PISMA ČITALACA
ČIJI JE SPORT RAGBI
U „Glasu Podrinja“ od pre mesec dana, cela jedna strana, sedamnaesta sa šest fotografija, posvećena je američkom fudbalu ragbi koji se po drugi put javlja u Šapcu.
Iz nadnaslova i naslova vidi se da se radi o sportu koji je „američki proizvod“, tamo veoma popularan i po karakteru odgovara narodu tog podneblja.
Kod nas ragbi se javlja dvadesetak godina unazad, i to više na silu, a manje iz ljubavi prema sportu da se mladi nečim u životu bave.
Duže vreme pratim skoro sve sportske aktivnosti u Šapcu, pa i šire, jednom sam na Gradskom stadionu video i ragbi, pa sam iz toga zaključio da svaki sport ima svoje ljubitelje prema nekim prirodnim ljudskim karakteristikama. Poznato je, recimo, da su za neke sportove zainteresovani mladi ljudi koji su po prirodi energični, žustri, spremni na mnoge izazove, ne prezajući ni od kakvih posledica. Tu spadaju ragbi, boks, kik boks i slični. Članovi ovih klubova za ime svog kluba uzimaju imena koja im u svemu odgovaraju. Za druge sportove, gde nije potrebna žustrina i snaga zainteresovani su mladi gde je više potrebno elegancije, emocije, veštine, upornost i to sve bez posledica po učesnike. Tu spada gimnastika, koje skoro nema poslednjih godina u Šapcu, zatim plivanje, umetničko klizanje, stoni tenis...
Sada da se vratim na ragbi. Kako je napred rečeno to je američki sport sa svim karakteristikama naroda tog podneblja. Nešto se ne sećam da taj sport u Evropi ima neko zapaženo mesto. Kod nas, eto, neki ljudi, verovatno iz ljubavi prema sportu, sebe su videli u američkom fudbalu.
Ni ovaj moj komentar, na nesreću, ne može da se završi a da se ne pomene politika. Evo kako: Amerikanci sve svoje aktivnosti koriste da sebe nametnu svuda i svakome. Ja tu ne mrzim Amerikance, oni rade svoj posao kako njima odgovara, a drugi nemaju na to odgovor. Ovakav stil rada Amerikanaca je odavno poznat i samo je jedan od „milion“ načina delovanja Specijalnog rata, takođe njihov izum. Osnivanje ragbi kluba „Ajkule“ u Šapcu i još nekim gradovima Srbije za mnoge izgleda bezazleno, jer se radi o sportu. Verovatno su tako mislili i osnivači, ali za neke druge je veoma efikasno. Verujem da su osnivači mislili sportski najbolje.
Da se izjasnim: osnivači ragbi kluba „Ajkule“, koje ja ne poznajem, najverovatnije su ljudi koji vole sport, pa eto sebe najbolje vide u ragbiju. Ne zameram im, ali i oni i svi drugi koji na neki način vide nešto u ovom sportu kao da je naše - nemam savet da im dam. Ali nije loše da oni, i mnogi drugi vide koji su naši sportovi koje nam donose neki ljudi sa strane. Da nam se mnogo toga zapadnog nameće u sportu vidi se i po košarci koju desetak godina cela Evropa igra po američkim pravilima. I sada kada imamo sve ovo što je napred izneto postavlja se pitanje čiji je ragbi sport, američki ili naš. Ja bez namere da bilo koga vređam samo ukazuje ko, šta i kako u svetu radi za ostvarenje svojih ciljeva.
Iz nadnaslova i naslova vidi se da se radi o sportu koji je „američki proizvod“, tamo veoma popularan i po karakteru odgovara narodu tog podneblja.
Kod nas ragbi se javlja dvadesetak godina unazad, i to više na silu, a manje iz ljubavi prema sportu da se mladi nečim u životu bave.
Duže vreme pratim skoro sve sportske aktivnosti u Šapcu, pa i šire, jednom sam na Gradskom stadionu video i ragbi, pa sam iz toga zaključio da svaki sport ima svoje ljubitelje prema nekim prirodnim ljudskim karakteristikama. Poznato je, recimo, da su za neke sportove zainteresovani mladi ljudi koji su po prirodi energični, žustri, spremni na mnoge izazove, ne prezajući ni od kakvih posledica. Tu spadaju ragbi, boks, kik boks i slični. Članovi ovih klubova za ime svog kluba uzimaju imena koja im u svemu odgovaraju. Za druge sportove, gde nije potrebna žustrina i snaga zainteresovani su mladi gde je više potrebno elegancije, emocije, veštine, upornost i to sve bez posledica po učesnike. Tu spada gimnastika, koje skoro nema poslednjih godina u Šapcu, zatim plivanje, umetničko klizanje, stoni tenis...
Sada da se vratim na ragbi. Kako je napred rečeno to je američki sport sa svim karakteristikama naroda tog podneblja. Nešto se ne sećam da taj sport u Evropi ima neko zapaženo mesto. Kod nas, eto, neki ljudi, verovatno iz ljubavi prema sportu, sebe su videli u američkom fudbalu.
Ni ovaj moj komentar, na nesreću, ne može da se završi a da se ne pomene politika. Evo kako: Amerikanci sve svoje aktivnosti koriste da sebe nametnu svuda i svakome. Ja tu ne mrzim Amerikance, oni rade svoj posao kako njima odgovara, a drugi nemaju na to odgovor. Ovakav stil rada Amerikanaca je odavno poznat i samo je jedan od „milion“ načina delovanja Specijalnog rata, takođe njihov izum. Osnivanje ragbi kluba „Ajkule“ u Šapcu i još nekim gradovima Srbije za mnoge izgleda bezazleno, jer se radi o sportu. Verovatno su tako mislili i osnivači, ali za neke druge je veoma efikasno. Verujem da su osnivači mislili sportski najbolje.
Da se izjasnim: osnivači ragbi kluba „Ajkule“, koje ja ne poznajem, najverovatnije su ljudi koji vole sport, pa eto sebe najbolje vide u ragbiju. Ne zameram im, ali i oni i svi drugi koji na neki način vide nešto u ovom sportu kao da je naše - nemam savet da im dam. Ali nije loše da oni, i mnogi drugi vide koji su naši sportovi koje nam donose neki ljudi sa strane. Da nam se mnogo toga zapadnog nameće u sportu vidi se i po košarci koju desetak godina cela Evropa igra po američkim pravilima. I sada kada imamo sve ovo što je napred izneto postavlja se pitanje čiji je ragbi sport, američki ili naš. Ja bez namere da bilo koga vređam samo ukazuje ko, šta i kako u svetu radi za ostvarenje svojih ciljeva.
Stevan Stojanović
Najnoviji broj
18. april 2024.
