„APRILSKI SUSRETI“ ULSŠ U SREDNjOJ POLjOPRIVREDNOJ ŠKOLI SA DOMOM UČENIKA
ŠABAČKA OAZA OKOM SLIKARA
Drugu godinu za redom u predivnom prostoru Srednje poljoprivredne škole sa Domom učenika članovi Udruženja likovnih stvaralaca Šapca pronašli su inspiraciju za svoje stvaralačke poduhvate. Trodnevna Likovna kolonija „Aprilski susreti“, otvorena prošlog petka, okupila je osam slikara među kojima su bili i Duško Hadžić iz Sremske Mitrovice i Lilijan Kartjard iz Australije.
- Svaki put kad me pozovu vrlo rado se odazovem. Nadam se da ću ostaviti i neku dobru sliku. Upravo stojite pred jednim od dela na kojem u mojoj novoj slikarskoj formi sve ono što stoji ispred, iza nas, a što je realno, u ovom slučaju fotografija, širokim potezima četkice, a gledajući to u prostoru, formiram svoj oblik a da ne odem u apstraktno slikarstvo. Težim ka realnim formama ““ rekao je Hadžić, umetnik snažnog stvaralačkog poriva čiji novi pravac nazvan „Iskreno slikarstvo poteza slikarskog“ komponuje univerzalnost zanatske veštine, vremena, prostora, zvuka, svetlosti u realno-apstraktnim potezima.
Sunčano, toplo vreme, prijatna domaća atmosfera Srednje poljoprivredne škole, susretljivost domaćina, pružili su više od obične inspiracije umetničkom oku.
- Našao sam stari panj koji me je poneo svojom likovnošću. Okruženje je predivno. Osnovni i najlepši cilj svake kolonije je što uvek novi ljudi dolaze i svako ima neko svoje iskustvo, kako slikarsko tako i životno. Upoznamo se i sa nekim novim tehnikama, pogledima na slikarstvo, na razne stvari što se tiče umetnosti. Nadopunjujemo se ““ istakao je Dušan Bujišić, član ULSŠ od 1976. godine.
Lepoti prostora nije odolela ni slikarka Ljiljana Đapić, jedna od tri dame među kolegama slikarima.
- Mislim da ovaj mir u prirodi podstiče i neki mir u nama što je uslov za kreativo izražavanje i stvaranje. Veoma nam je lepo, inspirativno. Podstiče meditaciju ““ dodala je Ljiljana na čijem se slikarskom platnu već našao prolaz simbolično označavajući put u nešto novo.
Među slikarima mlađe generacije našao se i, kako sam za sebe kaže, „mačvanski slikar veseljak“ Željko Dragićević, iz Sovljaka.
- Utisci su predivni. Jučerašnja energija, dobrota, širina ovih ljudi, gostoprimstvo, opilo me je. Sećam se kako je ovaj ambijent izgledao devedeset osme, devete, kada sam upisivao Akademiju. Prošlo je prilično vremena. Po pozivu mog dragog prof. Peladića došao sam i ostao bez teksta. Kao da smo u nekom svetskom prostoru ““ nije krio oduševljenje tokom subotnjeg rada Željko. Zato je i na njegovom platnu centralno mesto našla zgrada škole i njen amblem ““ zlatna ruka iz koje niče klasje. A iz njega motiv umetnikovih „Drinskih vila“.
Kreativno stvaralaštvo slikara, inspirisano šabačkom oazom mira, tišine, privuklo je i učenice četvrtog razreda OŠ „Janko Veselinović“ Anastasiju Marković i Milicu Popović koje su, između ostalog, svratile i na čas jahanja, ali i učenike „Natine“ škole.
- Mi uživamo sa slikarima kao što uživamo i svaki dan sa decom koja idu u školu kod nas. Mislimo da smo u prednosti u odnosu na ostale škole u Šapcu pošto imamo i Dom učenika. I Dom i školu okružuje predivno dvorište i ekonomija. Trudimo se da svaki dan sve više radimo na ulepšavanju prostora. Kažu da je „lepota u oku posmatrača“ tako da slikari mogu da vide sve ove lepote koje mi imamo pa da ih prenesu na platno. Ono što je najbitnije je da ovo postane tradicija i da svake godine organizujemo ovakve susrete na obostrano zadovoljstvo. Iza svega ovoga stoji veliki rad počevši od direktora škole, preko rukovodstva, do nastavnog osoblja ““ rekla je Tanja Nikolić, upravnica Doma.
