NOV POGLED NA POLITIKU
ZA CILjEM U KOJI VERUJEM
Ana Pavić, diplomirala je na Odseku za filozofiju Beogradskog univerziteta. Trenutno joj je u izradi magistarska teza “Kultura i Ne-kultura čitanja“, na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Radi na mestu bibliotekara informatora u Biblioteci šabačkoj od 2002. godine i ističe da to nije bilo stranačko zapošljavanje nego preporuka kolega iz Gimnazije gde je radila na zameni. Smatra da se danas bez stranke, nažalost, ne može mnogo toga učiniti. Od nedavno je član Nove stranke. Najvažnije joj je što je majka Marka, starog osam i po godina, zbog koga i jeste u politici. Razgovarali smo sa njom o tome kakvi su pogledi šabačke kulturne elite na trenutnu političku situaciju u zemlji.
-U politici sam jer sam shvatila da ona ne mora biti prljava kako kažu naši stereotipi. Politika je sve što radimo, a kada uđete u stranku onda idete za jednim ciljem jer verujete u to. Nakon demonstracija iz devedesetih kada sam bila student i učestvovala u njima, sada mi se čini da je potreba da se stane na put banalnosti i nepoštenju još veća. Moram bar u svoje ime da kažem “Ne“ jer želim bolje društvo za našu decu. Šta ćemo im ostaviti?
Pavićeva ostiče da je još Aristotel politiku definisao kao plemenitu veštinu kojom se kultiviše i bori se za pravedno društvo, a u protivnom, ako nema pravde, zemlja postaje naoružana sila. Prema njenim rečima nepravda se nanosi svim poštenim ljudima u ovoj zemlji.
-Ništa ne može bez korupcije i poznanstva - ako umirete sakupljate za skener u Sremskoj Mitrovici jer ga vaš rođeni grad nema. Učite dete da ne sluša huliganske i provokativne, usuđem se da kažem fašističke pesme o ljudima druge nacionalnosti. Želim zdravo društvo, a to podrazumeva zdravo i nezavisno sudstvo i policiju, pre svega. Da li roditelj četiri deteta mora četiri puta da naručuje udžbenike jer su svake godine drugačiji?! Da li on to može? Kakva nam je to istorija ako se piše svake godine?
Naša sagovornica misli da je moralno pravo i obaveza da svi zajedno kažemo “Ne“, a ona je odabrala da svoj stav izrazi preko Nove stranke.
-Da li imamo kulturnu strategiju? Ne! Živimo od jeftinog politikanstva koje nam umesto gorućih pitanja - uklanjanja sive ekonomije, pokretanja proizvodnje, nudi rušenje starog predivnog dela Beograda, Savamale, radi nekakve vizije koja samo njima može biti razumna. Opet smo se podelili na četnike i partizane rehabilitacijom Draže Mihailovića. Ostavimo prošlost, neka pokojnici nađu mir bar na onom svetu. Treba hrabrosti za ovo što nas je danas snašlo - strah da se kaže sopstveno mišljenje, navodi Pavićeva.
Mora da se veruje. Čim se probudite i ustanete znači da verujete. Nije teško biti pošten, ali je teško iskoreniti jezivu korumpiranost i zablude među ljudima. Mi imamo pravo da živimo normalno i to moramo da tražimo! Mislim da je teže strepeti i trpeti nego ustati, pokrenuti se i biti angažovan. Zašto da dozvolimo poslaniku SNS da u Parlamentu skaradnu pesmu o Tadiću naziva narodnom epskom pesmom? Time vređa svoje korene, pretke, nas, vređa samog sebe, ali nije svestan!
Njena poruka je - Kada vidiš nepravdu reci “Ne“. Pridružiće se ljudi i biće ih sve više. Verujem u bolje i pravednije društvo, jer to duguje svom sinu. Ističe da neće da mu kupi diplomu. Želi da je zaradi svojom pameću i znanjem.
Navodi da Zorana Živkovića i njegove saradnike poštuje. Imala je priliku da ih upoznam i zna da svi u Novoj stranci veruju u zakon.
-Okupio je obrazovane, poštene ljude koji su ostvareni, ukratko, naša jedina korist je boljitak za naredne generacije. Za nas je kasno. Nova stranka u svom programu ima opšte pojmove koji se svakog dana eksploatišu, ali je drugačija od svih po veri u poštenje, po ljubavi i poštovanju prema svom kraju, gradu, selu, državi, prema svim ljudima dobre volje. Mi nećemo praviti koalicije. Želja nam je da nas ljudi prepoznaju kao prijatelje i komšije, kao sugrađane, a ne kao nekoga ko ih za 30 novih članstava ucenjuje za koru hleba. Želja nam je da zaštitimo poštenog poljoprivrednika koji što više radi sve gore prolazi. Nećemo da tragedija sa helikopterom ostane zapamćena po pripitom pilotu. Toliku neodgovornost i bahatost sadašnje vlasti ne pamtim! Naš program je zakon, rad, zdrava vertikala u društvu oko koje mora da se vrti i principijelno sudstvo, zdravstsvo, kultura i obrazovanje. Red je da priznamo da ako su šabački trgovci školovali u 19. veku svoju decu u Pešti, Beču, Pragu postavimo sebi logično pitanje ““ šta ćemo mi sa Rusijom? Geografski smo deo Evrope. Ostaje da prihvatimo i njen zakon pa da konačno i obični ljudi imaju pravo na normalan život.
