U TOKU RADOVI NA REKONSTRUKCIJI SPOMEN KOMPLEKSA
U SRETANjE DANU POBEDE
Povodom 70 godina od pobede nad nacizmom, koja se obeležava 9. maja, Gradska uprava je pokrenula projekat rekonstrukcije Spomen grobnice i uređenja Spomen kompleksa na Donjošorskom groblju. Projektant je ing. arh. Aleksandra Savatić, iz JUP Plan Šabac.
- Spomen komleks je 1960. godine projektovala Narandža Brkić, Šapčanka, koja je bila glavni gradski arhitekta. Urađen je u stilu moderne, izuzetno interesantno, urbanistički, ali, od tada ništa nije rađeno, osim zida od žute opeke, a materijal se vremenom oštetio i stradao. Beli mermer lepo izgleda, ali nije materijal koji se koristi za spoljašnje prostore, jer vremenom propada. Spomenik je, posle oluje koja se dogodila početkom aprila, delimično srušen, a i inače je bio nestabilan, tako da je i njegova rekonstrukcija uključena u projekat. Sve radimo u granitu, koji je trajniji materijal - kaže Savatićeva.
Radove na popločavanju pešačkog dela i betonske radove na grobnici radi Branko Bursać sa svojom firmom „Tehnobeton ““ 95“, sređivanje zida “Kandić enterijer“, a rekonstrukciju spomenika i grobnice SZKR Sloboda Darko. Radove na održavanju i rekonstrukciji Spomen groblja vodi Javno preduzeće za upravljanje građevinskim zemljištem.
- Imamo sreću da je konačno započet projekat ovog mesta koje ima istorijski značaj. Zid od žute opeke dobiće belu boju, zasadićemo puzavicu koja će uskoro prekrivati ceo zid. U planu projekta je da se izmesti plastična ograda do ulice Vojvode Stepe, koja je postavljena osamdesetih godina. Kad se postavi nova ograda, kompleks, koji je potpuno sakriven od pogleda ljudi, moći će da se vidi sa ulice.
Mnogi naši sugrađani ne znaju da su na ovom mestu sahranjeni streljani rodoljubi od 1941. do 1945. godine. Na ulazu u Spomen groblje, sa leve strane, postavljena je bronzana ploča sa sledećim tekstom: „Ovde počiva tri hiljade partizana i žrtava fašizma palih u borbi protiv okupatora i domaćih izdajnika od 1941. do 1945. godine“.
- Moja ideja je bila da se petokraka stavi na zid iza spomenika, ali je generalna ideja je da spomenik vrati u stanje u kakvom je bio, što znači da će na njemu pisati isto što i na prethodnom. Međutim, na posebnim mestima na zidu ćemo postaviti verska obeležja, s obzirom da je među streljanima bilo i pravoslavnih Srba, kao i pripadnika romske i jevrejske populacije. Verujem da će ovo mesto izgledati kako dolikuje. Ono što mi je posebno drago je da svi izvođači rade sa velikim pijetetom, shvataju značaj ovog mesta i daju sve od sebe. Hvala im na tome.
Radionica Kultura sećanja, pokrenula je najvažniji deo projekta, upoznavanje i podsećanje građanstva na važana deo istorije i postojanje ove grobnice. “Razvijanje svesti i kultura sećanja je“, prema rečima Savatićeve, „pored samog čina rekonstrukcije Spomen komleksa, važno za buduće generacije, istoriju, identitet i kulturu našeg grada“.
- Spomen komleks je 1960. godine projektovala Narandža Brkić, Šapčanka, koja je bila glavni gradski arhitekta. Urađen je u stilu moderne, izuzetno interesantno, urbanistički, ali, od tada ništa nije rađeno, osim zida od žute opeke, a materijal se vremenom oštetio i stradao. Beli mermer lepo izgleda, ali nije materijal koji se koristi za spoljašnje prostore, jer vremenom propada. Spomenik je, posle oluje koja se dogodila početkom aprila, delimično srušen, a i inače je bio nestabilan, tako da je i njegova rekonstrukcija uključena u projekat. Sve radimo u granitu, koji je trajniji materijal - kaže Savatićeva.
Radove na popločavanju pešačkog dela i betonske radove na grobnici radi Branko Bursać sa svojom firmom „Tehnobeton ““ 95“, sređivanje zida “Kandić enterijer“, a rekonstrukciju spomenika i grobnice SZKR Sloboda Darko. Radove na održavanju i rekonstrukciji Spomen groblja vodi Javno preduzeće za upravljanje građevinskim zemljištem.
- Imamo sreću da je konačno započet projekat ovog mesta koje ima istorijski značaj. Zid od žute opeke dobiće belu boju, zasadićemo puzavicu koja će uskoro prekrivati ceo zid. U planu projekta je da se izmesti plastična ograda do ulice Vojvode Stepe, koja je postavljena osamdesetih godina. Kad se postavi nova ograda, kompleks, koji je potpuno sakriven od pogleda ljudi, moći će da se vidi sa ulice.
Mnogi naši sugrađani ne znaju da su na ovom mestu sahranjeni streljani rodoljubi od 1941. do 1945. godine. Na ulazu u Spomen groblje, sa leve strane, postavljena je bronzana ploča sa sledećim tekstom: „Ovde počiva tri hiljade partizana i žrtava fašizma palih u borbi protiv okupatora i domaćih izdajnika od 1941. do 1945. godine“.
- Moja ideja je bila da se petokraka stavi na zid iza spomenika, ali je generalna ideja je da spomenik vrati u stanje u kakvom je bio, što znači da će na njemu pisati isto što i na prethodnom. Međutim, na posebnim mestima na zidu ćemo postaviti verska obeležja, s obzirom da je među streljanima bilo i pravoslavnih Srba, kao i pripadnika romske i jevrejske populacije. Verujem da će ovo mesto izgledati kako dolikuje. Ono što mi je posebno drago je da svi izvođači rade sa velikim pijetetom, shvataju značaj ovog mesta i daju sve od sebe. Hvala im na tome.
Radionica Kultura sećanja, pokrenula je najvažniji deo projekta, upoznavanje i podsećanje građanstva na važana deo istorije i postojanje ove grobnice. “Razvijanje svesti i kultura sećanja je“, prema rečima Savatićeve, „pored samog čina rekonstrukcije Spomen komleksa, važno za buduće generacije, istoriju, identitet i kulturu našeg grada“.
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
