ZAŠTO SU MAČVANSKA IZVORIŠTA TOPLE VODE VREDNIJA OD ZLATA
“STERILNA“ NA 400 METARA
Iz zemljine utrobe, sa dubine od 400-600 metara za 20 godina isteklo 40 miliona dolara. Obećanja o korišćenju dragocene prirodne energije, najčešće politička poštapalica za karijeriste. Seljaci i dalje kraj vrelih gejzira šure prasad i piliće, neki se leče, kupaju, a domaćice ovom vodom peru veš bez deterdženta. Kad se potpuno rashladi može da se koristi za piće
Malo koji visoki gost koji je posetio Mačvu nije iskoristio priliku da vidi mačvanska izvorišta tople vode. I domaćini nisu propustali priliku da im pokažu to prirodno bogatstvo, večitu šansu za ubrzani prirodni razvoj ovog kraja. Ali proteklih decenija, od kako je napravljena prva istražna bušotina tople vode u Dublju ( 1987. godine kada je tražena pijaća voda) otkriće ovog prirodnog blaga ostalo je samo veliki, a ne iskorišćen potencijal Mačve. Mačvansku toplu vodu stručnjaci su proglasili vrednijom od zlata i nafte ali badava. Obilazili su izvorišta mnogi političari, ekonomisti, biznismeni ali su im ona uglavnom poslužila kao politička poštapalica za lažna obećanja i uspešne karijere. Fotografisali su se tu, kamere ih snimale, davali optimističke izjave ali sve badava.
Vek vode
- Ovo je vek vode. Njeni resursi u Mačvi su praktično neograničeni. Vrednija je od zlata i nafte. Stalno dobija na ceni. Ona je obeležje Mačve koje je čini posebnom u svetskim razmerama. To je osnovno za uspeh. A uz vrelu vodu, prednost Mačve je u kvalitetnom obradivom zemljištu i vrednim ljudima. Ova voda je ustvari ekološka nafta, koja kada se rashladi može da se koristi za piće što je izuzetno značajno. Znači potpuno sterilna na velikoj dubini, objašnjava profesor doktor Mihailo Milivojević, priznati stručnjak za geotermalnu energiju kod nas i u svetu. Milivojević naglašava da ne bi trebalo dozvoliti da neki politikanti, mešetari “miniraju“ velike i skupe ali racionalne i isplative projekte na bazi korišćenja ovog prirodnog blaga Mačve i susedne Semberije.
A evo kako je sve počelo. Mnogi su se iznenadili, kada je 1987. godine iz bušotine napravljene u Dublju u potrazi za zdravom pijaćom vodom sa dubine od oko 200 metara, potekla voda temperature 40 stepeni Celzijusa. Na osnovu ovog otkrića urađena je prva istražna bušotina na istom terenu dubine 250 metara. Rezultat je bio voda temperature 50 stepeni Celzijusa. U cilju dobijanja elaborata o rezervama geotermalne energije, napravljene su nove bušotine u Bogatiću, Belotiću, M. Metkoviću... Svugde je na dubinama od 200-600 metara, otkrivena topla voda ( 50 do 75 stepeni) . Nosilac ovih istraživanja je bio Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu ( grupa za hidrologiju). Poštujući mišljenja stručnjaka može se reći da su ovi izvori među najvećim i najtoplijim u Evropi. U normalnim uslovima voda ove temperature mogla bi se pronaći na dubini od 1.800 do 2.000 metara. Ovde je reč o specifičnim toplim stenama koje su poput sunđera ispunjene vodom. Svi su izgledi da ove stene zahvataju veliki prostor, što obezbeđuje stabilnu količinu vode u svakom trenutku.
Siromašni bogataši
Za Mačvu je otkrivanje novih izvora vode isto toliko vredno, kao da su otkrivena nalazišta uglja ili nafte. Godišnji energetski potencijal iz bušotine u Bogatiću ( atar Bair, gde je pronađena voda temperature 75 stepeni), može zameniti 16 hiljada tona visokokaloričnog uglja. To tvrdi Zoran Rakić iz Naftagasa u Novom Sadu, preduzeća koje je izvodilo radove na bušotinama. Primera radi energetski potencijal iz tri procenjen je na 17 megavata, a poređenja radi 10 megavata ima energetski ekvivalent od sedam hiljada tona nafte.
Prema procenama stručnjaka ukupan potencijal tople vode u Mačvi ima energetski ekvivalent od 20 miliona tona nafte.
Duboko u utrobi plodnih oranica nalazi se pravo malo jezero, koje je na nekim mestima “debelo“ i 500 metara. Kasnijim istraživanjima utvrđeno je da su pojedine bušotine istražne i eksploatacione, što znači da pritisak vode iz njih ne opada. Naprotiv voda se stalno “obnavlja“.
Javno je publikovano više mogućnosti korišćenja ove prirodne energije, počev od zagrevanja stambenih i industrijskih objekata, preko izrade sušara za voće, povrće i žitarice. Na kraju ali nikako po značaju, pogotovo posle brojnih uočenih problema oko korišćenja ispravne vode za piće, pominjana voda kada se potpuno rashladi može bez problema da se koristi za piće.
S druge strane podzemne vode u Mačvi, moguće je pronaći na znatno manjim dubinama ali to je zbog odsustva kanalizacione mreže i prisustva velikog broja septičkih jama izuzetno rizično za korišćenje. Duže vremena infektolozi ukazuju na ovaj problem koji je u Mačvi sve uočljiviji. Naime, vodovod u Bogatiću, koristi samo manji broj potrošača, a 17 kilometara glavnog kanalizacionog kolektora još nije u funkciji. To još više pojačava stepen ugroženosti vode za piće, što se u poslednje vreme zbog povećanih padavina i drugih prirodnih anomalija, sve češće javlja i zahteva što hitnije rešenje.
Vek vode
- Ovo je vek vode. Njeni resursi u Mačvi su praktično neograničeni. Vrednija je od zlata i nafte. Stalno dobija na ceni. Ona je obeležje Mačve koje je čini posebnom u svetskim razmerama. To je osnovno za uspeh. A uz vrelu vodu, prednost Mačve je u kvalitetnom obradivom zemljištu i vrednim ljudima. Ova voda je ustvari ekološka nafta, koja kada se rashladi može da se koristi za piće što je izuzetno značajno. Znači potpuno sterilna na velikoj dubini, objašnjava profesor doktor Mihailo Milivojević, priznati stručnjak za geotermalnu energiju kod nas i u svetu. Milivojević naglašava da ne bi trebalo dozvoliti da neki politikanti, mešetari “miniraju“ velike i skupe ali racionalne i isplative projekte na bazi korišćenja ovog prirodnog blaga Mačve i susedne Semberije.
A evo kako je sve počelo. Mnogi su se iznenadili, kada je 1987. godine iz bušotine napravljene u Dublju u potrazi za zdravom pijaćom vodom sa dubine od oko 200 metara, potekla voda temperature 40 stepeni Celzijusa. Na osnovu ovog otkrića urađena je prva istražna bušotina na istom terenu dubine 250 metara. Rezultat je bio voda temperature 50 stepeni Celzijusa. U cilju dobijanja elaborata o rezervama geotermalne energije, napravljene su nove bušotine u Bogatiću, Belotiću, M. Metkoviću... Svugde je na dubinama od 200-600 metara, otkrivena topla voda ( 50 do 75 stepeni) . Nosilac ovih istraživanja je bio Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu ( grupa za hidrologiju). Poštujući mišljenja stručnjaka može se reći da su ovi izvori među najvećim i najtoplijim u Evropi. U normalnim uslovima voda ove temperature mogla bi se pronaći na dubini od 1.800 do 2.000 metara. Ovde je reč o specifičnim toplim stenama koje su poput sunđera ispunjene vodom. Svi su izgledi da ove stene zahvataju veliki prostor, što obezbeđuje stabilnu količinu vode u svakom trenutku.
Siromašni bogataši
Za Mačvu je otkrivanje novih izvora vode isto toliko vredno, kao da su otkrivena nalazišta uglja ili nafte. Godišnji energetski potencijal iz bušotine u Bogatiću ( atar Bair, gde je pronađena voda temperature 75 stepeni), može zameniti 16 hiljada tona visokokaloričnog uglja. To tvrdi Zoran Rakić iz Naftagasa u Novom Sadu, preduzeća koje je izvodilo radove na bušotinama. Primera radi energetski potencijal iz tri procenjen je na 17 megavata, a poređenja radi 10 megavata ima energetski ekvivalent od sedam hiljada tona nafte.
Prema procenama stručnjaka ukupan potencijal tople vode u Mačvi ima energetski ekvivalent od 20 miliona tona nafte.
Duboko u utrobi plodnih oranica nalazi se pravo malo jezero, koje je na nekim mestima “debelo“ i 500 metara. Kasnijim istraživanjima utvrđeno je da su pojedine bušotine istražne i eksploatacione, što znači da pritisak vode iz njih ne opada. Naprotiv voda se stalno “obnavlja“.
Javno je publikovano više mogućnosti korišćenja ove prirodne energije, počev od zagrevanja stambenih i industrijskih objekata, preko izrade sušara za voće, povrće i žitarice. Na kraju ali nikako po značaju, pogotovo posle brojnih uočenih problema oko korišćenja ispravne vode za piće, pominjana voda kada se potpuno rashladi može bez problema da se koristi za piće.
S druge strane podzemne vode u Mačvi, moguće je pronaći na znatno manjim dubinama ali to je zbog odsustva kanalizacione mreže i prisustva velikog broja septičkih jama izuzetno rizično za korišćenje. Duže vremena infektolozi ukazuju na ovaj problem koji je u Mačvi sve uočljiviji. Naime, vodovod u Bogatiću, koristi samo manji broj potrošača, a 17 kilometara glavnog kanalizacionog kolektora još nije u funkciji. To još više pojačava stepen ugroženosti vode za piće, što se u poslednje vreme zbog povećanih padavina i drugih prirodnih anomalija, sve češće javlja i zahteva što hitnije rešenje.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
