POSLE REHABILITACIJE
HOĆEMO LI DALjE MOĆI ZAJEDNO
Komunisti su pripisali sebi Valtera koji nije bio partizan, tvrdi “Ravnogorac“ Dragan Mijailović. Nigde nećemo naći primer da su partizani nekog četnika mučili i predali Nemcima, ističe komunista Aleksandar Bogdanović
Prošlonedeljna odluka o rehabilitaciji Dragoljuba Dražu Mihailovića naišla je na oduševljenje na jednoj strani i zgražavanje na drugoj. Svoje stavove o ovome iznose predsednik Ravnogorskog pokreta Šapca, Dragan Mijailović i predsednik gradskog Komiteta Komunističke partije Aleksandar Bogdanović.
Mijailović kaže da su oni o ovome dugo sanjali i da je to pravda za jednog običnog čoveka. Smatra da je sada neophodno pronaći njegov grob i kosti, da bi bio sahranjen po svim običajima kao što, kako kaže, dolikuje čoveku njegovog ranga.
-Draža Mihailović je bio general Jugoslovenske vojske, redovan oficir, koji nije hteo da se povinuje Paktu. Ustao je da se bori protiv okupacije svoje zemlje. Bio je prvi gerilac porobljene Evrope, ističe Mijailović.
Aleksandar Bogdanović, pak, sam ovaj sudski postupak ne vidi kao rehabilitaciju, već kao izjašnjavanje o onom postupku koji je protiv Mihailovića vođen po završetku rata. Njegova osnovna primedba je što je to učinjeno sa distance od 70 godina, kada više nisu živi učesnici ni sa jedne ni druge strane, da izreknu svoje mišljenje.
-Stvorena je pravna situacija da protiv Mihailovića nikakav postupak nije ni vođen. Tema zločina koje su izvršile četničke jedinice sada nije uopšte ni otvarana. Pravnički „vic“ je u tome što je rečeno da prvi postupak nije bio dobar, a da bi se ponovo pokrenuo nema osnova. Draža nije živ i on ostaje čist, opran, navodi Bogdanović i dodaje da su tadašnje jedinice policije koje su hvatale odbegle četničke bande Mihailovića mogle da likvidiraju na licu mesta, a da je postupak koji je vođen protiv njega neka vrsta luksuza.
Ravnogorci su stava da je postupak protiv njihovog generala bio montiran politički proces i da nije imao pravo na odbranu i žalbu. Mijailović tvrdi da je zločina bilo i se jedne i sa druge strane.
-Bilo je nekih grupa koje Mihailović nije mogao da kontroliše. To su bile bande koje su se prerušavale u četnike i pravile probleme. Postoji mogućnost da je tako bilo i u partizanima. Šta da kažemo za šabački Stari most? Ko je sve te ljude streljao? To se desilo nakon oslobođenja. Ugledni ljudi koji su nešto vredeli u Srbiji su morali da budu sklonjeni. Da li je to bilo pravo oslobođenje?, rekao je Mijailović.
Bogdanović navodi da je za sve one koji su davno prelomili šta je bio četnički, a šta partizanski pokret i koji su četnici nakon kraljevog poziva prešli na stranu oslobodilaca, jasno u koju kategoriju spadaju one jedinice koje nisu prišle partizanima. Navodi da su to bili oni kojima su ruke bile okrvavljene.
-Loznicu su 1941. godine oslobodili četnici na čelu sa Veselinom Misitom, koji je tada i poginuo. Njega je nasledio Lazar Tešanović koji je po Mačvi krenuo čišćenje terena od partizanskih boraca koji usled ranjavanja ili bolesti nisu uspeli da se povuku. Veru Blagojević, dvadesetdvogodišnju studentkinju medicine, uhvatili su u Tekerišu, mučili je i predali šabačkom Gestapou. Nigde nećemo naći primer da su partizani nekog četniča mučili i predali Nemcima. Direktno nadređen Lazaru Tešanoviću bio je Dragoljub Mihailović. Tešanović je sa grupom četničkih oficira u Banja Luci 1942. godine sklopio dogovor sa NDH o zajedničkim nastupima protiv komunista, ističe Bogdanović.
