IZMEĐU REDOVA
PRISTOJNO ZA PRISTOJNE
Kažu u Vladi da će do kraja godine oko deset hiljada ljudi ostati bez posla, i to iz javne, odnosno državne uprave ali i iz lokalnih uprava. I sad nastala opšta panika onih koji se smatraju državnim službenicima koji nisu ni trepnuli kada su se gasile velike firme, kompanije, industrije, fabrike, pogoni... i kad su mnogi drugi ostajali na belom hlebu. Kod nas su uvek skoro svi za promene i ekonomske rezove, ali da taj postupak krene od nekog drugog.
A premijer obećao penzionerima da će do kraja godine živeti pristojno. Čak i da će moći pomagati svoje mlađe. E sad, penzioneri kao penzioneri, već su navikli na nemaštinu, dakle nepristojan život, pa mirno čekaju obećane bolje dane, ali problem je u njihovim mlađim koji nemaju strpljenja da dočekaju najavljenu pristojnost.
Ustvari bilo bi najpristojnije da samo pristojni dođu do pristojnijih povlastica. Nepristojnima je dovoljno što su nepristojni.
U našem političkom životu, reklo bi se, ništa novo. Pozicija i opozicija još uvek se preganjaju ko je glavni. Pozicija je ona koja vlada i htela bi još da vlada, a opozicija je ona koja ne vlada a htela bi da vlada. I sad tu, po pravilu i zakonu fizike i hemije, dolazi do nesporazuma. Tako jedan član opozicije u nedavnoj skupštinskoj diskusiji u predlogu za rešenje nekog problema reče “Ja da sam na vašem mestu, tako bi uradio“. I sad, tu je problem u shvatanju mesta ko je gde, kao ovaj mučenik koji još uvek ne shvata da je tu gde jeste sticajem prilika. Političkih.
A premijer obećao penzionerima da će do kraja godine živeti pristojno. Čak i da će moći pomagati svoje mlađe. E sad, penzioneri kao penzioneri, već su navikli na nemaštinu, dakle nepristojan život, pa mirno čekaju obećane bolje dane, ali problem je u njihovim mlađim koji nemaju strpljenja da dočekaju najavljenu pristojnost.
Ustvari bilo bi najpristojnije da samo pristojni dođu do pristojnijih povlastica. Nepristojnima je dovoljno što su nepristojni.
U našem političkom životu, reklo bi se, ništa novo. Pozicija i opozicija još uvek se preganjaju ko je glavni. Pozicija je ona koja vlada i htela bi još da vlada, a opozicija je ona koja ne vlada a htela bi da vlada. I sad tu, po pravilu i zakonu fizike i hemije, dolazi do nesporazuma. Tako jedan član opozicije u nedavnoj skupštinskoj diskusiji u predlogu za rešenje nekog problema reče “Ja da sam na vašem mestu, tako bi uradio“. I sad, tu je problem u shvatanju mesta ko je gde, kao ovaj mučenik koji još uvek ne shvata da je tu gde jeste sticajem prilika. Političkih.
Branko Jelić
Najnoviji broj
18. april 2024.
