ZNAČAJ IPARD PROGRAMA ZA POLjOPRIVREDNE PROIZVOĐAČE
RURALNI RAZVOJ
U poslednje vreme mnogo se priča o korišćenju novca iz fondova Evropske unije. Raniji predpristupni fondovi od 2007. godine zamenjeni su predpristupnom pomoći IPA regulativom koja definiše obim i vrstu pomoći koje će zemlje kandidati i zemlje potencijalni kandidati za članstvo u EU dobiti.
- Delokrug pomoći za zemlje kandidate uključuje pomoć u tranziciji i jačanju institucija, prekograničnu saradnju, regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj. U ovoj fazi pregovora sa EU mi još uvek ne možemo koristiti sve navedene stavke, već samo prve dve. IPARD je sastavni deo IPA, čiji su osnovni ciljevi pomoć državama kandidatima i državama potencijalnim kandidatima u njihovom usklađivanju i sprovođenju pravne imovine EU. U skladu sa IPA program ruralni razvoj ima za cilj postizanje unapređenja efikasnosti tržišta i primene standarda EU koja se odnosi na investicije u poljoprivredna gazdinstva koja bi restrukturirala i dovela na standarde EU, podršku poljoprivrednim udruženjima u osnivanju i investicije u preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda, takođe da bi se uskladili standardi EU. Tu su i pripremne aktivnosti za inplementaciju agroekoloških mera i strategija ruralnog razvoja na lokalnom nivou koje obuhvataju aktivnosti koje će unaprediti životnu sredinu i sela ali i pripremu i implementaciju strategija ruralnog razvoja na lokalnom nivou. Razvoj ruralne ekonomije ogleda se kroz unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture, uvođenje raznolikosti i razvoj ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima i unapređenje treninga ““ ističe dipl. inž. Gordana Rehak iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.
IPARD program je instrument za predpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja za programski period od 2014. do 2020. godine, odnosno dostizanje evropskih standarda i podizanje konkurentnosti. Mere ovog programa su investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i ribarskih proizvoda, investicije u diverzifikaciju aktivnosti i razvoj biznisa na gazdinstvu i tehnička pomoć.
- Od 2004. godine do danas u Srbiji je finansijski podržano oko 200 projekata, od čega se sprovodi samo osam. Sprovođenjem programa na lokalnom i regionalnom nivou, stvaraju se dugoročni lični kontakti i veze između ljudi iz zajednica sa obe strane granice, što predstavlja temelj za dalju saradnju i razvoj. Takođe, kroz proces identifikovanja projekta, prijavljivanja za sredstva, kao i tokom sprovođenja projekta, partneri iz Srbije stiču dragoceno iskustvo u korišćenju fondova EU, jer se svi pozivi za projektne predloge sprovode u skladu sa pravilima programa EU za eksternu pomoć. Vrste projekata koji se finansiraju su mali infrastrukturni prekogranični projekti, projekti ekonomske saradnje, kao i aktivnosti vezane za zaštitu životne sredine, turizam, kulturu, poljoprivredu, obrazovanje i razvoj, zapošljavanje, institucionalnu saradnju i drugo. Sredstva su nepovratna, sa obavezom da korisnik donacije kofinansira svoj projekat u iznosu od minimum 15 % od vrednosti projekta, a način dodele sredstava je putem javnog konkursa ““ kaže Rehakova.
Ukoliko su poljoprivredni proizvođači zainteresovani za detaljnije informacije, poput onih ko može da konkuriše, šta je potrebno prilikom konkurisanja, kriterijuma po kojima se vrši ocenjivanje po sektorima, kome će se i koliko sredstava deliti, mogu se obratiti zaposlenima u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Šabac.
- Delokrug pomoći za zemlje kandidate uključuje pomoć u tranziciji i jačanju institucija, prekograničnu saradnju, regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj. U ovoj fazi pregovora sa EU mi još uvek ne možemo koristiti sve navedene stavke, već samo prve dve. IPARD je sastavni deo IPA, čiji su osnovni ciljevi pomoć državama kandidatima i državama potencijalnim kandidatima u njihovom usklađivanju i sprovođenju pravne imovine EU. U skladu sa IPA program ruralni razvoj ima za cilj postizanje unapređenja efikasnosti tržišta i primene standarda EU koja se odnosi na investicije u poljoprivredna gazdinstva koja bi restrukturirala i dovela na standarde EU, podršku poljoprivrednim udruženjima u osnivanju i investicije u preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda, takođe da bi se uskladili standardi EU. Tu su i pripremne aktivnosti za inplementaciju agroekoloških mera i strategija ruralnog razvoja na lokalnom nivou koje obuhvataju aktivnosti koje će unaprediti životnu sredinu i sela ali i pripremu i implementaciju strategija ruralnog razvoja na lokalnom nivou. Razvoj ruralne ekonomije ogleda se kroz unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture, uvođenje raznolikosti i razvoj ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima i unapređenje treninga ““ ističe dipl. inž. Gordana Rehak iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.
IPARD program je instrument za predpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja za programski period od 2014. do 2020. godine, odnosno dostizanje evropskih standarda i podizanje konkurentnosti. Mere ovog programa su investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i ribarskih proizvoda, investicije u diverzifikaciju aktivnosti i razvoj biznisa na gazdinstvu i tehnička pomoć.
- Od 2004. godine do danas u Srbiji je finansijski podržano oko 200 projekata, od čega se sprovodi samo osam. Sprovođenjem programa na lokalnom i regionalnom nivou, stvaraju se dugoročni lični kontakti i veze između ljudi iz zajednica sa obe strane granice, što predstavlja temelj za dalju saradnju i razvoj. Takođe, kroz proces identifikovanja projekta, prijavljivanja za sredstva, kao i tokom sprovođenja projekta, partneri iz Srbije stiču dragoceno iskustvo u korišćenju fondova EU, jer se svi pozivi za projektne predloge sprovode u skladu sa pravilima programa EU za eksternu pomoć. Vrste projekata koji se finansiraju su mali infrastrukturni prekogranični projekti, projekti ekonomske saradnje, kao i aktivnosti vezane za zaštitu životne sredine, turizam, kulturu, poljoprivredu, obrazovanje i razvoj, zapošljavanje, institucionalnu saradnju i drugo. Sredstva su nepovratna, sa obavezom da korisnik donacije kofinansira svoj projekat u iznosu od minimum 15 % od vrednosti projekta, a način dodele sredstava je putem javnog konkursa ““ kaže Rehakova.
Ukoliko su poljoprivredni proizvođači zainteresovani za detaljnije informacije, poput onih ko može da konkuriše, šta je potrebno prilikom konkurisanja, kriterijuma po kojima se vrši ocenjivanje po sektorima, kome će se i koliko sredstava deliti, mogu se obratiti zaposlenima u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Šabac.
O. G.
Najnoviji broj
18. april 2024.
