TRIBINA O ZAVISNOSTI OD INTERNETA
ŠTA TO BEŠE PORODICA
U Opštoj bolnici Šabac, osnovnim i srednjim školama u Šapcu, nedavno je sprovedeno istraživanje o zloupotrebi interneta. Učestvovalo je oko pet stotina ispitanika, učenika i njihovih roditelja.
- Na žalost, jesmo zavisni, ali to nije nešto na šta ne možemo uticati. Jako je važno da roditelji prepoznaju taj problem kod dece, da znaju kome mogu da se obrate za pomoć. Moraju da postoje granice u korišćenju savremenih tehnologija, što ne znači da bi trebalo biti asketa i zaustavati točak civilizacije, važno je pronaći zdravu meru, rekla je pedagog Biljana Drobnjak, moderator tribine “Bauci sa interneta“, koja je održana protekle srede u Biblioteci šabačkoj.
O zloupotrebi interneta i zavisnosti od video-igrica i boravka na društvenim mrežama, kao i drugim oblicima zavisnosti i njenim uzrocima, najviše o porodici, koja je izvor kako zdravlja tako i bolesti, govorio je specijalista medicinske psihologije Vlajko Panović, klinički psiholog na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.
- Ova civilizacija je iznedrila toliko toga što okupira ljudski um i dušu da preti da je pretvori u svojevrsnu zavisnost. Čovek koji mnogo vremena provodi ispred ekrana ne stiže da pravi prioritete u svom životu, da razvija radne navike, odgovorno ponašanje, postaje žrtva, a da toga nije svestan. Zato je važno da roditelji razumeju prirodu zavisnosti i da pomognu deci da nauče da prave razliku između video i realnih igara. U realnom svetu postoje igre koje donose radost, a u virtuelnom uzbuđenja koja podižu adrenalin. Mnogi to ne prepoznaju i postaju zavisni od ovog hormona koji ima ulogu da nas štiti od stresa, a čiji resursi nisu neiscrpni. Ukoliko nekoliko sati provodi pod adrenalinskim šokom, čovek polako pada u neraspoloženje, što izaziva depresiju, bolest u čijem lečenju su neophodno antidepresivi, ocenjuje dr Panović.
Iz bogatog terapeutskog iskustva, lekar je naveo primer dvoipogodišnje devojčice promenjenog ponašanja, za koju se ispostavilo da se poistovetila sa likom iz crtanog filma i dečaka od dvanaest godina koga je lečio antidepresivima od zavisnosti od interneta. Ne postoje pouzdani i precizni podaci koliko je obolelih od ove bolesti, ali ima indirektnih pokazatelja koji govore da je reč o pravoj epidemiji u Srbiji.
- Mladi ljudi sve manje usvajaju roditeljske, a sve više poruke sa televizije i interneta. Umovi su im prepuni slika iz virtuelnog sveta, a mašta onesposobljena za ličnu kreaciju. Virtuelni svet se meša sa realnim, a gubitak realnosti je prvi kriterijum ludila. Ne bi trebalo da paničimo, ali bi morali da se zamislimo, opominje dr Panović konstatujući da živimo u svetu u kome je sve manje radosti.
U prepunom holu Biblioteke šabačke, bilo je dosta mladih, što je činjenica koja ohrabruje.
- U poslednje vreme pokušavam da smanjim upotrebu interneta i da se što više družim, čitam knjige, gledam filmove i da provodim vreme sa porodicom. Primetila sam da moji vršnjaci postaju agresivniji kada igraju video-igrice, jer pokušavaju da glume virtuelne likove u stvarnom životu, zaključuje Una Marković.
“Sve mi je slobodno, ali mi nije sve na korist“, podsetio nas je dr Panović na reči apostola Pavla i na sve ono što nekad beše porodica.
Danas se u porodicama teško prihvataju uloge ““ supružnici razvijaju takmičarske umesto partnerskih odnosa. Takođe, postoje teškoće u postavljanju granica sa decom, roditelji ih odgajaju kao božanstva, što ih onesposobljava za život u realnom svetu. Štite ih od obaveza i onda upadaju u sopstvene zamke, jer deca postaju nesposobna za komunikaciju. Savremena porodica je u krizi između ostalog i zato što njeni članovi sve manje vremena provode zajedno.
Dr Vlajko Panović
- Na žalost, jesmo zavisni, ali to nije nešto na šta ne možemo uticati. Jako je važno da roditelji prepoznaju taj problem kod dece, da znaju kome mogu da se obrate za pomoć. Moraju da postoje granice u korišćenju savremenih tehnologija, što ne znači da bi trebalo biti asketa i zaustavati točak civilizacije, važno je pronaći zdravu meru, rekla je pedagog Biljana Drobnjak, moderator tribine “Bauci sa interneta“, koja je održana protekle srede u Biblioteci šabačkoj.
O zloupotrebi interneta i zavisnosti od video-igrica i boravka na društvenim mrežama, kao i drugim oblicima zavisnosti i njenim uzrocima, najviše o porodici, koja je izvor kako zdravlja tako i bolesti, govorio je specijalista medicinske psihologije Vlajko Panović, klinički psiholog na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.
- Ova civilizacija je iznedrila toliko toga što okupira ljudski um i dušu da preti da je pretvori u svojevrsnu zavisnost. Čovek koji mnogo vremena provodi ispred ekrana ne stiže da pravi prioritete u svom životu, da razvija radne navike, odgovorno ponašanje, postaje žrtva, a da toga nije svestan. Zato je važno da roditelji razumeju prirodu zavisnosti i da pomognu deci da nauče da prave razliku između video i realnih igara. U realnom svetu postoje igre koje donose radost, a u virtuelnom uzbuđenja koja podižu adrenalin. Mnogi to ne prepoznaju i postaju zavisni od ovog hormona koji ima ulogu da nas štiti od stresa, a čiji resursi nisu neiscrpni. Ukoliko nekoliko sati provodi pod adrenalinskim šokom, čovek polako pada u neraspoloženje, što izaziva depresiju, bolest u čijem lečenju su neophodno antidepresivi, ocenjuje dr Panović.
Iz bogatog terapeutskog iskustva, lekar je naveo primer dvoipogodišnje devojčice promenjenog ponašanja, za koju se ispostavilo da se poistovetila sa likom iz crtanog filma i dečaka od dvanaest godina koga je lečio antidepresivima od zavisnosti od interneta. Ne postoje pouzdani i precizni podaci koliko je obolelih od ove bolesti, ali ima indirektnih pokazatelja koji govore da je reč o pravoj epidemiji u Srbiji.
- Mladi ljudi sve manje usvajaju roditeljske, a sve više poruke sa televizije i interneta. Umovi su im prepuni slika iz virtuelnog sveta, a mašta onesposobljena za ličnu kreaciju. Virtuelni svet se meša sa realnim, a gubitak realnosti je prvi kriterijum ludila. Ne bi trebalo da paničimo, ali bi morali da se zamislimo, opominje dr Panović konstatujući da živimo u svetu u kome je sve manje radosti.
U prepunom holu Biblioteke šabačke, bilo je dosta mladih, što je činjenica koja ohrabruje.
- U poslednje vreme pokušavam da smanjim upotrebu interneta i da se što više družim, čitam knjige, gledam filmove i da provodim vreme sa porodicom. Primetila sam da moji vršnjaci postaju agresivniji kada igraju video-igrice, jer pokušavaju da glume virtuelne likove u stvarnom životu, zaključuje Una Marković.
“Sve mi je slobodno, ali mi nije sve na korist“, podsetio nas je dr Panović na reči apostola Pavla i na sve ono što nekad beše porodica.
Danas se u porodicama teško prihvataju uloge ““ supružnici razvijaju takmičarske umesto partnerskih odnosa. Takođe, postoje teškoće u postavljanju granica sa decom, roditelji ih odgajaju kao božanstva, što ih onesposobljava za život u realnom svetu. Štite ih od obaveza i onda upadaju u sopstvene zamke, jer deca postaju nesposobna za komunikaciju. Savremena porodica je u krizi između ostalog i zato što njeni članovi sve manje vremena provode zajedno.
Dr Vlajko Panović
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
