PREVENTIVA I INFORMISANjE

Na čelu Centra za socijalni rad u Koceljevi od pre nekoliko meseci nalazi se nova direktorka. Zbog odlaska u penziju bivšeg rukovodioca, lokalna skupština je četvorogodišnji mandat vođenja ovom ustanovom poverila diplomiranom psihologu iz Draginja, Zorici Savić, rođenoj 1974. godine. Nakon završetka fakulteta radila je u Osnovnoj školi u Vladimircima, zatim u Centru za socijalni rad u Koceljevi, potom u Srednjoj školi u Koceljevi a krajem prošle godine je imenovana za direktora ove socijalne ustanove.
Kako biste ocenili stepen razvijenosti socijalne zaštite na teritoriji opštine Koceljeva?
- Mislim da je dobro razvijena. Ne bih imala nekih velikih zamerki sem da se možda moramo brže prilagođavati vremenu u kojem živimo i novonastalim okolnostima i uvoditi nove usluge, prosto raditi na informisanju ljudi o pravima koja mogu da ostvare preko Centra za socijalni rad. Smatram da ljudi, naročito po selima, nisu dovoljno informisani o tome koja prava mogu da ostvare i na koji način, pod kojim uslovima.
Prema podacima sa kojima raspolažete i rada na terenu možete li reći koje grupe ljudi su u najvećoj meri socijalno ugrožene?
- Najviše na evidenciji Centra ima ljudi sa završenom osnovnom školom i bez škole. To je jedan od velikih problema jer, po pravilu, informacije do njih veoma teško dolaze. Zbog oskudnog ili nikakvog obrazovanja tim ljudima je jako teško plasirati određene stvari na pravi način. Zbog toga je neophodno pojačati rad na terenu, posebno sa mesnim kancelarijama, odnosno sa predsednicima mesnih zajednica, koji su najupućeniji u sastav stanovništva i oni znaju ko u kakvim uslovima živi i kome je pomoć najpotrebnija. Prema podacima kojima raspolaže centar što se tiče odraslih, 892 korisnika su punoletni, 436 je materijalno ugroženih osoba, 695 je nezaposleno. Što se tiče dece njih je na našoj evidenciji 315. Od tog broja najviše je dece od 6-14 godina. 129-oro potiče iz porodica koje su korisnici novčane materijalne pomoći. Znači možemo reći da su u najvećoj meri materijalno ugroženi i deca koja potiču iz tih porodica.
Da li možete definisati goruće probleme iz oblasti socijalne zaštite?
- Najveći problem jeste materijalna ugroženost. Ovo je seosko područje i ljudi su se uglavnom bavili poljoprivrednom proizvodnjom. Kada napune određene godine života ulaze u kategoriju starijih osoba koje se tretiraju kao radno nesposobna lica. Oni ne mogu da obrađuju zemlju koju poseduju a ona ih opet ograničava u ostvarivanju određenih materijalnih primanja preko Centra. Tu se onda komplikuje cela priča. Onda bi trebali da se odriču te zemlje, a oni opet imaju naslednike, odnosno svoju decu koja su pak u velikom broju slučajeva i sama u problemu kako da ostvare egzistenciju za svoju porodicu i nemaju dovoljno prihoda da pomognu i ostarelim članovima porodice. Odlučuju se za ono što je prioritet a to su svakako deca, tako da stariji ljudi obično ostanu negde skrajnuti. Mislim da je ta starija populacija goruće pitanja i da su jedna od najugroženijih kategorija stanovništva.
Zakon sankcioniše zanemarivanje dece od strane roditelja. Šta se dešava kada su uloge zamenjene?
- Deca su obavezna da izdržavaju svoje roditelje i ostarele članove porodice. Međutim, da bi ostvarili sva prava iz oblasti socijalne zaštite stari bi morali da tuže svoju decu, da podnesu tužbu za izdržavanje a na to se retko ko od roditelja odlučuje. Roditelji su i sami svesni materijalnog položaja svoje dece i jasno im je da često nisu u prilici da im pomognu. Ova zakonska mogućnost je zapravo krajnji korak koji će neko od njih preduzeti ili ga najčešće neće ni preduzeti.
Hraniteljstvo je veoma dobro razvijeno u ovoj opštini u kojoj ima 19 porodica za smeštaj dece. Međutim, to nije slučaj i sa porodičnim smeštajem odraslih i ostarelih lica.
- Porodični smeštaj za odrasle i ostarele osobe apsolutno nije razvijen u ovoj opštini i u principu nije dovoljno razvijen ni na nivou cele države. Prosto se ljudi ne odlučuju da se bave tom vrstom usluga, tako da bi trebalo poraditi i na afirmaciji i informisati ljude o tom vidu smeštaja koji, kao i porodični smeštaj dece, funkcioniše po sličnom principu. Ljudi koji su zainteresovani da se bave ovom vrstom socijalne usluge morali bi da prođu obuku, da dobiju licencu. Postoji potreba za tim i sigurno ćemo se ovom temom pozabaviti u narednom periodu.
Nekoliko godina unazad na području opštine realizovan je projekat Pomoć i nega u kući. Da li razmišljate o iznalaženju modela po kojem bi ovaj projekat ponovo zaživeo?
- U našem godišnjem planu je predviđena saradnja sa drugim ustanovama kako bi zajednički pokrenuli uslugu pomoć i nega u kući starijim osobama. Videćemo da li ćemo uspeti da kroz projektne aktivnosti, različite konkurse obezbedimo sredstva, da li će postojati i mogućnost participacije srodnika. O tome možemo da razgovaramo kada budemo sigurni da možemo da pokrenemo ovu uslugu.
Godinama se govori o potrebi izrade socijalne karte. Da li ima izgleda da će taj posao biti započet u bližoj budućnosti?
- To je prilično obiman posao i za njega su potrebna dodatna sredstva koja mi nemamo, tako da u ovom trenutku ne mogu ništa konkretno reći. Potreba za izradom socijalne karte postoji ne samo na teritoriji ove opštine, već na nivou države. Kada će se pristupiti izradi karte ne zavisi samo od nas u Centru, već od mnogih drugih faktora koji utiču na to.
Ono što je izvesno i što je Centar najavio za 2015. godinu jeste ažuriranje baze podataka za odrasla i ostarela lica.
- To ćemo pokušati da realizujemo radom na terenu i, kao što sam već rekla na početku razgovora, saradnjom sa mesnim zajednicama, školama, pokušaćemo da stvorimo bolji uvid u socijalni status stanovništva opštine Koceljeva.
Za efikasnu socijalnu zaštitu osim adekvatnog rada Centra potreban je i dobar rad drugih subjekata. Da li ste zadovoljni saradnjom sa drugim ustanovama i institucijama?
- Zadovoljni smo, stvarno, i sa Domom zdravlja i sa Policijskom stanicom u Koceljevi kao i sa svim ostalim subjektima na nivou lokalne zajednice. Dosadašnja saradnja je vrlo korektna i nismo imali nikakvih neprijatnosti. Uvek su izlazili u susret vezano za sve naše potrebe kako bismo što ažurnije obavljali sve poslove koji su nam u opisu.
Kada govorimo o aktivnostima Centra za socijalni rad gotovo da ne možemo da izbegnemo temu nasilja u porodici. Šta pokazuje rad na terenu? Da li je prisutnije fizičko ili psihičko nasilje?
- U principu je teško razdvojiti ta dva oblika nasilja. Gde ima fizičkog ima i psihičkog nasilja. Ako neko trpi fizičko maltretiranje to povlači sa sobom i psihičke posledice, odnosno fizičkom nasilju verovatno prethodi psihička tortura. Možemo da kažemo da je dominantno ili vidljivije fizičko nasilje i uglavnom je reč o partnerskom nasilju. Nasilja nad decom gotovo da nema ili je veoma malo prisutno. Slučajevi koji su evidentirani kada su deca u pitanju su se uglavnom odnosila na njihovo zanemarivanje.
Koliko smo svesni činjenice da nasilje u porodici nije intimna stvar te porodice, već predstavlja problem društvene zajednice?
- Mislim da nismo dovoljno svesni. Mi smo mala sredina i prosto neke stvari ne mogu da se sakriju. A opet ljudi se sklanjaju i ne žele da reaguju na nasilje. Smatraju da je to problem te porodice. Vrlo retko nam stižu prijave osoba sa strane, od ljudi koji nisu u direktnoj vezi sa nasiljem. Nasilje uglavnom prijavi ili sama žrtva ili preko policijske stanice dobijamo obaveštenja. I rad u ovoj oblasti će nam biti jedan od primarnih zadataka u narednom periodu.
Primarni zadatak će prema usvojenom planu biti i preventivni rad, odnosno lociranje, prepoznavanje i sprečavanje razvoja potencijalnog problema. Na koji način ćete raditi na prevenciji?
- Savetodavni i preventivni rad jeste i biće jedan od naših osnovnih zadataka. Osobe koje se jave centru sa određenim problemom dobijaju savetodavnu podršku i pokušavamo da problem rešimo bez uključivanja drugih institucija ukoliko je to moguće. Što se tiče preventivnog rada u godišnjem planu smo predvideli pre svega usku saradnju sa Domom zdravlja, Crvenim krstom, Policijskom stanicom i školama. Naravno, kroz različite vidove prezentacija i predavanja ćemo posebnu pažnju posvetiti problemima vršnjačkog i nasilja u porodici, obratićemo pažnju na trgovinu ljudima, prevenciju maloletničke delikvencije i na zdrave stilove života.