ANITA ERCEGOVČEVIĆ GLUMICA PO ROĐENjU
POKRETOM OŽIVLjAVA PREDMETE
Srednješkolsko obrazovanje, usmerilo je “daskama koje život znače.“ Bogato iskustvo sa amaterske pozorišne i lutkarske scene i pregršt nagrada. Najomiljenija “Jelena Sergejevna“ i “Zloćko“. Priprema monodramu i putem školica glume uči mlade
Sa 10 godina rekla je sebi da će biti glumica. U porodici je nisu dobro shvatali, niti su tome pridavali veliki značaj.
Anita Ercegovčević iz Bogatića, o kojoj je reč se tokom školovanja, osnovnog i srednjeg u rodnom mestu, interesovala za razne sportove. Prvo je trenirala karate, potom atletiku. Uredno je i uporno vozila sportski bicikl, a na drugoj godini Srednje poljoprivredne škole u Bogatiću (1993. godina, generacija prehrambenih tehničara) zahvaljujući nastavniku Ranku Stojanoviću, počela je da glumi. U školskoj dramskoj sekciji, koju je osnovao nastavnik Stojanović, pripremali su “Veselu dnevnu bajku“. Potom je bila zapažena u “ Stilskim vežbama u četvrtoj sinfoniji... I to je definitivno usmerilo “daskama koje život znače“.
Na amaterskoj sceni debitovala ulogom “Cmilje“
Dobro pamti 1993. godinu. Nije bila punoletna, a već je debitovala u Amaterskom pozorištu “Janko Veselinović“ u Bogatiću. Igrala je “Cmilju“ u predstavi “Čudo u Šarganu“. Kaže da je to za nju bio priličan izazov. Posebno upečatljiva uloga. Žali što predstava nije duže izvođena. Onda su došle druge. Izuzetno angažovane. Krupni zalogaji. S druge strane, svako bi ih poželeo. Za mladu glumicu značile su specijalan izazov i posebnu inspiraciju. “Đeneral Milan Nedić“, “Sumnjivo lice“, “Urnebesna tragedija“, “Mrešćenje šarana“, “Putujuće pozorište Šopalović“, “Tre Sorele“,“ Laki komad“, “Odumiranje“...
- Uvek su praćeni savremeni tokovi u ostvarenju visokih vrednosti. Izdvojila bih posebno glumce sa kojima sam izuzetno sarađivala. To su bili pokojni Zvonko Berić, Slaviša Perić i Miša Perić.
Prva generacija školovanih lutkara
U želji za osvajanjem novih pozorišnih vrednosti Anita je 1996. godine, nastavila školovanje, upisala glumu u Novom Sadu na smeru lutkarstvo. Izraziti talenat, uporan rad, došao je do punog izražaja. Posle četiri godine i male pauze zbog bombardovanja bivše države, diplomirala je 2000. godine u predstavi “Poseta stare dame “, koju je sa kolegama izvela u Pozorištu mladih u Novom Sadu.
- Kad sam primljena, mojoj sreći nije bilo kraja. O tome sam celog života sanjala. Posebna čast je bila biti u klasi profesora: Tibora Vajde i Milivoja Radakovića, kaže Anita ističući da je lutkarstvo otvorilo nova vrata i pružilo mogućnosti da oživljava jedan statičan, mrtav predmet, kaže naša sagovornica, prisećaju ći se da su na studijama koristili razne vrste lutaka.
Ona je bila prva generacija školovanih lutkara. Odigrala je do sada 30 predstava za decu.
-“ Bajku o bojama“ igrali smo sigurno preko 80 puta. Osetila sam da su vam deca veliki i iskreni kritičari. Ona su ustvari najbolji parametar vrednosti onoga što radite, kaže mlada glumica.
Saradnju sa Bogatiskim pozorištem, ovim nije zapostavila. Naprotiv svoje glumačko angažovanje proširuje na pozorišta u Loznici i Prnjavoru.
Najomiljenija predstava u ovom, kako ga naziva večernjem pozorišnom programu joj je “Draga Jelena Sergejevna“ po tekstu Ljudmile Razumovske u režiji Momčila Dujmovića. Tumačila je naslovnu ulogu, zašta je dvostruko nagrađena od žirija i publike.
U lutkarskom pozorištu ističe predstavu “Zloćko“ u kojoj nema teksta, već samo pokreti u kojima, ako se dobro izvodi deca prepoznaju priču.
Anita je za svoj dosadašnji glumački rad dobila mnoštvo priznanja i nagrada na prestižnim festivalima glume. Pokušava da svoje bogato znanje i iskustvo, nesebično podari mladima. S tim u vezi 2005. godine u Bogatiću je osnovala umetničku radionicu “Baltazar“, a posle boravka u Beogradu 2010. godine radi sa decom na maloj sceni “Biserna škola“. Ostvarili su više dobrih nastupa sa kojih nisu izostale ni nagrade.
