SA MAČVANSKIH POLjA
SETVA NA VERESIJU
Da bi na vreme zasejali plodne oranice mnogi mačvanski ratari bili su prinuđeni da se zaduže. Na to ukazuju poduži spiskovi u sveskama za veresiju, na koje ukazuju vlasnici poljoprivrednih apoteka u ovom kraju, kod kojih su ovdašnji domaćini uzimali repromaterijal, najčešće “na obraz“. U prodavnicama, ne žele da im se ime spominje u novinama, a ni ko je dužan samo kažu da su prosto bili prinuđeni da robu daju na veresiju.
S druge strane je najavljena pomoć države u vidu subvencija za potrošeno gorivo i veštačko đubrivo, kao i površine poljoprivrednog zemljišta kojima raspolažu registrovana poljoprivredna gazdinstva, je spora. Zahteve za sufinansiranje dela duga treba upućivati posredstvom Direkcija za poljoprivredu i selo lokalnih samouprava od petog maja ove godine, a prva novčana sredstva ratari bi mogli očekivati za oko mesec dana. Oni sa kojima smo razgovarali kažu da su na to čekali mnoge njive bi ostale ne zasejane. Prosto, setva ne može da čeka, a optimalni rokovi su prošli.
- Mnogi su nažalost “istresali“ i zadnje dinare iz slamarica da bi obavili ovaj važan prolećni posao. Najviše smo, kao i uvek sejali kukuruz, potom soju, krmno bilje, povrće... Sada je potrebno i da nas vreme posluži da bi prinosi mogli da “pokriju“, velika ulaganja i troškove, kojima smo bili izloženi, kaže Živorad Martinović, poljoprivrednik iz Bogatića.
Nije utvrđena tačna površina zemljišta koja iz raznoraznih razloga u plodnoj Mačvi, svake godine ostaje u parlogu. Nažalost, konstatuju stručnjaci ona će ove godine biti veća, jer mnogi prvenstveno iz ekonomskih razloga neće moći da zaseju, a prema planovima koji su manje više iz godine u godinu isti, u opštini Bogatić ovog proleća treba zasejati oko 20.000 hektara.
S druge strane je najavljena pomoć države u vidu subvencija za potrošeno gorivo i veštačko đubrivo, kao i površine poljoprivrednog zemljišta kojima raspolažu registrovana poljoprivredna gazdinstva, je spora. Zahteve za sufinansiranje dela duga treba upućivati posredstvom Direkcija za poljoprivredu i selo lokalnih samouprava od petog maja ove godine, a prva novčana sredstva ratari bi mogli očekivati za oko mesec dana. Oni sa kojima smo razgovarali kažu da su na to čekali mnoge njive bi ostale ne zasejane. Prosto, setva ne može da čeka, a optimalni rokovi su prošli.
- Mnogi su nažalost “istresali“ i zadnje dinare iz slamarica da bi obavili ovaj važan prolećni posao. Najviše smo, kao i uvek sejali kukuruz, potom soju, krmno bilje, povrće... Sada je potrebno i da nas vreme posluži da bi prinosi mogli da “pokriju“, velika ulaganja i troškove, kojima smo bili izloženi, kaže Živorad Martinović, poljoprivrednik iz Bogatića.
Nije utvrđena tačna površina zemljišta koja iz raznoraznih razloga u plodnoj Mačvi, svake godine ostaje u parlogu. Nažalost, konstatuju stručnjaci ona će ove godine biti veća, jer mnogi prvenstveno iz ekonomskih razloga neće moći da zaseju, a prema planovima koji su manje više iz godine u godinu isti, u opštini Bogatić ovog proleća treba zasejati oko 20.000 hektara.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
