BOLESTI RUŽA
NEOPHODNA PROLEĆNA ZAŠTITA
Sa dolaskom proleća radovi na njivama i u polju u punom su jeku. Isto tako i za ljubitelje kućnog i dvorišnog cveća nastupa period u kome treba povesti računa pored redovne nege i o zaštiti hemijskim sredstvima. Kao i svo ostalo ukrasno bilje tako su i ruže podložne napadima bolesti. Ovo raskošno cveće cveta tokom cele vegetacije pa sve do kasne jeseni. Suviše toplo i sunčano proleće izaziva pojavu lisnih vaši dok vlažno vreme sa sobom donosi razna gljivična oboljenja. Posle masovnih napada insekata, koji iscrpljuju biljku, gljivična oboljenja usled dužeg vlažnog perioda, pospešena gustim zasadima, mogu izazvati velike štete.
- Crna pegavost je najznačajnija bolest ruže naročito pri gajenju na otvorenom. Na listu se javljaju nepravilne pege sa vlaknastim rubom. Zaraženo lišće žuti i opada. Gljiva luči gas etilen koji dovodi do žućenja i opadanja. Simptomi se mogu javiti na lastarima, lisnim i cvetnim drškama i na čašici. Suzbijanje se izvodi u proleće u vreme kišnog perioda ali obavezno pred kišu ili najkasnije jedan dan posle. Ako je temperatura oko 25 stepeni i pri većoj vlažnosti prskanje je na osam dana dok se u uslovima manje vlažnosti prska na četrnaest dana i to preparatima „Antracol“, „Dithane“, „Bravo“ u kombinaciji sa „Score 250-EC“. Dobre su i gotove mešavine „Folicur“ i „Zato“ koji deluje i na pepelnicu, rđu i ima tzv. zeleni efekat ““ kaže dipl. inž. Slavica Maksimović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.
Jedna od bolesti je i pepelnica koja se prepoznaje po belosivim prevlakama koje se pojavljuju na mladim izbojcima, naročito u osnovi trnova, pupoljcima i mladom lišću. Povećana relativna vlažnost vazduha, velika upotreba azotnih đubriva pogoduju njenom razvoju dok ga svetlost pojačava. Širenju bolesti pomažu bubamare koje se hrane sporama ovog patogena.
- Kada je u pitanju suzbijanje pepelnice prednost se daje preventivi da lišće ostane zdravo. Koristiti preparate „Zato“, „Bayleton“, „Rubigan“, „Folicur“, a posebno „Falcon“ koji ima i kurativno (suzbija patogena posle ostvarene infekcije) i eridikativno (sprečava sporulaciju patogena) dejstvo. Skratiti intervale prskanja i koristiti veću količinu vode.
Rđa ruža javlja se na listu u obliku rđastih pega, a ponekad i na stablu. Pri jačem napadu može doći do opadanja lišća.
- Razvoju rđe pogoduje vreme kasnog leta i rane jeseni. Na naličju se javljaju reproduktivni organi gljive narandžaste ““ uredospore i crne ““ teleutospore. Razvoju bolesti pomaže nedostatak kalijuma u zemljištu kao i prevelika upotreba azota. Suzbijanje se izvodi sa pojavom simptoma i to svakih deset do dvanaest dana i to bakarnim preparatima „Dithan“, „Cineb“, „Falcon“, „Zato“ i „Folicur“.
- Crna pegavost je najznačajnija bolest ruže naročito pri gajenju na otvorenom. Na listu se javljaju nepravilne pege sa vlaknastim rubom. Zaraženo lišće žuti i opada. Gljiva luči gas etilen koji dovodi do žućenja i opadanja. Simptomi se mogu javiti na lastarima, lisnim i cvetnim drškama i na čašici. Suzbijanje se izvodi u proleće u vreme kišnog perioda ali obavezno pred kišu ili najkasnije jedan dan posle. Ako je temperatura oko 25 stepeni i pri većoj vlažnosti prskanje je na osam dana dok se u uslovima manje vlažnosti prska na četrnaest dana i to preparatima „Antracol“, „Dithane“, „Bravo“ u kombinaciji sa „Score 250-EC“. Dobre su i gotove mešavine „Folicur“ i „Zato“ koji deluje i na pepelnicu, rđu i ima tzv. zeleni efekat ““ kaže dipl. inž. Slavica Maksimović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.
Jedna od bolesti je i pepelnica koja se prepoznaje po belosivim prevlakama koje se pojavljuju na mladim izbojcima, naročito u osnovi trnova, pupoljcima i mladom lišću. Povećana relativna vlažnost vazduha, velika upotreba azotnih đubriva pogoduju njenom razvoju dok ga svetlost pojačava. Širenju bolesti pomažu bubamare koje se hrane sporama ovog patogena.
- Kada je u pitanju suzbijanje pepelnice prednost se daje preventivi da lišće ostane zdravo. Koristiti preparate „Zato“, „Bayleton“, „Rubigan“, „Folicur“, a posebno „Falcon“ koji ima i kurativno (suzbija patogena posle ostvarene infekcije) i eridikativno (sprečava sporulaciju patogena) dejstvo. Skratiti intervale prskanja i koristiti veću količinu vode.
Rđa ruža javlja se na listu u obliku rđastih pega, a ponekad i na stablu. Pri jačem napadu može doći do opadanja lišća.
- Razvoju rđe pogoduje vreme kasnog leta i rane jeseni. Na naličju se javljaju reproduktivni organi gljive narandžaste ““ uredospore i crne ““ teleutospore. Razvoju bolesti pomaže nedostatak kalijuma u zemljištu kao i prevelika upotreba azota. Suzbijanje se izvodi sa pojavom simptoma i to svakih deset do dvanaest dana i to bakarnim preparatima „Dithan“, „Cineb“, „Falcon“, „Zato“ i „Folicur“.
O. G.
Najnoviji broj
18. april 2024.
