IZMEĐU REDOVA
BILO JE SOMANGE
Kažu ljudi, pa i žene, po šabačkim selima, prigradskim i gradskim naseljima “blago Majurcima, oni imaju izbore“. To mu sad dođe kao dobitna srećka. Ti izbori za Savet mesnih zajednica. Tu politika, to jest političari, svašta i koješta naobećavaju, a bome podosta i načine. Jedni asfaltiraju ulice, drugi popločavaju trotoare, treći brinu o rasveti, četvrti o četvrtom, peti o petom... Jedni grde narod, drugi pričaju ono što im treba, treći pevaju narodu ono što im prija, četvrti sviraju da narod igra... Ama svega ima, što bi rekli “somange“.
Ako je neko zaiskao ptičijeg mleka, i to bi stiglo. Nude se tu i žablje kolenice, vrapčiji batačići, ribići od skakavaca, dimljena vešalica od puža golaća, slatko od vodenog cveta... Po onoj narodnoj “Kad te mami šećerom te rani“.
I sve bi to bilo lepo i korisno da je čitava priča završena. Za neke jeste, oni drugi vele da nije. Po onoj drevnoj mudrosti “Ako sam ne budeš za sebe, ko će onda biti za tebe. Ali, ako budeš samo za sebe, s kim ćeš onda biti ti“. Stvarno je tu bilo “somange“.
A u međuvremenu i Srbija postala Jevropa. Cenimo to po digitalizaciji televizijskih programa preko čega smo i mi sa brdovitog Balkana ušli u taj međunarodni tehnološki poredak. Doduše, šabački kraj je među poslednjima stigao do te elektronski razvijene grupacije jer je tek neki dan i ovde profunkcionisala digitalna. Ali, kad god došla, dobro došla.
Pa i ne moramo uvek biti prvi. Imali smo prvi klavir, prvu apoteku, prvo pendžerli staklo i još koješta prvo, što se ne bi moglo reći da je i danaske ova varoš među prvim. Doduše, neki misle da jeste ali ima i onih koji to žive. I to daleko od prvih.
Elem, to sa digitalnom televizijom, nije kod nas iz razvijenog sveta došao samo tehnološki napredak, već i onaj kvalitativni, odnosno profesionalni, da ne kažemo novinarski. Pa tako već odavno naši poslenici javnih, pa i onih drugih zaklonjenijih medija, priređuju programe od kojih i oni šašavi mogu da se još ošašave. A da bi dokazali svoju pamet ili načitanost, umesto pitanja gostima, koji istini za volju idu sa jedne na drugu televiziju, postavljaju konstatacije, i taman ovaj zausti da izusti, oni ga prekidaju novim “pametnim“ podpitanjem. Pa ko izdrži. Novo uvek boli.
A kad je još davno jedan čuveni putopisac, koji je takođe iz Jevrope došao da istražuje po Balkanu, konstatovao “Kakva šteta što se sa blagodetima civilizacije u primitivne zemlje uvlače i njene izopačenosti“. Ja vala baš!
Ako je neko zaiskao ptičijeg mleka, i to bi stiglo. Nude se tu i žablje kolenice, vrapčiji batačići, ribići od skakavaca, dimljena vešalica od puža golaća, slatko od vodenog cveta... Po onoj narodnoj “Kad te mami šećerom te rani“.
I sve bi to bilo lepo i korisno da je čitava priča završena. Za neke jeste, oni drugi vele da nije. Po onoj drevnoj mudrosti “Ako sam ne budeš za sebe, ko će onda biti za tebe. Ali, ako budeš samo za sebe, s kim ćeš onda biti ti“. Stvarno je tu bilo “somange“.
A u međuvremenu i Srbija postala Jevropa. Cenimo to po digitalizaciji televizijskih programa preko čega smo i mi sa brdovitog Balkana ušli u taj međunarodni tehnološki poredak. Doduše, šabački kraj je među poslednjima stigao do te elektronski razvijene grupacije jer je tek neki dan i ovde profunkcionisala digitalna. Ali, kad god došla, dobro došla.
Pa i ne moramo uvek biti prvi. Imali smo prvi klavir, prvu apoteku, prvo pendžerli staklo i još koješta prvo, što se ne bi moglo reći da je i danaske ova varoš među prvim. Doduše, neki misle da jeste ali ima i onih koji to žive. I to daleko od prvih.
Elem, to sa digitalnom televizijom, nije kod nas iz razvijenog sveta došao samo tehnološki napredak, već i onaj kvalitativni, odnosno profesionalni, da ne kažemo novinarski. Pa tako već odavno naši poslenici javnih, pa i onih drugih zaklonjenijih medija, priređuju programe od kojih i oni šašavi mogu da se još ošašave. A da bi dokazali svoju pamet ili načitanost, umesto pitanja gostima, koji istini za volju idu sa jedne na drugu televiziju, postavljaju konstatacije, i taman ovaj zausti da izusti, oni ga prekidaju novim “pametnim“ podpitanjem. Pa ko izdrži. Novo uvek boli.
A kad je još davno jedan čuveni putopisac, koji je takođe iz Jevrope došao da istražuje po Balkanu, konstatovao “Kakva šteta što se sa blagodetima civilizacije u primitivne zemlje uvlače i njene izopačenosti“. Ja vala baš!
Branko Jelić
Najnoviji broj
25. april 2024.
