U SUSRET SETVI KUKURUZA
OBAVEZNA PRIPREMA ZEMLjIŠTA
Vremenski uslovi, praćeni kišom i niskim temperaturama, ove godine pomeriće optimalni rok setve kukuruza koji je prethodnih godina bio početkom aprila. Kako ističu u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Šabac na području Šapca, Bogatića, Vadimiraca i Koceljeve predviđeno je da se jedna od najzastupljenijih biljnih vrsta poseje na 60.000 hektara.
- Ono što je bitno jeste da naši poljoprivredni proizvođači svakako ne žure sa setvom, da sačekaju da se zemljište dovoljno zagreje, prosuši, pošto je bilo dosta atmosferskih padavina koje su izazvale i podizanje nivoa podzemnih voda. Kada je u pitanju izbor hibrida potrebno je, zbog nepredvidljivih vremenskih uslova, koristiti hibride različitih grupa zrenja i to od 300 do 700. Preporuka je da hibridi niže grupe zrenja od 300 budu zastupljeni na manjim površinama. Svakako se treba opredeliti za dve, tri semenske kuće. Odlučiti se za izbor hibrida tek nakon najmanje dve godine uzastopne primene ““ kaže dipl. inž. ratarstva Svetlana Zlatarić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.
Veoma važna agrotehnička mera je predsetvena priprema jer od nje zavisi i visina prinosa. Ako se dobro odradi stvaraju se optimalniji uslovi za što bolje klijanje, nicanje i dalji porast biljke.
- Čim vremenski uslovi dozvole mora se pristupiti tzv. gruboj površinskoj pripremi zemljišta setvospremačem ili drljačom, a kasnije par dana pred setvu tzv. finoj površinskoj pripremi. Gruba priprema zemljišta ima za cilj da uništi korove, popravi vodno-vazdušni režim zemljišta, oslobodi ga viška vode, popravi odnos kapilarnih i nekapilarnih pora u korist nekapilarnih pora. Potrebno je stvoriti fini rastresiti sloj zemljišta, iznad semena i takođe optimalno zbijen sloj pet do šest centimetara ispod zone polaganja semena. Površinski sloj zemljišta treba da je rastresit, od mrvičaste do orašaste strukture u zavisnosti od krupnoće semena. Što je seme sitnije struktura zemljišta treba da je sitnija i obrnuto. Ovaj sloj zemljišta, treba da omogući što lakše klijanje semena, nicanje mlade biljčice, što brže poniranje padavina u dublje slojeve zemljišta kako se ne bi formirala pokorica koja bi otežavala klijanje i nicanje mladih biljaka. Veoma je važno da se na osnovu agrohemijske analize poljoprivredni proizvođači pridržavaju preporučene količine đubriva koja je trebala da se zaore u jesenjem periodu ali i nešto delimično u predsetvenoj pripremi ““ ističe Zlatarićeva.
Kako bi se uspostavio što bolji kontakt između zemljišta i semena, a samim tim došlo do bržeg klijanja i uspešnijeg nicanja svih posejanih semenki, potrebno je bar dva dana za sleganje zemljišta pre konačnog početka setve.
- Ono što je bitno jeste da naši poljoprivredni proizvođači svakako ne žure sa setvom, da sačekaju da se zemljište dovoljno zagreje, prosuši, pošto je bilo dosta atmosferskih padavina koje su izazvale i podizanje nivoa podzemnih voda. Kada je u pitanju izbor hibrida potrebno je, zbog nepredvidljivih vremenskih uslova, koristiti hibride različitih grupa zrenja i to od 300 do 700. Preporuka je da hibridi niže grupe zrenja od 300 budu zastupljeni na manjim površinama. Svakako se treba opredeliti za dve, tri semenske kuće. Odlučiti se za izbor hibrida tek nakon najmanje dve godine uzastopne primene ““ kaže dipl. inž. ratarstva Svetlana Zlatarić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.
Veoma važna agrotehnička mera je predsetvena priprema jer od nje zavisi i visina prinosa. Ako se dobro odradi stvaraju se optimalniji uslovi za što bolje klijanje, nicanje i dalji porast biljke.
- Čim vremenski uslovi dozvole mora se pristupiti tzv. gruboj površinskoj pripremi zemljišta setvospremačem ili drljačom, a kasnije par dana pred setvu tzv. finoj površinskoj pripremi. Gruba priprema zemljišta ima za cilj da uništi korove, popravi vodno-vazdušni režim zemljišta, oslobodi ga viška vode, popravi odnos kapilarnih i nekapilarnih pora u korist nekapilarnih pora. Potrebno je stvoriti fini rastresiti sloj zemljišta, iznad semena i takođe optimalno zbijen sloj pet do šest centimetara ispod zone polaganja semena. Površinski sloj zemljišta treba da je rastresit, od mrvičaste do orašaste strukture u zavisnosti od krupnoće semena. Što je seme sitnije struktura zemljišta treba da je sitnija i obrnuto. Ovaj sloj zemljišta, treba da omogući što lakše klijanje semena, nicanje mlade biljčice, što brže poniranje padavina u dublje slojeve zemljišta kako se ne bi formirala pokorica koja bi otežavala klijanje i nicanje mladih biljaka. Veoma je važno da se na osnovu agrohemijske analize poljoprivredni proizvođači pridržavaju preporučene količine đubriva koja je trebala da se zaore u jesenjem periodu ali i nešto delimično u predsetvenoj pripremi ““ ističe Zlatarićeva.
Kako bi se uspostavio što bolji kontakt između zemljišta i semena, a samim tim došlo do bržeg klijanja i uspešnijeg nicanja svih posejanih semenki, potrebno je bar dva dana za sleganje zemljišta pre konačnog početka setve.
O. G.
Najnoviji broj
18. april 2024.
