Berza

  • aero 845 ▲ 0,12%
  • enhl 700 ⚫ 0,00%
  • fito 2.899 ⚫ 0,00%
  • glos 350 ▲ 20,27%
  • gmon 2.111 ▲ 0,24%
  • niis 685 ⚫ 0,00%
  • rso15102 123,70 ▼ -0,33%
  • rso18171 109,59 ▲ 5,99%
  • svrl 520 ▲ 0,97%
  • tgas 12.001 ▲ 0,01%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
(18. jun 2015.)
BOŠKO ŽIVANOVIĆ, PROFESOR PESNIČKE DUŠE

I POSLE SVEGA PESMA

Kada je još kao maturant Šabačke gimnazije imao promociju svoje prve zbirke pesama nije ni sanjao da će se nekoliko godina kasnije naći u društvu dečjih pesnika poput Dobrice Erića, Ljubivoja Ršumovića, Nedeljka Popadića. Prepoznavši kvalitet mladog šabačkog profesora srpskog jezika i književnosti Boška Živanovića, sam Nedeljko Popadić, urednik Izdavačke agencije „Vitez“, istakao je da predat svim svojim bićem pesmi Boško „piše stilom starih, dobrih majstora emocije, metrike i rime“ ne nasevši na provokaciju modernista i samim tim na pisanje hermetički zatvorene poezije. Upravo nedavno objavljena zbirka pesama za decu „Prva ljubav“ to i potvrđuje.
- Ideja za knjigu rodila se još prvih meseci kada sam počeo da pišem za prestižni dečji časopis „Vitez“ u Beogradu. Tada mi je obećano da ću jednog dana kada sazrim kao pesnik dobiti priliku da objavim svoju zbirku što se nedavno i desilo. Svoju promociju imala je u „Sava centru“ što mi je veoma drago. Može se reći da je na ovo sudbinski uticala i jedna anegdota. Svoju prvu zbirku promovisao sam u Svečanoj sali Šabačke gimnazije, drugu u Velikoj sali Kulturnog centra, a treću u Šabačkom pozorištu. Tada su mi u šali rekli da sledeća mora biti u „Sava centru“ što se i desilo - kaže Boško.
Na sedamdeset tri strane pedeset dve pesme donose „prirodan i jednostavan pristup bogatom tematsko-motivskom krugu“, koji po rečima Ljubomira Ćorilića, „najavljuje značajne mogućnosti u širenju tematike srpskog pesništva za decu“.
- Kad pišete za decu vi morate da pišete pesme koje imaju poentu i pouku u sebi. Vaspitnog su karaktera. Sama moja profesija, odnos sa decom kojoj predajem, ali i posmatranje društva u kome živim su večita inspiracija. Moram priznati da autobiografskog ima oko pedeset odsto, a ostalo je biografskog karaktera jer su donekle uključeni životi mojih učenika, dece čija je sudbina nezavisna. Sve to me je nateralo da rasvetlim i te situacije, da progovorimo o tome i da im pokažem da nisu sami, da uvek ima ljudi koji nose sličnu ili njihovu sudbinu. Posmatrajući đake iz moje škole u tom najosetljivijem periodu kada se deca kale, kada postaju tinejdžeri i sve zreliji, kada ih najmanji nemir u porodici ili u društvu može okrenuti na pogrešnu stranu, trudim se da i kao profesor, recimo na času razrednog starešine, pokažem i ukažem na neke stvari. Kroz pesmu to radim za mlađe uzraste. Ako makar jedno dete uspem da ohrabrim dobro je - ističe Boško.
Priči o ovom talentovanom mladom pesniku tu nije kraj. U izdanju Narodne biblioteke „Janko Veselinović“ iz Bogatića izašla je zbirka pesama za odrasle simboličnog naslova „I posle svega ostaje pesma“.
- U pitanju je dupla knjiga. Sa jedne strane su moje pesme, a sa druge koleginice iz Hemijsko-tekstilne škole, prof. istorije Dušice Đuričić. Zahvaljujući njoj ova knjiga je objavljena i to u petsto primeraka. Tu su njene pesme koje je na moj nagovor i predlog objavila. U pitanju je zajednički projekat. Hteli smo da pokažemo da i profesori treba da daju neki kreativni primer đacima, da ih podstaknemo da i oni nešto pišu. Nadam se da ćemo možda i neki đak objaviti neku knjigu kao što sam i ja to radio nekad u Gimnaziji.
Kreativnom poslu tu nije kraj. Iako je u školskim klupama zavladao mir posle odlaska đaka na raspust ovaj mladi profesor, prepun volje i entuzijazma, leto će provesti radno. U studiju u Rumi snima album sa deset pesama koji će nositi naziv kao i spomenuta zbirka.
- Sve ono što se desi u životu bude i prođe ali ja nekako kroz pesme ostavim neki trag koji za sobom ima neku težinu. Trudim se da se nekih događaja setim ili pamtim po lepom, odnosno ružnom, zahvaljujući pesmi koja ostane napisana. Ne mora biti sve biografskog karaktera. Smatram da pesma nadilazi i autora i generacije. Posle mnogo godina ostaje neki pisani ili zvučni trag podsećajući da je nekad neko postojao, živeo, radio. Smatram da svaki čovek za sobom treba da ostavi nešto po čemu će ga pamtiti - uveren je Boško.
A planova je mnogo. Dve knjige poezije, kao i dve proze, čekaju objavljivanje. Nema stajanja jer kako i sam kaže uvek se trudio da ne prođe dan a da nešto ne uradi, stvori, ispravi, prepravi.
O. Gavrilović

Najnoviji broj

15. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa