U DRUŠTVU JE LEPŠE

Uz neizostavnu pogaču i so, kao znak dobrodošlice, prošlog četvrtka invalidi rada i korisnici invalidskih penzija iz zemlje i okruženja dočekani su od strane članova Gradskog udruženja invalida rada iz Šapca. Tradicionalno međunarodno druženje, koje se organizuje svaku četvrtu godinu, i ovoga puta okupilo je oko trista pedeset gostiju iz Vukovara, Bijeljine, Sente, Šida, Sremske Mitrovice, Loznice, Bogatića, Banje Koviljače.
- Praksa je bila da svake četvrte godine u Šapcu bude ovakav vid druženja gde bismo se družili, razmenili iskustva, istakli neke potrebe i probleme gradskih organizacija invalida i korisnika invalidskih penzija. Prisutan je manji broj u odnosu na ono što smo očekivali što govori da je ekonomska situacija sve teža, a i u toku meseca maja bilo je mnogo druženja tako da su mnogi bili u nedoumici na koju će stranu. Imamo i prijatelje iz Holandije koji nam za realizaciju projekta mnogo znače. U najavi je i realizacija projekta prekogranične saradnje „Prijatelji Srebrenice“ ““ rekla je Miroslava Savković, predsednica Gradske organizacije invalida rada.
Višečasovno druženje u Sportskoj hali „Zorka“ svojim nastupom otvorila je grupa Gradske organizacije invalida rada „Vasilise“. Posle podele prigodnih poklona, radova tkačke radionice, gostima iz okruženja svi prisutni su uživali u ručku uz zvuke muzike.
- Što se tiče lično mene ja sam uvek za i svugde prisustvujem gde nas pozovu. Šapčanka sam, završila sam školu ovde. Radni vek sam provela u Fabrici sode „Lukavac“ i Solani „Tuzla“. Tamo me put odveo ali se nikad moje Mačve i naroda ne odričem. Sad živim u Bijeljini. Ovo su divne posete. Družimo se, menjamo iskustva. Radujemo se tome. Ne zaboravite ni vi kad budete penzioneri ovo je nešto divno. Družite se deco moja. Tako i svoju unučad posavetujem. Deca su mi starija. Ja sam, hvala Bogu, trideset osmo godište, sedamdeset osma godina ““ nije krila svoje oduševljenje Mira Obućina iz Bijeljine.
Treću godinu za redom prijateljske odnose sa Šapčanima neguje i Organizacija invalida rada iz Sente, mešovito društvo Mađara i Srba koji se, po rečima predsednika Lasla Horvata, izuzetno lepo slažu.
- Oni su bili kod nas, mi kod njih. Druženje je stvarno na visokom nivou. Jako smo zadovoljni i oni i mi. Mi smo mala organizacija u Senti. Imamo sve uslove za rad. Nemamo nekih posebnih problema zato što nam opština puno pomaže, a i mi smo aktivni bez obzira što smo penzioneri invalidi. Uradili smo za sebe klupsku prostoriju, uredili park u dvorištu gde smo dobili od opštine naše objekte, tako da smo jako zadovoljni. Jedini problem je što je invalidska penzija jako niska ““ istakao je Laslo.
Penzionrski problemi isti su ma u kojoj državi se živelo što je potvrdila i Mila Landup, predsednica Udruženja „Zapadni Srem“, dodavši da su ovakva druženja pravi melem za njihova srca.
- Prvo dolazimo da ispunimo svoje srce. Ovde susrećemo naše drage, dobre, stare prijatelje jer se mi godinama tradicionalno družimo. Veoma nam je lepo. Jedini smo koji dolazimo iz Republike Hrvatske. Nama je prelepo. Mi vas volimo, vi nas volite i na svakom druženju se nađemo. Problemi su slični ili isti. Male niske penzije, socijalni položaj penzionera nije zadovoljavajući, tekobe slične, zdravstvo, socijala, itd. Kod nas su popularne tzv. socijalne samoposluge koje onima najugroženijima pomažu bar na neki način da prežive. E, to je ta Hrvatska, današnja, slobodna, koja je ušla u Evropsku uniju. Ništa posebno nismo dobili, osim još više obaveza i neka nova pravila. Ovom prilikom pozdravljam sve penzionere iz Šapca. Želim im dug život, dobro zdravlje i sve najbolje u ime penzionera iz Vukovara ““ poručila je Mila.
Sa željom da se uskoro ponovo sretnu svi učesnici su se rastali ponevši sa sobom lepe uspomene koje će ih do nekog novog druženja podsećati da ni godine ni sposobosti nisu važne da bi se ljudi družili i razmenjivali iskustva.