„MAĐIONIČAR“ ANE KUJUNDžIĆ

Krećući se u svetu psihologije, koje je njeno životno opredeljenje, Šapčanka Ana Kujundžić, psiholog i Geštalt psihoterapeut, nedavno je objavila svoj prvi roman u izdanju „Dijamant printa“ iz Beograda. Kako i sam naslov kaže „Mađioničar“ na svojim stranicama donosi priču o snazi i izdržljivosti ljudskog bića koje je u potrazi za sopstvenim smislom bivstvovanja.
Prateći glavnu junakinju Mariju autorka, vođena dugogodišnjim iskustvom, stavlja se u poziciju onoga koji samim rođenjem biva predodređen da se bori. Traumatsko rođenje koje je trajalo tri dana, otac koji je ne prihvata jer nije dečak, očevo nasilje nad majkom, razvod roditelja, višegodišnje tumaranje od oca do majke, život od danas do sutra u napetoj porodičnoj situaciji, očeva smrt, samo su trnoviti početak. Početak u kome je jedna devojčica, na psihički životnoj margini, uspela da se uzdigne iznad ponora uspešno završivši fakultet, postavši zatim majka i baka, stručnjak u svom poslu. I sve to zaogrnuto u sudbinsku čauru njene bake Sofije čija ličnost isijava između redova ovog nevelikog romana.
Životna magija, koja nije imala slavan početak, uspela je da mađioničarskim balansiranjem glavne junakinje, bude usmerena ka nečemu boljem ili bar onome što jedan život čini podnošljivijim. Upravo koristeći ovu metaforu o mađioničaru, koja je mnogo slikovitija od psihološkog konstrukta „rezilijentne ličnosti“, po rečima psihologa Marjana Tošića, psihološkog savetnika i psihoterapeuta, Ana Kujundžić ne objašnjava mnogo „zato što postoji nepoznato u čoveku“. A ta „nepoznatost proizvodi osećaj čuda i magije i neka deca i ljudi su zaista mađioničari kada uspevaju da iz prividno praznog šešira svog života izvuku zeca ili pticu“.
„Kada danas, u zrelim godinama, rasprostrem svoj život i zavirim u njega, shvatam da je mama u pravu. Ličim ja na svog oca. Ne samo po pogledu, već i po nekim osobinama. Geni su čudo! Ona kaže da sam tvrdoglava, uporna, nekad ćutljiva; da ne volim da objašnjavam svoje postupke; da volim novo i različito... Da, takva sam. Ali, trebalo je život poput mog - živeti! Bez magije, to nije bilo moguće! Josipov i Sofijin deo, stvorili su od mene mađioničara. Mađioničara koji je preživeo sve trikove“, poslednje su reči Anine junakinje čiji život je samo odraz mnogih pored kojih prođemo bar jednom na dan.