REKULTIVACIJA DUDARE
UNAPREĐENjE ŽIVOTNE SREDINE
Na prostoru nekadašnje deponije u centru grada počela je sadnja biljke „Miskantus“
Uz pomoć stručnjaka Fakulteta za primenjenu ekologiju na „Dudari“ je prošle nedelje počelo postavljanje sadnica višegodišnje i visokoenergetske biljke „Miskantus“. Poreklom iz Azije, već nekoliko decenija se gaji u Evropi i severnoj Americi, gde služi kao energetski usev. Biljka je nabavljena posredstvom šabačke Direkcije za poljoprivredu, a u realizaciji aktivnosti učestvovali su radnici Javnog preduzeća za upravljanje građevinskim zemljištem i JKP „Stari grad“.
- Projektom je predviđeno da se ova površina ozeleni, odnosno da nekadašnja deponija postane park. Učestvovali smo u organizaciji posla i izradi projekta ozelenjavanja prostora. Posadićemo 11.000 biljaka na površini od jednog hektara, a već na leto će se videti rezultati, rekla je Andrijana Žikić iz Javnog preduzeća za upravljanje građevinskim zemljištem.
Stručnjaci ističu značaj rekultivacije ovog prostora, kako bi u budućnosti predstavljao zelenu oazu na samom ulasku u grad.
- Napraviti prirodnu oazu od devastiranog zemljišta nije lak posao. Rekultivacijom zemljišta taj proces se ubrzava. Izbor biljke je dobar, a njene pozitivne osobine su daleko poznate. Koren biljke stabilizuje zemlju koja je bila u veoma lošem stanju. Poplave i erozija zemljišta bi mogle izazvati velike probleme, posebno ako štetne materije, koje su ovde nataložene, dospeju u vodu. Zbog toga je sadnja „Miskantusa“ veoma dobro rešenje, jer koren ove biljke sprečava devastaciju zemlje, istakli su predstavnici Fakulteta za primenjenu ekologiju.
Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović istakao je da se bivša deponija uređuje na najbolji mogući način, što će omogućiti da grad konačno izađe na reku.
- U Šapcu je aktuelna priča o Sava parku koji bi se protezao od novog mosta do Kočinog kanala, sa svrhom da nadomesti nedostatak zelenila u gradu i omogući kvalitetniji život građanima sa aspekta zaštite životne sredine, naveo je Zelenović.
Šabac u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj ima zajednički projekat o izgradnji toplane na biomasu. To je izraz naše zainteresovanosti da štedimo energiju tako što ćemo posaditi energetske biljke na velikim površinama zemljišta, što je osnov za korišćenje biomase kao izvora energije. Ako bi to čitava Srbija uradila, smanjili bi spoljnotrgovinski deficit, koji u najvećoj meri potiče od uvoza naftnih derivata. Šabac želi da bude prvi i da pokaže da je to moguće u Srbiji, naveo
- Projektom je predviđeno da se ova površina ozeleni, odnosno da nekadašnja deponija postane park. Učestvovali smo u organizaciji posla i izradi projekta ozelenjavanja prostora. Posadićemo 11.000 biljaka na površini od jednog hektara, a već na leto će se videti rezultati, rekla je Andrijana Žikić iz Javnog preduzeća za upravljanje građevinskim zemljištem.
Stručnjaci ističu značaj rekultivacije ovog prostora, kako bi u budućnosti predstavljao zelenu oazu na samom ulasku u grad.
- Napraviti prirodnu oazu od devastiranog zemljišta nije lak posao. Rekultivacijom zemljišta taj proces se ubrzava. Izbor biljke je dobar, a njene pozitivne osobine su daleko poznate. Koren biljke stabilizuje zemlju koja je bila u veoma lošem stanju. Poplave i erozija zemljišta bi mogle izazvati velike probleme, posebno ako štetne materije, koje su ovde nataložene, dospeju u vodu. Zbog toga je sadnja „Miskantusa“ veoma dobro rešenje, jer koren ove biljke sprečava devastaciju zemlje, istakli su predstavnici Fakulteta za primenjenu ekologiju.
Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović istakao je da se bivša deponija uređuje na najbolji mogući način, što će omogućiti da grad konačno izađe na reku.
- U Šapcu je aktuelna priča o Sava parku koji bi se protezao od novog mosta do Kočinog kanala, sa svrhom da nadomesti nedostatak zelenila u gradu i omogući kvalitetniji život građanima sa aspekta zaštite životne sredine, naveo je Zelenović.
Šabac u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj ima zajednički projekat o izgradnji toplane na biomasu. To je izraz naše zainteresovanosti da štedimo energiju tako što ćemo posaditi energetske biljke na velikim površinama zemljišta, što je osnov za korišćenje biomase kao izvora energije. Ako bi to čitava Srbija uradila, smanjili bi spoljnotrgovinski deficit, koji u najvećoj meri potiče od uvoza naftnih derivata. Šabac želi da bude prvi i da pokaže da je to moguće u Srbiji, naveo
je gradonačelnik Šapca Nebojša Z
Najnoviji broj
18. april 2024.