-U politici sam jer sam shvatila da ona ne mora biti prljava kako kažu naši stereotipi. Politika je sve što radimo, a kada uđete u stranku onda idete za jednim ciljem jer verujete u to. Nakon demonstracija iz devedesetih kada sam bila student i učestvovala u njima, sada mi se čini da je potreba da se stane na put banalnosti i nepoštenju još veća. Moram bar u svoje ime da kažem “Ne“ jer želim bolje društvo za našu decu. Šta ćemo im ostaviti?
Pavićeva ostiče da je još Aristotel politiku definisao kao plemenitu veštinu kojom se kultiviše i bori se za pravedno društvo, a u protivnom, ako nema pravde, zemlja postaje naoružana sila. Prema njenim rečima nepravda se nanosi svim poštenim ljudima u ovoj zemlji.
-Ništa ne može bez korupcije i poznanstva - ako umirete sakupljate za skener u Sremskoj Mitrovici jer ga vaš rođeni grad nema. Učite dete da ne sluša huliganske i provokativne, usuđem se da kažem fašističke pesme o ljudima druge nacionalnosti. Želim zdravo društvo, a to podrazumeva zdravo i nezavisno sudstvo i policiju, pre svega. Da li roditelj četiri deteta mora četiri puta da naručuje udžbenike jer su svake godine drugačiji?! Da li on to može? Kakva nam je to istorija ako se piše svake godine?
Naša sagovornica misli da je moralno pravo i obaveza da svi zajedno kažemo “Ne“, a ona je odabrala da svoj stav izrazi preko Nove stranke.
-Da li imamo kulturnu strategiju? Ne! Živimo od jeftinog politikanstva koje nam umesto gorućih pitanja - uklanjanja sive ekonomije, pokretanja proizvodnje, nudi rušenje starog predivnog dela Beograda, Savamale, radi nekakve vizije koja samo njima može biti razumna. Opet smo se podelili na četnike i partizane rehabilitacijom Draže Mihailovića. Ostavimo prošlost, neka pokojnici nađu mir bar na onom svetu. Treba hrabrosti za ovo što nas je danas snašlo - strah da se kaže sopstveno mišljenje, navodi Pavićeva.
Mora da se veruje. Čim se probudite i ustanete znači da verujete. Nije teško biti pošten, ali je teško iskoreniti jezivu korumpiranost i zablude među ljudima. Mi imamo pravo da živimo normalno i to moramo da tražimo! Mislim da je teže strepeti i trpeti nego ustati, pokrenuti se i biti angažovan. Zašto da dozvolimo poslaniku SNS da u Parlamentu skaradnu pesmu o Tadiću naziva narodnom epskom pesmom? Time vređa svoje korene, pretke, nas, vređa samog sebe, ali nije svestan!
Njena poruka je - Kada vidiš nepravdu reci “Ne“. Pridružiće se ljudi i biće ih sve više. Verujem u bolje i pravednije društvo, jer to duguje svom sinu. Ističe da neće da mu kupi diplomu. Želi da je zaradi svojom pameću i znanjem.
Navodi da Zorana Živkovića i njegove saradnike poštuje. Imala je priliku da ih upoznam i zna da svi u Novoj stranci veruju u zakon.
-Okupio je obrazovane, poštene ljude koji su ostvareni, ukratko, naša jedina korist je boljitak za naredne generacije. Za nas je kasno. Nova stranka u svom programu ima opšte pojmove koji se svakog dana eksploatišu, ali je drugačija od svih po veri u poštenje, po ljubavi i poštovanju prema svom kraju, gradu, selu, državi, prema svim ljudima dobre volje. Mi nećemo praviti koalicije. Želja nam je da nas ljudi prepoznaju kao prijatelje i komšije, kao sugrađane, a ne kao nekoga ko ih za 30 novih članstava ucenjuje za koru hleba. Želja nam je da zaštitimo poštenog poljoprivrednika koji što više radi sve gore prolazi. Nećemo da tragedija sa helikopterom ostane zapamćena po pripitom pilotu. Toliku neodgovornost i bahatost sadašnje vlasti ne pamtim! Naš program je zakon, rad, zdrava vertikala u društvu oko koje mora da se vrti i principijelno sudstvo, zdravstsvo, kultura i obrazovanje. Red je da priznamo da ako su šabački trgovci školovali u 19. veku svoju decu u Pešti, Beču, Pragu postavimo sebi logično pitanje ““ šta ćemo mi sa Rusijom? Geografski smo deo Evrope. Ostaje da prihvatimo i njen zakon pa da konačno i obični ljudi imaju pravo na normalan život.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
