PREZENTACIJA DOSADAŠNjEG RADA
UMETNOST OPTIMALNIH ZAHTEVA
Slobodan Peladić, akademski slikar, vajar i multimedijalni umetnik, u utorak je predstavio svoj rad u Međuopštinskom istorijskom arhivu u Šapcu. Prezentaciju je nazvao „Umetnost optimalnih zahteva“, što je naslov teksta Jerka Denegrija iz jednog od kataloga o Peladićevoj umetnosti.
- Ovu Denegrijevu sentencu koja datira s kraja devedesetih godina koristim u mnogim situacijama slične prirode. Ona se poklapa sa mojim karakterom, načinom rada, razmišljanjem i svim onim što jesam, kaže Peladić.
Umetnik je prezentovao celokupno stvaralaštvo kroz tri faze: osamdesete, kada se bavio slikarstvom, devedesete, koje je obeležila skulptura i period od 2000. godine do danas, u kom je posvećen umetničkom aktivizmu. Peladić vodi dve umetničke asocijacije, „Kolektiv“ i Udruženje likovnih stvaralaca Šapca.
- Koncentrisan sam na rad u okviru umetničkih organizacija, a ono malo vremena što mi preostane, koristim za sopstveni rad. U proseku, napravim jedan rad godišnje, dodaje umetnik.
Prošle godine, Ministarstvo kulture je otkupilo Peladićev rad za Narodni muzej u Šapcu, pod nazivom „Fog“.
Slobodan Peladić je rođen je 1962. godine u Šapcu. Diplomirao je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1987. godine. Radio je kao profesor u Školi za umetničke zanate u Šapcu. Njegovi radovi se nalaze u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu i u privatnim kolekcijama. Zastupljen je u nekolikim knjigama o savremenoj umetnosti.
Slobodan Peladić je poznat u srpskoj (i prethodnoj jugoslovenskoj) umetničkoj sceni druge polovine osamdesetih kao jedan od protagonista novog enformela, slikarstva „kontrolirane geste“, prema nazivu jedne izložbe na kojoj je ovo slikarstvo svojevremeno bilo promovisano. Još su nam vrlo sveže u sećanju Peladićeva crna, gusta, mukla, slojevita gotovo do reljefnosti masivna polja materije boje površine najčešće velikih formata postavljene u seriji tako da potpuno ovladavaju galerijskim prostorom iako ga fizički celog ne zaposedaju. Danas nam je posle svega što se nedavno desilo jasno da se slikarstvo novog enformela kraja osamdesetih, a u tom sklopu i tadašnje Peladićevo slikarstvo, ukazuje kao neka indirektna, ali nesumljiva slutnja nadolazeće kataklizme, kao oznaka jednog mučnog egzistencijalnog stanja kojeg u ranim devedesetim nije niko, pa tako ni umetnost i umetnik sa ovih prostora, mogao da izbegne.
(Jerko Denegri)
- Ovu Denegrijevu sentencu koja datira s kraja devedesetih godina koristim u mnogim situacijama slične prirode. Ona se poklapa sa mojim karakterom, načinom rada, razmišljanjem i svim onim što jesam, kaže Peladić.
Umetnik je prezentovao celokupno stvaralaštvo kroz tri faze: osamdesete, kada se bavio slikarstvom, devedesete, koje je obeležila skulptura i period od 2000. godine do danas, u kom je posvećen umetničkom aktivizmu. Peladić vodi dve umetničke asocijacije, „Kolektiv“ i Udruženje likovnih stvaralaca Šapca.
- Koncentrisan sam na rad u okviru umetničkih organizacija, a ono malo vremena što mi preostane, koristim za sopstveni rad. U proseku, napravim jedan rad godišnje, dodaje umetnik.
Prošle godine, Ministarstvo kulture je otkupilo Peladićev rad za Narodni muzej u Šapcu, pod nazivom „Fog“.
Slobodan Peladić je rođen je 1962. godine u Šapcu. Diplomirao je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1987. godine. Radio je kao profesor u Školi za umetničke zanate u Šapcu. Njegovi radovi se nalaze u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu i u privatnim kolekcijama. Zastupljen je u nekolikim knjigama o savremenoj umetnosti.
Slobodan Peladić je poznat u srpskoj (i prethodnoj jugoslovenskoj) umetničkoj sceni druge polovine osamdesetih kao jedan od protagonista novog enformela, slikarstva „kontrolirane geste“, prema nazivu jedne izložbe na kojoj je ovo slikarstvo svojevremeno bilo promovisano. Još su nam vrlo sveže u sećanju Peladićeva crna, gusta, mukla, slojevita gotovo do reljefnosti masivna polja materije boje površine najčešće velikih formata postavljene u seriji tako da potpuno ovladavaju galerijskim prostorom iako ga fizički celog ne zaposedaju. Danas nam je posle svega što se nedavno desilo jasno da se slikarstvo novog enformela kraja osamdesetih, a u tom sklopu i tadašnje Peladićevo slikarstvo, ukazuje kao neka indirektna, ali nesumljiva slutnja nadolazeće kataklizme, kao oznaka jednog mučnog egzistencijalnog stanja kojeg u ranim devedesetim nije niko, pa tako ni umetnost i umetnik sa ovih prostora, mogao da izbegne.
(Jerko Denegri)
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
