SUSRET ZA PAMĆENjE
POSLE 50 GODINA PONOVO U ISTIM KLUPAMA
U selu Nakučani baš na Vidovdan sastala se generacija davne 1965. godine prošlog veka. Simboličnim školskim zvonom označen je početak susreta, a u učionici umesto dečaka i devojčica sedele su bake i deke. Organizatoru ovog susreta i autoru ovih redaka dozvoljeno je da izvrši prozivku prisutnih. U međuvremenu jedan broj drugarica i drugova zauvek su napustili ovozemaljski život. Njima je odata pošta minutom ćutanja a u obližnjoj crkvi i pomen.
Bio je to susret da se pamti, dan koga će se svi dugo sećati. Emocije su bile jače od svega pa ni suze radosnice niko nije krio. Evocirane su uspomene na školske dane kada se igrao fudbal sa krpanom loptom, a zajedničke igre su bile “između četiri vatre“ i Trule kobile“. Današnje generacije ne poznaju taj sport, sad su svi opsednuti nekim drugim igrama koje su nam nametnute ““ igre na mobilnim telefonima i ljubav preko fejsbuka.
Te 1965. godine napustili smo selo baš onako kao da idemo na jedan školski raspust. Niko nije ni slutio da će taj raspust trajati baš pola veka. Ovo je bila prilika da se ponovo vidimo i ispričamo o svemu. Tragovi života i urezane bore na mnogim licima bili su vidljivi što govori da im život nije bio lak. Od golobradih dečaka i čupavih devojčica život je napravio prave bake i deke. Neki se odavno služe i ortopedskim pomagalima. Na stolu se našla i pripremljena zakuska a nije izostala ni rođendanska torta sa brojem “50“. Svi su pevali i rođendansku pesmicu “Divan dan“ doduše sa malo izmenjenim tekstom ““ primerenim godinama. Susret je trajao malo duže, na vreme se nije gledalo a jedan broj “maturanata“ nastavio je druženje na drugoj adresi. Na kraju je dogovoreno da se sledeći susret održi za dve godine u isto vreme i na istom mestu, pa ko doživi neka priča.
Bio je to susret da se pamti, dan koga će se svi dugo sećati. Emocije su bile jače od svega pa ni suze radosnice niko nije krio. Evocirane su uspomene na školske dane kada se igrao fudbal sa krpanom loptom, a zajedničke igre su bile “između četiri vatre“ i Trule kobile“. Današnje generacije ne poznaju taj sport, sad su svi opsednuti nekim drugim igrama koje su nam nametnute ““ igre na mobilnim telefonima i ljubav preko fejsbuka.
Te 1965. godine napustili smo selo baš onako kao da idemo na jedan školski raspust. Niko nije ni slutio da će taj raspust trajati baš pola veka. Ovo je bila prilika da se ponovo vidimo i ispričamo o svemu. Tragovi života i urezane bore na mnogim licima bili su vidljivi što govori da im život nije bio lak. Od golobradih dečaka i čupavih devojčica život je napravio prave bake i deke. Neki se odavno služe i ortopedskim pomagalima. Na stolu se našla i pripremljena zakuska a nije izostala ni rođendanska torta sa brojem “50“. Svi su pevali i rođendansku pesmicu “Divan dan“ doduše sa malo izmenjenim tekstom ““ primerenim godinama. Susret je trajao malo duže, na vreme se nije gledalo a jedan broj “maturanata“ nastavio je druženje na drugoj adresi. Na kraju je dogovoreno da se sledeći susret održi za dve godine u isto vreme i na istom mestu, pa ko doživi neka priča.
Mija Marjanović
Najnoviji broj
18. april 2024.