Mijailović, međutim, smatra da je saradnja sa okupatorom više postojala od strane komunista i da su zajedničkim delovanjem uspeli da sruše četnički pokret. Kaže da su Nedićevci i Ljotićevci sarađivali sa Nemcima, ali da sam Mihailović, niti vojska pod njegovom komandom nije to činila nikada.
-Komunisti su pripisali sebi Valtera, koji nije bio partizan. Bio je prvi obaveštajac Kraljevine Jugoslavije, kog su Nemci lovili. Partizani se u Srbiji pominju tek od 1944. godine. Bili su u Bosni i Hrvatskoj, a ko je do tada branio Srbiju? Sve vreme se gledalo da stanovništvo ne strada mnogo. Izvođene su diverzije, dizani su u vazduh vozovi kojima su Nemci slali oružje u Afriku. To su radili ilegalci koji su bili privrženi Draži, a koji su kasnije u filmovima pripisani partizanima, tvrdi Mijailović.
Bogdanović smatra da će ova presuda smetati i ugledu Srbije u antifašističkom svetu. Po donošenju presude o rehabilitaciji iz Hrvatske je najavljeno da će blokirati put Srbije ka Evropskoj Uniji. Mijailović nije iznenađen time i smatra da su Hrvati uvek imali kompleks od Srba.
Ova presuda trebala je da pomogne i da prestanu podele na „četničku“ i „partizansku“ Srbiju. Bogdanović misli da do toga neće doći, ali se nada da u tome neće ni odmoći.
-Naš glavni problem je što nam je država praktično okupirana od strane NATO, finansijski, ekonomski, a jedan deo teritorije, Kosovo i Metohija, i vojno. Moj stav je da bi imperativ sadašnjeg vremena bio pokretanje borbe za oslobođenje. Spreman sam da stanem rame uz rame sa poštovaocima četničkog pokreta, kao što su partizani i četnici zajedno oslobađali Šabac na Malu Gospojinu 1941. godine, ističe Bogdanović.
Konačno, sličan stav ima i Mijailović.
-Mi smo za srpstvo. Uvek smo tu da budemo rame uz rame sa svima. Treba napokon da dođe do nacionalnog pomirenja. Sada kada nas jake sile pritiskaju sa svih strana ne treba da se delimo nikada više, nego da budemo samo Srbi, zaključuje Mijailović.
Mijailović kaže da su oni o ovome dugo sanjali i da je to pravda za jednog običnog čoveka. Smatra da je sada neophodno pronaći njegov grob i kosti, da bi bio sahranjen po svim običajima kao što, kako kaže, dolikuje čoveku njegovog ranga.
-Draža Mihailović je bio general Jugoslovenske vojske, redovan oficir, koji nije hteo da se povinuje Paktu. Ustao je da se bori protiv okupacije svoje zemlje. Bio je prvi gerilac porobljene Evrope, ističe Mijailović.
Aleksandar Bogdanović, pak, sam ovaj sudski postupak ne vidi kao rehabilitaciju, već kao izjašnjavanje o onom postupku koji je protiv Mihailovića vođen po završetku rata. Njegova osnovna primedba je što je to učinjeno sa distance od 70 godina, kada više nisu živi učesnici ni sa jedne ni druge strane, da izreknu svoje mišljenje.
-Stvorena je pravna situacija da protiv Mihailovića nikakav postupak nije ni vođen. Tema zločina koje su izvršile četničke jedinice sada nije uopšte ni otvarana. Pravnički „vic“ je u tome što je rečeno da prvi postupak nije bio dobar, a da bi se ponovo pokrenuo nema osnova. Draža nije živ i on ostaje čist, opran, navodi Bogdanović i dodaje da su tadašnje jedinice policije koje su hvatale odbegle četničke bande Mihailovića mogle da likvidiraju na licu mesta, a da je postupak koji je vođen protiv njega neka vrsta luksuza.
Ravnogorci su stava da je postupak protiv njihovog generala bio montiran politički proces i da nije imao pravo na odbranu i žalbu. Mijailović tvrdi da je zločina bilo i se jedne i sa druge strane.
-Bilo je nekih grupa koje Mihailović nije mogao da kontroliše. To su bile bande koje su se prerušavale u četnike i pravile probleme. Postoji mogućnost da je tako bilo i u partizanima. Šta da kažemo za šabački Stari most? Ko je sve te ljude streljao? To se desilo nakon oslobođenja. Ugledni ljudi koji su nešto vredeli u Srbiji su morali da budu sklonjeni. Da li je to bilo pravo oslobođenje?, rekao je Mijailović.
Bogdanović navodi da je za sve one koji su davno prelomili šta je bio četnički, a šta partizanski pokret i koji su četnici nakon kraljevog poziva prešli na stranu oslobodilaca, jasno u koju kategoriju spadaju one jedinice koje nisu prišle partizanima. Navodi da su to bili oni kojima su ruke bile okrvavljene.
-Loznicu su 1941. godine oslobodili četnici na čelu sa Veselinom Misitom, koji je tada i poginuo. Njega je nasledio Lazar Tešanović koji je po Mačvi krenuo čišćenje terena od partizanskih boraca koji usled ranjavanja ili bolesti nisu uspeli da se povuku. Veru Blagojević, dvadesetdvogodišnju studentkinju medicine, uhvatili su u Tekerišu, mučili je i predali šabačkom Gestapou. Nigde nećemo naći primer da su partizani nekog četniča mučili i predali Nemcima. Direktno nadređen Lazaru Tešanoviću bio je Dragoljub Mihailović. Tešanović je sa grupom četničkih oficira u Banja Luci 1942. godine sklopio dogovor sa NDH o zajedničkim nastupima protiv komunista, ističe Bogdanović.
Mijailović, međutim, smatra da je saradnja sa okupatorom više postojala od strane komunista i da su zajedničkim delovanjem uspeli da sruše četnički pokret. Kaže da su Nedićevci i Ljotićevci sarađivali sa Nemcima, ali da sam Mihailović, niti vojska pod njegovom komandom nije to činila nikada.
-Komunisti su pripisali sebi Valtera, koji nije bio partizan. Bio je prvi obaveštajac Kraljevine Jugoslavije, kog su Nemci lovili. Partizani se u Srbiji pominju tek od 1944. godine. Bili su u Bosni i Hrvatskoj, a ko je do tada branio Srbiju? Sve vreme se gledalo da stanovništvo ne strada mnogo. Izvođene su diverzije, dizani su u vazduh vozovi kojima su Nemci slali oružje u Afriku. To su radili ilegalci koji su bili privrženi Draži, a koji su kasnije u filmovima pripisani partizanima, tvrdi Mijailović.
Bogdanović smatra da će ova presuda smetati i ugledu Srbije u antifašističkom svetu. Po donošenju presude o rehabilitaciji iz Hrvatske je najavljeno da će blokirati put Srbije ka Evropskoj Uniji. Mijailović nije iznenađen time i smatra da su Hrvati uvek imali kompleks od Srba.
Ova presuda trebala je da pomogne i da prestanu podele na „četničku“ i „partizansku“ Srbiju. Bogdanović misli da do toga neće doći, ali se nada da u tome neće ni odmoći.
-Naš glavni problem je što nam je država praktično okupirana od strane NATO, finansijski, ekonomski, a jedan deo teritorije, Kosovo i Metohija, i vojno. Moj stav je da bi imperativ sadašnjeg vremena bio pokretanje borbe za oslobođenje. Spreman sam da stanem rame uz rame sa poštovaocima četničkog pokreta, kao što su partizani i četnici zajedno oslobađali Šabac na Malu Gospojinu 1941. godine, ističe Bogdanović.
Konačno, sličan stav ima i Mijailović.
-Mi smo za srpstvo. Uvek smo tu da budemo rame uz rame sa svima. Treba napokon da dođe do nacionalnog pomirenja. Sada kada nas jake sile pritiskaju sa svih strana ne treba da se delimo nikada više, nego da budemo samo Srbi, zaključuje Mijailović.
M.Mijailović
Najnoviji broj
18. april 2024.
