CRKVA SVETOG VAZNESENjA GOSPODNjEG
DUBLjANSKI BISER
Daleke 1934. postavljen je prvi kamen temeljac mačvanske lepotice rađene u srpsko-vizantijskom stilu. Zahvaljujući naporima sveštenika Uroša Živkovića, protojereja-stavrofora, meštana i opštine Bogatić, uoči proslave dvestogodišnjice od Boja na Dublju, zasijaće u punom sjaju u svojih osamdeset leta
Malo je sela u Srbiji koja se mogu pohvaliti centrom u kojem istaknuto mesto zauzima crkva. Upravo takav je slučaj sa meštanima mačvanskog sela Dublja. Crkva Svetog Vaznesenja Gospodnjeg, posle prvog postavljenog kamena temeljca 1934. godine zahvaljujući svešteniku Gruji Grujoviću, rodom iz Kragujevca, osveštana na Mitrovdan, 8. novembra dve godine kasnije od strane šabačko-valjevskog vladike dr Simeona Stankovića, tokom proteklih osamdeset godina pružala je utehu i oslonac vernicima. Kao svedok prohujalih vremena u kome su ratne stihije Prvog svetskog rata upravljale životima mnogi ostala je Spomen kosturnica u kojoj su pohranjeni kosturi dvesta pedeset srpskih i austro-ugarskih vojnika.
- U izgradnji hrama Crkve Svetog Vaznesenja Gospodnjeg, to je Spasovdan, učestvovali su meštani sela Dublja i okolnih sela Mačve. Takođe je učestvovalo i Ministarstvo pravde i kralj Aleksandar I Karađorđević. Pošto je crkva obnavljana nekoliko puta od 1935., renovirana, krečena, mi smo stupili u veću sanaciju 1998. godine. Tad sam i ja došao u ovo selo. Dotle je bio sveštenik Slobodan Pavlović, protojerej koji je službovao ovde trideset osam godina. Pre njega su bili Blaža Knežević i Gruja Grujović ““ priča sveštenik Uroš Živković, protojerej-stavrofor, koji već osamnaest godina uz nadljudski napor zajedno sa meštanima Dublja uz svesrdu pomoć opštine Bogatić vraća stari sjaj velelepnog zdanja rađenog u srpsko-vizantijskom stilu.
Kao rezultat višegodišnjeg rada na crkvi je postavljen bakarni krov, pojačana struja, urađeno podno grejanje, obavljeni molerski radovi, a uskoro će se privesti kraju i rad na fasadi.
- Na ovome se neće stati. Zahvaljujući opštini 2012. godine uspeli smo da dobijemo sredstva preko Kancelarije za vere. Uradili smo sanaciju spomenika iz ranijih ratova koji se nalaze u dvorištu crkve, a koji su uvršteni u spomenike kulture. Kompletno popločavanje oko spomenika koštalo je dva miliona i trista hiljada dinara. Opština nam je pomogla i u ranijim sanacijama crkve kao i u izgradnji Parohijskog doma u kome se nalazi sala i muzej. Dobrim delom pomoglo je selo i ljudi dobre volje koji su iz ovih krajeva ““ istakao je sveštenik Uroš.
U senci stoletne lipe, kada vreme dozvoli, posede meštani prisećajući se prošlih vremena ali i planirajući proslavu Boja na Dublju sa kojom je započeto 2001. godine.
- Poslednji veliki boj u Drugom srpskom ustanku tako da smo smatrali da zavređuje da bude obeležen na dostojanstven način. Proslavu u kontinuitetu održavamo već od 2001. Svake godine se nivo i kvalitet programa podiže. Za dvestogodišnjicu, koja će se proslaviti ove godine 26. jula, mi se spremamo godinama. Jednostavno živimo za to. Sve se sređuje. U planu je izgradnja i letnje pozornice. Ceo ovaj kompleks će dobiti neki novi izgled ““ ističe Milan Kovačević.
I Dom kulture je u fazi renoviranja a, po rečima predsednika MZ Dublje Slavka Andrića, planova ima još.
- Pokušavamo da u narednom periodu ovaj kompleks postane ogledalo sela, a u planu je i izgradnja banje, tako da strancima, potencijalnim turistima, možemo da ponudimo i nešto više. Hiljadu i nešto domaćinstava bavi se isključivo poljoprivredom. Naša OŠ „Nikola Tesla“, nekada „Vera Blagojević“, proslaviće 12. maja sto pedeset godina postojanja. Imaćemo jubilej do jubileja i sve ćemo ih obeležiti na prikladan način ““ obećava Andrić.
