PROSLAVLjANjA I OBELEŽAVANjA

Proslavili smo 1. maj. Bila je to nova prilika da se setimo na davna vremena kada su radnici izborili svoja prava. Ali, bila je to i nova prilika da konstatujemo da danas ima tako malo radnika, te je i za 1. maj apsurdno govoriti o njihovim problemima. Ovo je novo doba, svako brine svoju brigu.
Slavili smo i Đurđevdan. Jedni slavili, drugi išli u goste, a treći, da bi solidarnost bila potpuna, išli su na đurđevski uranak i uživali u prirodi. Svima lepo.
Obeležili smo i Svetski dan slobode medija, a to mu dođe: štampa, radio, televizija i ostala elektronska ili glasila na baterije. I tog dana smo konstatovali da su mediji slobodni, dok se ne dokaže da je drugačije, pa i da su oni koji se time bave, dakle novinari, da su i oni slobodni, jedino što oni ne rade ni na struju ni na baterije već za ono čega najviše nedostaje u ovdašnjim životima, a to su pare. Inače su slobodni.
Obeležili smo i novi dan Šapca. Pa tako, poštujući pomenuti dan slobode medija, za taj događaj i nema nekih komentara. Čuće se.
A srpska udruženja novinara zatražila od poslenika medija da podrže akciju “Piši kao što misliš“. E, samo nam još to treba. Da novinari počnu da misle, pa i da pišu te svoje misli. Daleko bilo.
Nedavno je državna televizija za skupštinski prenos angažovala i prevodioce koji su poslaničku debatu tumačili na znakovnom jeziku, dakle za osobe oštećenog sluha. Eto, a do sada su mnogi, podstaknuti nekim skupštinskim diskusijama, govorili- blago gluvima!