„HEJ MARKET“ DANAŠNjIH DANA

Tri godine ranije, tog 1. maja 1886. godine, stotinak hiljada radnika izašlo je na ulice Čikaga, zahtevajući osmočasovno radno vreme. Malo je poznato da su 3. maja te demonstracije prerasle u masovnu tuču, u kojoj je život izgubilo četvoro radnika. A do kulminacije je došlo sledećeg dana, 4. maja kada je na trgu „Hej market“ od detonacije bombe poginulo 7, a ranjeno 67 policajaca. Vlasti su uhapsile 8 demonstranata, optužile ih za ubistvo i osudile na smrt, a da nikada nisu našli nikakve dokaze protiv njih. Na taj način su ugušili taj radnički ustanak u Čikagu, koji je pretio da se proširi na ostatak Amerike.
Taj tragičan događaj se svake godine obeležava kao dan međunarodne radničke solidarnosti. „Hej market“ je postao simbol nejednakosti i nepravde kapitalističkog društva.
Prava radnika su potpuno
zanemarena i zapostavljena
I danas, posle 131 godine, prava radnika su potpuno zanemarena i zapostavljena. U celom svetu, bezobrazluk poslodavaca prema zaposlenima je neverovatan. Običan radnik je, dužan da ponizno sluša i ispunjava sve zahteve i hirove poslodavca, jer će u protivnom ostati bez posla. Ne sme da se buni što „radi na crno“, ne sme da uzme bolovanje, a radi prekovremeno i vikendom iako za to neće ni biti plaćen. Treba da bude srećan što uopšte radi.
Ovo moderno robovlasništvo uzelo je maha i mnogo je gore od onog koje je postojalo u starom i srednjem veku. Tadašnji robovlasnik je imao obavezu da se stara o svojim robovima i obezbedi im uslove za život tokom cele godine, iako nije imao potrebu za njihovim radom svih 12 meseci. Danas, čim posao opadne, poslodavac otpušta radnike, ne hajući da li će oni uspeti da podmire osnovne životne potrebe i da zadrže krov nad glavom.
Morate se boriti za povećanje
minimalne cene rada
Želimo da podsetimo radnike da se stalno moraju boriti za svoja prava i svoju budućnost. Morate se boriti za povećanje minimalne cene rada. Jer privatni preduzetnici isključivo koriste donju granicu, pa i to ne isplaćuju u potpunosti. Ne dozvolite da se vaši poslodavci i ugnjetavači besomučo bogate na vašem radu i znoju, dok vi nemate dovoljno za goli život. Pre svega trebali bi opet posle 100 godina da se izborimo za osmočasovno radno vreme. Zaslužili ste da se posvetite sebi i svojoj deci. Time bi se takođe otvorila i nova radna mesta, jer poslodavac ne bi mogao radnike da drži po ceo dan i preko vikenda na poslu, već bi morao da zaposli drugu smenu. U vašim rukama je velika moć, oni to znaju i toga se plaše. Pobedimo zajedno nepravdu i vratimo osmeh na lica radnika.
Srećan vam 1. maj, dan borbe za prava radnika na život.