„Uvek je zadovoljstvo za umetnika kada izađe iz svog ateljea i svakodnevnog okruženja i radi okružen ljudima koji su iz njegove branše, razmenjuje iskustva, ideje, vidi kako drugi rade, naročito u ovako lepom ambijentu.“
Jelena Spasojević, slikarka
„Fotografija pejzaža pretočena pomalo kubistički na platno odraz je trenutnog raspoloženja u predivnom prostoru Srednje poljoprivredne škole sa Domom učenika.“
Goran Bujišić,
slikar
„Šta reći, a da već drugi nisu rekli. Predivna priroda, divni ljudi. Žal što kolonija ne traje duže.“
Nemanja Jovičić,
slikar
- Svaki put kad me pozovu vrlo rado se odazovem. Nadam se da ću ostaviti i neku dobru sliku. Upravo stojite pred jednim od dela na kojem u mojoj novoj slikarskoj formi sve ono što stoji ispred, iza nas, a što je realno, u ovom slučaju fotografija, širokim potezima četkice, a gledajući to u prostoru, formiram svoj oblik a da ne odem u apstraktno slikarstvo. Težim ka realnim formama ““ rekao je Hadžić, umetnik snažnog stvaralačkog poriva čiji novi pravac nazvan „Iskreno slikarstvo poteza slikarskog“ komponuje univerzalnost zanatske veštine, vremena, prostora, zvuka, svetlosti u realno-apstraktnim potezima.
Sunčano, toplo vreme, prijatna domaća atmosfera Srednje poljoprivredne škole, susretljivost domaćina, pružili su više od obične inspiracije umetničkom oku.
- Našao sam stari panj koji me je poneo svojom likovnošću. Okruženje je predivno. Osnovni i najlepši cilj svake kolonije je što uvek novi ljudi dolaze i svako ima neko svoje iskustvo, kako slikarsko tako i životno. Upoznamo se i sa nekim novim tehnikama, pogledima na slikarstvo, na razne stvari što se tiče umetnosti. Nadopunjujemo se ““ istakao je Dušan Bujišić, član ULSŠ od 1976. godine.
Lepoti prostora nije odolela ni slikarka Ljiljana Đapić, jedna od tri dame među kolegama slikarima.
- Mislim da ovaj mir u prirodi podstiče i neki mir u nama što je uslov za kreativo izražavanje i stvaranje. Veoma nam je lepo, inspirativno. Podstiče meditaciju ““ dodala je Ljiljana na čijem se slikarskom platnu već našao prolaz simbolično označavajući put u nešto novo.
Među slikarima mlađe generacije našao se i, kako sam za sebe kaže, „mačvanski slikar veseljak“ Željko Dragićević, iz Sovljaka.
- Utisci su predivni. Jučerašnja energija, dobrota, širina ovih ljudi, gostoprimstvo, opilo me je. Sećam se kako je ovaj ambijent izgledao devedeset osme, devete, kada sam upisivao Akademiju. Prošlo je prilično vremena. Po pozivu mog dragog prof. Peladića došao sam i ostao bez teksta. Kao da smo u nekom svetskom prostoru ““ nije krio oduševljenje tokom subotnjeg rada Željko. Zato je i na njegovom platnu centralno mesto našla zgrada škole i njen amblem ““ zlatna ruka iz koje niče klasje. A iz njega motiv umetnikovih „Drinskih vila“.
Kreativno stvaralaštvo slikara, inspirisano šabačkom oazom mira, tišine, privuklo je i učenice četvrtog razreda OŠ „Janko Veselinović“ Anastasiju Marković i Milicu Popović koje su, između ostalog, svratile i na čas jahanja, ali i učenike „Natine“ škole.
- Mi uživamo sa slikarima kao što uživamo i svaki dan sa decom koja idu u školu kod nas. Mislimo da smo u prednosti u odnosu na ostale škole u Šapcu pošto imamo i Dom učenika. I Dom i školu okružuje predivno dvorište i ekonomija. Trudimo se da svaki dan sve više radimo na ulepšavanju prostora. Kažu da je „lepota u oku posmatrača“ tako da slikari mogu da vide sve ove lepote koje mi imamo pa da ih prenesu na platno. Ono što je najbitnije je da ovo postane tradicija i da svake godine organizujemo ovakve susrete na obostrano zadovoljstvo. Iza svega ovoga stoji veliki rad počevši od direktora škole, preko rukovodstva, do nastavnog osoblja ““ rekla je Tanja Nikolić, upravnica Doma.
„Uvek je zadovoljstvo za umetnika kada izađe iz svog ateljea i svakodnevnog okruženja i radi okružen ljudima koji su iz njegove branše, razmenjuje iskustva, ideje, vidi kako drugi rade, naročito u ovako lepom ambijentu.“
Jelena Spasojević, slikarka
„Fotografija pejzaža pretočena pomalo kubistički na platno odraz je trenutnog raspoloženja u predivnom prostoru Srednje poljoprivredne škole sa Domom učenika.“
Goran Bujišić,
slikar
„Šta reći, a da već drugi nisu rekli. Predivna priroda, divni ljudi. Žal što kolonija ne traje duže.“
Nemanja Jovičić,
slikar
O. Gavrilović
Najnoviji broj
18. april 2024.