Kao deo celokupne slike, u kojoj centralno mesto zauzima Crkva Svetog Vaznesenja Gospodnjeg koja će na Spasovdan, 21. maja, proslaviti svoju slavu, nikla je, kako reče crkveni odbornik Vladan Mašić, dugoočekivana mačvanska ikona posvećena Boju na Dublju.
- Naše selo posle dvesta godina nije dobilo sliku nego je dobilo mačvansku ikonu koju smo i dugo čekali. Nadam se da će se rad mačvanskog slikara Željka Dragićevića, mog brata u Hristu, na zidu seoskog Doma, naći i u srpskoj istorijskoj arhivi jer ovo je prva urađena slika Boja na Dublju. Mi kao potomci onih koji su položili živote u odbrani vere i naroda bili smo dužni što smo, nadam se, uradili na najbolji mogući način ““ ponosno kaže Mašić.
Hitajući u susret velikom jubileju na zidu osam puta sedam i po metara, okupan sunčevim zracima, osvanuo je mural koji prkosno svakim svojim detaljem ponavlja reči: „Neće paša, neće moći preko Dublja nikad proći“.
- Imam tu sreću da, u godini kada moji divni prijatelji i cela Mačva slave jubilej, poklopi se i dvadeset godina moga bavljenja slikarstvom. Imao sam tu čast da na prvoj pričesti za vreme Vaskršnjeg posta popričam malo studioznije sa protom Urošem Živkovićem, izložim neke svoje ideje, tako da smo prve nedelje posle Vaskršnjih praznika krenuli u realizaciju murala u kome je sabrano svo moje dvadesetgodišnje iskustvo. To je slika moje lične borbe, drame i slava pobede vere nad tiranijom i zlom. Ne mogu a da ne spomenem detalj kada moj kolega Majstorović sa protom Urošem Živkovićem na vrhu crkve na zvoniku sređuje, restaurira krst, pravi pozlatu, ja na skelama, a deca iz Dublja na probi folklornog ansambla. Harmonika u prizemlju... Cela priča iz mene je izvukla samo nešto najbolje ““ oduševljeno priča Dragićević.
Malo je reči, a i prostora, da se ispriča priča o Crkvi koja pod svojim okriljem, u senci dalekog odjeka Boja na Dublju, svedoči o srpstvu, pravoslavnoj veri i narodu koji nikada nije mogao da trpi nepravdu. A šta reći o neimarskim rukama sveštenika Uroša Živkovića, nesebičnoj pomoći umetnika, meštana Dublja i ljudi iz opštine Bogatić. Slika i prilika pravog srpskog domaćina koji će već na Spasovdan ugostiti vernike, prijatelje i goste, a onda u sam osvit julske proslave obradovati mnogobrojne posetioce. Da ne bi otkrili previše neka nešto ostane i za neku narednu priču o Crkvi Svetog Vaznesenja Gospodnjeg i potomcima dubljanskih ratnika.
- U izgradnji hrama Crkve Svetog Vaznesenja Gospodnjeg, to je Spasovdan, učestvovali su meštani sela Dublja i okolnih sela Mačve. Takođe je učestvovalo i Ministarstvo pravde i kralj Aleksandar I Karađorđević. Pošto je crkva obnavljana nekoliko puta od 1935., renovirana, krečena, mi smo stupili u veću sanaciju 1998. godine. Tad sam i ja došao u ovo selo. Dotle je bio sveštenik Slobodan Pavlović, protojerej koji je službovao ovde trideset osam godina. Pre njega su bili Blaža Knežević i Gruja Grujović ““ priča sveštenik Uroš Živković, protojerej-stavrofor, koji već osamnaest godina uz nadljudski napor zajedno sa meštanima Dublja uz svesrdu pomoć opštine Bogatić vraća stari sjaj velelepnog zdanja rađenog u srpsko-vizantijskom stilu.
Kao rezultat višegodišnjeg rada na crkvi je postavljen bakarni krov, pojačana struja, urađeno podno grejanje, obavljeni molerski radovi, a uskoro će se privesti kraju i rad na fasadi.
- Na ovome se neće stati. Zahvaljujući opštini 2012. godine uspeli smo da dobijemo sredstva preko Kancelarije za vere. Uradili smo sanaciju spomenika iz ranijih ratova koji se nalaze u dvorištu crkve, a koji su uvršteni u spomenike kulture. Kompletno popločavanje oko spomenika koštalo je dva miliona i trista hiljada dinara. Opština nam je pomogla i u ranijim sanacijama crkve kao i u izgradnji Parohijskog doma u kome se nalazi sala i muzej. Dobrim delom pomoglo je selo i ljudi dobre volje koji su iz ovih krajeva ““ istakao je sveštenik Uroš.
U senci stoletne lipe, kada vreme dozvoli, posede meštani prisećajući se prošlih vremena ali i planirajući proslavu Boja na Dublju sa kojom je započeto 2001. godine.
- Poslednji veliki boj u Drugom srpskom ustanku tako da smo smatrali da zavređuje da bude obeležen na dostojanstven način. Proslavu u kontinuitetu održavamo već od 2001. Svake godine se nivo i kvalitet programa podiže. Za dvestogodišnjicu, koja će se proslaviti ove godine 26. jula, mi se spremamo godinama. Jednostavno živimo za to. Sve se sređuje. U planu je izgradnja i letnje pozornice. Ceo ovaj kompleks će dobiti neki novi izgled ““ ističe Milan Kovačević.
I Dom kulture je u fazi renoviranja a, po rečima predsednika MZ Dublje Slavka Andrića, planova ima još.
- Pokušavamo da u narednom periodu ovaj kompleks postane ogledalo sela, a u planu je i izgradnja banje, tako da strancima, potencijalnim turistima, možemo da ponudimo i nešto više. Hiljadu i nešto domaćinstava bavi se isključivo poljoprivredom. Naša OŠ „Nikola Tesla“, nekada „Vera Blagojević“, proslaviće 12. maja sto pedeset godina postojanja. Imaćemo jubilej do jubileja i sve ćemo ih obeležiti na prikladan način ““ obećava Andrić.
Kao deo celokupne slike, u kojoj centralno mesto zauzima Crkva Svetog Vaznesenja Gospodnjeg koja će na Spasovdan, 21. maja, proslaviti svoju slavu, nikla je, kako reče crkveni odbornik Vladan Mašić, dugoočekivana mačvanska ikona posvećena Boju na Dublju.
- Naše selo posle dvesta godina nije dobilo sliku nego je dobilo mačvansku ikonu koju smo i dugo čekali. Nadam se da će se rad mačvanskog slikara Željka Dragićevića, mog brata u Hristu, na zidu seoskog Doma, naći i u srpskoj istorijskoj arhivi jer ovo je prva urađena slika Boja na Dublju. Mi kao potomci onih koji su položili živote u odbrani vere i naroda bili smo dužni što smo, nadam se, uradili na najbolji mogući način ““ ponosno kaže Mašić.
Hitajući u susret velikom jubileju na zidu osam puta sedam i po metara, okupan sunčevim zracima, osvanuo je mural koji prkosno svakim svojim detaljem ponavlja reči: „Neće paša, neće moći preko Dublja nikad proći“.
- Imam tu sreću da, u godini kada moji divni prijatelji i cela Mačva slave jubilej, poklopi se i dvadeset godina moga bavljenja slikarstvom. Imao sam tu čast da na prvoj pričesti za vreme Vaskršnjeg posta popričam malo studioznije sa protom Urošem Živkovićem, izložim neke svoje ideje, tako da smo prve nedelje posle Vaskršnjih praznika krenuli u realizaciju murala u kome je sabrano svo moje dvadesetgodišnje iskustvo. To je slika moje lične borbe, drame i slava pobede vere nad tiranijom i zlom. Ne mogu a da ne spomenem detalj kada moj kolega Majstorović sa protom Urošem Živkovićem na vrhu crkve na zvoniku sređuje, restaurira krst, pravi pozlatu, ja na skelama, a deca iz Dublja na probi folklornog ansambla. Harmonika u prizemlju... Cela priča iz mene je izvukla samo nešto najbolje ““ oduševljeno priča Dragićević.
Malo je reči, a i prostora, da se ispriča priča o Crkvi koja pod svojim okriljem, u senci dalekog odjeka Boja na Dublju, svedoči o srpstvu, pravoslavnoj veri i narodu koji nikada nije mogao da trpi nepravdu. A šta reći o neimarskim rukama sveštenika Uroša Živkovića, nesebičnoj pomoći umetnika, meštana Dublja i ljudi iz opštine Bogatić. Slika i prilika pravog srpskog domaćina koji će već na Spasovdan ugostiti vernike, prijatelje i goste, a onda u sam osvit julske proslave obradovati mnogobrojne posetioce. Da ne bi otkrili previše neka nešto ostane i za neku narednu priču o Crkvi Svetog Vaznesenja Gospodnjeg i potomcima dubljanskih ratnika.
Olja Gavrilović
Najnoviji broj
18. april 2024.