Ni danas je ne napusta entuzijazam i upornost. Puna je, kaže novih ideja. Trenutno priprema svoju monodramu, a premijerno izvođenje planira za kraj septembra. Nada se i angažmanu u školi glume, koju i ovog leta priprema Kancelarija za mlade Šapca.
Anita Ercegovčević iz Bogatića, o kojoj je reč se tokom školovanja, osnovnog i srednjeg u rodnom mestu, interesovala za razne sportove. Prvo je trenirala karate, potom atletiku. Uredno je i uporno vozila sportski bicikl, a na drugoj godini Srednje poljoprivredne škole u Bogatiću (1993. godina, generacija prehrambenih tehničara) zahvaljujući nastavniku Ranku Stojanoviću, počela je da glumi. U školskoj dramskoj sekciji, koju je osnovao nastavnik Stojanović, pripremali su “Veselu dnevnu bajku“. Potom je bila zapažena u “ Stilskim vežbama u četvrtoj sinfoniji... I to je definitivno usmerilo “daskama koje život znače“.
Na amaterskoj sceni debitovala ulogom “Cmilje“
Dobro pamti 1993. godinu. Nije bila punoletna, a već je debitovala u Amaterskom pozorištu “Janko Veselinović“ u Bogatiću. Igrala je “Cmilju“ u predstavi “Čudo u Šarganu“. Kaže da je to za nju bio priličan izazov. Posebno upečatljiva uloga. Žali što predstava nije duže izvođena. Onda su došle druge. Izuzetno angažovane. Krupni zalogaji. S druge strane, svako bi ih poželeo. Za mladu glumicu značile su specijalan izazov i posebnu inspiraciju. “Đeneral Milan Nedić“, “Sumnjivo lice“, “Urnebesna tragedija“, “Mrešćenje šarana“, “Putujuće pozorište Šopalović“, “Tre Sorele“,“ Laki komad“, “Odumiranje“...
- Uvek su praćeni savremeni tokovi u ostvarenju visokih vrednosti. Izdvojila bih posebno glumce sa kojima sam izuzetno sarađivala. To su bili pokojni Zvonko Berić, Slaviša Perić i Miša Perić.
Prva generacija školovanih lutkara
U želji za osvajanjem novih pozorišnih vrednosti Anita je 1996. godine, nastavila školovanje, upisala glumu u Novom Sadu na smeru lutkarstvo. Izraziti talenat, uporan rad, došao je do punog izražaja. Posle četiri godine i male pauze zbog bombardovanja bivše države, diplomirala je 2000. godine u predstavi “Poseta stare dame “, koju je sa kolegama izvela u Pozorištu mladih u Novom Sadu.
- Kad sam primljena, mojoj sreći nije bilo kraja. O tome sam celog života sanjala. Posebna čast je bila biti u klasi profesora: Tibora Vajde i Milivoja Radakovića, kaže Anita ističući da je lutkarstvo otvorilo nova vrata i pružilo mogućnosti da oživljava jedan statičan, mrtav predmet, kaže naša sagovornica, prisećaju ći se da su na studijama koristili razne vrste lutaka.
Ona je bila prva generacija školovanih lutkara. Odigrala je do sada 30 predstava za decu.
-“ Bajku o bojama“ igrali smo sigurno preko 80 puta. Osetila sam da su vam deca veliki i iskreni kritičari. Ona su ustvari najbolji parametar vrednosti onoga što radite, kaže mlada glumica.
Saradnju sa Bogatiskim pozorištem, ovim nije zapostavila. Naprotiv svoje glumačko angažovanje proširuje na pozorišta u Loznici i Prnjavoru.
Najomiljenija predstava u ovom, kako ga naziva večernjem pozorišnom programu joj je “Draga Jelena Sergejevna“ po tekstu Ljudmile Razumovske u režiji Momčila Dujmovića. Tumačila je naslovnu ulogu, zašta je dvostruko nagrađena od žirija i publike.
U lutkarskom pozorištu ističe predstavu “Zloćko“ u kojoj nema teksta, već samo pokreti u kojima, ako se dobro izvodi deca prepoznaju priču.
Anita je za svoj dosadašnji glumački rad dobila mnoštvo priznanja i nagrada na prestižnim festivalima glume. Pokušava da svoje bogato znanje i iskustvo, nesebično podari mladima. S tim u vezi 2005. godine u Bogatiću je osnovala umetničku radionicu “Baltazar“, a posle boravka u Beogradu 2010. godine radi sa decom na maloj sceni “Biserna škola“. Ostvarili su više dobrih nastupa sa kojih nisu izostale ni nagrade.
Ni danas je ne napusta entuzijazam i upornost. Puna je, kaže novih ideja. Trenutno priprema svoju monodramu, a premijerno izvođenje planira za kraj septembra. Nada se i angažmanu u školi glume, koju i ovog leta priprema Kancelarija za mlade Šapca.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
