са стране, од људи који нису у директној вези са насиљем. Насиље углавном пријави или сама жртва или преко полицијске станице добијамо обавештења. И рад у овој области ће нам бити један од примарних задатака у наредном периоду.
Примарни задатак ће према усвојеном плану бити и превентивни рад, односно лоцирање, препознавање и спречавање развоја потенцијалног проблема. На који начин ћете радити на превенцији?
- Саветодавни и превентивни рад јесте и биће један од наших основних задатака. Особе које се јаве центру са одређеним проблемом добијају саветодавну подршку и покушавамо да проблем решимо без укључивања других институција уколико је то могуће. Што се тиче превентивног рада у годишњем плану смо предвидели пре свега уску сарадњу са Домом здравља, Црвеним крстом, Полицијском станицом и школама. Наравно, кроз различите видове презентација и предавања ћемо посебну пажњу посветити проблемима вршњачког и насиља у породици, обратићемо пажњу на трговину људима, превенцију малолетничке деликвенције и на здраве стилове живота.
Весна Бошковић

Најновији број

8. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa