19. mart 2015.19. mar 2015.
PRED SETVU

SKUPO, SKUPLjE, NAJSKUPLjE...

Ratari znaju da bez kvalitetne setve, nema bogate žetve ali su nemoćni pred skupoćom neophodnog repro-materijala. Snalazi se kako ko stigne
Mnogo toga se urotilo protiv seljaka, a setva jedan od najznačajnijih zadataka ne može da čeka. Približavaju se optimalni rokovi, a ni seljaci ne “sede skrštenih ruku“. Pojedini su s prvim lepim danima proleća već na njivama. Razbacuju veštačko đubrivo po pšenici. Istina manji broj, jer im nedostaju sredstva za neophodnu prihranu ovog useva.
S druge strane neki vrše pripremu zemljišta, upotrebom setvospremača, tanjirača ili drljača, za setvu najčešće kukuruza. Pojedinci su uključili i mobilne telefone u svrhu bržeg obavljanja ovih radova. Tako najbrže komuniciraju u poljima i ugovaraju u većem slučaju predsetvene radove.
Istresaju slamarice
I na selu se teško dolazi do gotovog novca, koji je neophodan za kupovinu preskupog repro-materijala, potrebnog za setvene radove. Zbog toga će mnogi pristupiti redukovanoj setvi, što će nema sumnje ostaviti loše posledice na prinose. Opet se snalazi ko kako stigne, a pomoći je malo.
- Ostali smo sami. Država čini napore da nam pomogne ali sve to je malo i sporo. Bilo kakvu računicu ne bi trebalo izvoditi. Kako god okreneš, sve je na našu štetu, zato bolje olovku ne uzimati u ruke. Vreba iskušenje, njivu ostaviti nezasejanu, kaže Avram Gišić, poljoprivrednik iz Belotića.
On i mnogi drugi ratari su izračunali da za setvu jednog hektara treba nekoliko desetina hiljada dinara, pride ako nemaš svoju mehanizaciju, “nadrljao si“, dobacuju nećeš ni kačamak jesti.
Ratari, koje smo sreli na jednom od otkupnih mesta za mleko, komentarišu da najznačajniji seljački proizvodi pojeftine i teško ih je prodati i naplatiti, baš u ovo vreme. To se uglavnom odnosi na tovne svinje i mleko, mada su u poslednje vreme i na ovom planu učinjeni značajni koraci od strane državnih organa.
- Seljak je “tvrd orah“, naglašavaju i dodaju : “Pojedini domaćini istresaju iz slamarica i poslednje dinare, da bi zasejali njive. Njih je prosto sramota da ostanu u parlogu.“
Kukuruza najviše
Kako god računali kukuruz će i ove godine zauzeti najviše prostora na njivama u Srbiji. Procene stručnjaka su da će “kralj njiva“, kako ga je nazvao doktor Đorđe Jocković, priznati selekcionar Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu biti zasejan na preko milion hektara. Blizu stotinu zauzeće na poljima u Mačvanskom okrugu. U šabačkom kraju za kukuruzom znatno zaostaju po planiranim površinama za setvu soja, ječam, povrće, krmno bilje...
- Vreme setve na osnovu iskustva i saveta stručnjaka treba da odaberu sami ratari. Staro je pravilo da ranije bolje rodi ali za nicanje, pored vlage neophodna je i odgovarajuća temperatura zemljišta, na koju ne bi trebalo zavoraviti, kaže Jocković.
Lj.Đ.

Najnoviji broj

22. februar 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa