Životni put MomČila BoŠkoviĆa
PUTEVI I TRAGANjA VELIKANA NOVINARSTVA
Porodična ljubav olakšala napredovanje u zahtevnom poslu. Svetinje od rođenja. Intervjui sa poznatim
Pre nekoliko godina objavljena je knjiga Dušana Slavkovića „Portreti novinara“, u kojoj je dat osvrt na životne puteve i izbor dela devedeset najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih novinara, od samih početaka do današnjih dana. Među velikanima novinarske profesije je i Momčilo““Moma Bošković, dugogodišnji saradnik „Večernjih novosti“ i Radio Beograda, u kojem je bio i glavni i odgovorni urednik prvog programa. Inače, u pomenutoj knjizi su i imena Vladimira Dedijera, Stevana Stanića, Miroslava Radojčića, Dušana Radovića, Bogdana Tirnanića, Mome Kapora, Milana Kovačevića i dr. Vođen instinktom iskusnog novinara i velikog poznavaoca ljudske psihologije, uspostavio je srdačne odnose sa mnogima i imao razumevanja za njihove probleme, te se mogao videti i na sednicama Parlamenta, na sportskim terenima i u seljačkim domovima i na njivama, na turističkim priredbama širom zemlje.
Lepi i teški trenuci u mladosti
Nesvakidašnji je životni put Momčila Boškovića, često pun neizvesnosti, ali je on zahvaljujući svojoj vitalnosti, upornosti i snalažljivosti uvek uspevao da nađe izlaz iz teškoća sa uvek prisutnom izrazitom željom da se bavi novinarstvom.
Rođen je u selu Požega kod Novog Pazara, u podnožju planine Golije. Kao četvrti dečak učitelja Dragoslava Boškovića i Radmile, od kojih je nasledio i energiju i sposobnost da se suprotstavi životnim nedaćama, uvek se pridržavao tradicije i pravoslavnog duha u kojem je vaspitavan.
- Imao sam sreću da odrastem u porodici punoj ljubavi, u kojoj je poštovanje običaja predaka bilo visoko cenjeno, a i rođen sam na prostoru izm5trove crkva i Đurđevih stupova, što je u velikoj meri uticalo na moj stav prema životu i ljudima u pravoslavnom duhu ““ kaže Bošković.
Momčilovi roditelji i njihovi sinovi izuzetno su voleli ovaj kraj, ali pošto u Novom Pazaru nije bilo viših razreda gimnazije, zbog daljeg školovanja svoje dece, bili su prinuđeni da sa službom pređu u neki veći grad. Tadašnje školske vlasti obezbedile su im prelazak u Šabac. Preselili su se u novi grad u decembru 1940. godine. Nekoliko meseci kasnije počeo je i Drugi svetski rat.
Dani detinjstva provedeni u Šapcu, sem onih u ratnim godinama, i školovanje u Višoj gimnaziji u tom gradu imali su i lepih trenutaka, ali i teških udaraca koje je Momčilo doživeo jer mu je 1944. godine poginuo brat Periša, a godinu dana kasnije umro mu je otac Dragoslav u svojoj četrdeset petoj godini života.
- Moj najbolji drug u gimnaziji bio je Stevan Stanić, rodom iz mačvanskog sela Tabanovića, za koga me vezuju mnoge drage uspomene. I ne samo da smo se družili u školi, nego smo igrali zajedno u gradskom fudbalskom klubu „Mačva“ ““ kaže Moma.
Posle polaganja mature u Šabačkoj gimnaziji i Moma i Steva Stanić pošli su na studije. Ostali su u izuzetno prijateljskim odnosima i posle studija i nakon zasnivanja svojih porodica. Steva mu je bio i kum na venčanju kada se oženio bankarskom službenicom Milicom Jokić iz Bogatića. Radost je bila potpuna kada im se rodila kći Dragana.
Decenije s mikrofonom u ruci
Preko dvadeset godina, Moma je bio dopisnik Radio Beograda iz Šapca za Podrinsko-kolubarski region. Vozeći „fiću“ kojeg mu je obezbedila redakcija i sa mikrofonom u ruci obišao je sva mesta u Mačvi, Pocerini, Posavotamnavi, Jadru, Podgorini, a njegov glas se mogao čuti preko radio talasa svakog dana u informativnim, političkim i sportskim emisijama. Zbog izuzetnih rezultata u informisanju sa područja za koje je bio zadužen, pozvali su ga da pređe u Beograd i to je on i učinio 1981. godine. Uskoro je postavljen za pomoćnika, zatim zamenika a kasnije i za glavnog i odgovornog urednika prvog programa Radio Beograda, gde je ostao sve do penzionisanja 2000. godine.
U toku svog novinarskog rada, Momčilo Bošković je pravio intervjue sa velikim brojem državnika i domaćih i stranih: sa predsednikom Titom, zatim sa Slobodanom Miloševićem, Radovanom Karadžićem, Franjom Tuđmanom, Zoranom Đinđićem, Tomislavom Nikolićem, Aleksandrom Vučićem, Milom Đukanovićem, Mirkom Marjanovićem, Milanom Kučanom, Dražom Markovićem, kao i sa nekadašnjim predsednikom Francuske Žakom Širakom i dr. Proputovao je bivšu Jugoslaviju, ali je boravio i u Pekingu, Parizu, Madridu, Stokholmu i drugim svetskim metropolama. Bio je svedok burnih događaja prilikom raspada bivše jugoslovenske federacije i svih narednih događaja koje su sledili.
Bošković je imao intervjue i sa ljudima različitih profesija ““ sportistima, radnicima, seljacima u vreme setve i žetve i pri tom je izuzetno lako uspostavljao kontakt sa njima.
Krug Mominih prijatelja u Beogradu bio je izuzetno veliki, ali najveći prijatelji su mu svakako bili legende srpskog novinarstva Stevan Stanić, Svetislav Vuković, Kosta Krajinčanić, Spomenka Deretić. Stanić je bio ne samo njegov drug iz školskih dana i kum na venčanju, nego i odani prijatelj sve do svoje prerane smtri koja je duboko pogodila Boškovića. Sveta Vuković je dugo vremena bio nezamenljiv voditelj mnogih televizijskih emisija i estradnih priredaba.
Treba istaći da je Moma Bošković dobio više priznanja za svoj rad, između ostalih i nagradu za životno delo Udruženja novinara Srbije, nagradu RTS za sveukupni višedecenijski novinarski rad, te novinarsku nagradu „Dimitrije Tucović“. Pre tri godine objavio je i knjigu „Traka jednog veka“ u kojoj je detaljno opisan njegov životni put.
Momčilo Bošković je i dalje pun energije. Najviše vremena provodi sa svojim unukom Stefanom, studentom prve godine arhitekture, a njegova kći Dragana nastavila je očevim stopama, te je i ona novinar Radio Beograda. Ponekad sa svojom kćeri i unukom ode u svoj zavičaj i obavezno poseti Požegu, manastir Sopoćane, Đurđeve stupove i Petrovu crkvu.
Lepi i teški trenuci u mladosti
Nesvakidašnji je životni put Momčila Boškovića, često pun neizvesnosti, ali je on zahvaljujući svojoj vitalnosti, upornosti i snalažljivosti uvek uspevao da nađe izlaz iz teškoća sa uvek prisutnom izrazitom željom da se bavi novinarstvom.
Rođen je u selu Požega kod Novog Pazara, u podnožju planine Golije. Kao četvrti dečak učitelja Dragoslava Boškovića i Radmile, od kojih je nasledio i energiju i sposobnost da se suprotstavi životnim nedaćama, uvek se pridržavao tradicije i pravoslavnog duha u kojem je vaspitavan.
- Imao sam sreću da odrastem u porodici punoj ljubavi, u kojoj je poštovanje običaja predaka bilo visoko cenjeno, a i rođen sam na prostoru izm5trove crkva i Đurđevih stupova, što je u velikoj meri uticalo na moj stav prema životu i ljudima u pravoslavnom duhu ““ kaže Bošković.
Momčilovi roditelji i njihovi sinovi izuzetno su voleli ovaj kraj, ali pošto u Novom Pazaru nije bilo viših razreda gimnazije, zbog daljeg školovanja svoje dece, bili su prinuđeni da sa službom pređu u neki veći grad. Tadašnje školske vlasti obezbedile su im prelazak u Šabac. Preselili su se u novi grad u decembru 1940. godine. Nekoliko meseci kasnije počeo je i Drugi svetski rat.
Dani detinjstva provedeni u Šapcu, sem onih u ratnim godinama, i školovanje u Višoj gimnaziji u tom gradu imali su i lepih trenutaka, ali i teških udaraca koje je Momčilo doživeo jer mu je 1944. godine poginuo brat Periša, a godinu dana kasnije umro mu je otac Dragoslav u svojoj četrdeset petoj godini života.
- Moj najbolji drug u gimnaziji bio je Stevan Stanić, rodom iz mačvanskog sela Tabanovića, za koga me vezuju mnoge drage uspomene. I ne samo da smo se družili u školi, nego smo igrali zajedno u gradskom fudbalskom klubu „Mačva“ ““ kaže Moma.
Posle polaganja mature u Šabačkoj gimnaziji i Moma i Steva Stanić pošli su na studije. Ostali su u izuzetno prijateljskim odnosima i posle studija i nakon zasnivanja svojih porodica. Steva mu je bio i kum na venčanju kada se oženio bankarskom službenicom Milicom Jokić iz Bogatića. Radost je bila potpuna kada im se rodila kći Dragana.
Decenije s mikrofonom u ruci
Preko dvadeset godina, Moma je bio dopisnik Radio Beograda iz Šapca za Podrinsko-kolubarski region. Vozeći „fiću“ kojeg mu je obezbedila redakcija i sa mikrofonom u ruci obišao je sva mesta u Mačvi, Pocerini, Posavotamnavi, Jadru, Podgorini, a njegov glas se mogao čuti preko radio talasa svakog dana u informativnim, političkim i sportskim emisijama. Zbog izuzetnih rezultata u informisanju sa područja za koje je bio zadužen, pozvali su ga da pređe u Beograd i to je on i učinio 1981. godine. Uskoro je postavljen za pomoćnika, zatim zamenika a kasnije i za glavnog i odgovornog urednika prvog programa Radio Beograda, gde je ostao sve do penzionisanja 2000. godine.
U toku svog novinarskog rada, Momčilo Bošković je pravio intervjue sa velikim brojem državnika i domaćih i stranih: sa predsednikom Titom, zatim sa Slobodanom Miloševićem, Radovanom Karadžićem, Franjom Tuđmanom, Zoranom Đinđićem, Tomislavom Nikolićem, Aleksandrom Vučićem, Milom Đukanovićem, Mirkom Marjanovićem, Milanom Kučanom, Dražom Markovićem, kao i sa nekadašnjim predsednikom Francuske Žakom Širakom i dr. Proputovao je bivšu Jugoslaviju, ali je boravio i u Pekingu, Parizu, Madridu, Stokholmu i drugim svetskim metropolama. Bio je svedok burnih događaja prilikom raspada bivše jugoslovenske federacije i svih narednih događaja koje su sledili.
Bošković je imao intervjue i sa ljudima različitih profesija ““ sportistima, radnicima, seljacima u vreme setve i žetve i pri tom je izuzetno lako uspostavljao kontakt sa njima.
Krug Mominih prijatelja u Beogradu bio je izuzetno veliki, ali najveći prijatelji su mu svakako bili legende srpskog novinarstva Stevan Stanić, Svetislav Vuković, Kosta Krajinčanić, Spomenka Deretić. Stanić je bio ne samo njegov drug iz školskih dana i kum na venčanju, nego i odani prijatelj sve do svoje prerane smtri koja je duboko pogodila Boškovića. Sveta Vuković je dugo vremena bio nezamenljiv voditelj mnogih televizijskih emisija i estradnih priredaba.
Treba istaći da je Moma Bošković dobio više priznanja za svoj rad, između ostalih i nagradu za životno delo Udruženja novinara Srbije, nagradu RTS za sveukupni višedecenijski novinarski rad, te novinarsku nagradu „Dimitrije Tucović“. Pre tri godine objavio je i knjigu „Traka jednog veka“ u kojoj je detaljno opisan njegov životni put.
Momčilo Bošković je i dalje pun energije. Najviše vremena provodi sa svojim unukom Stefanom, studentom prve godine arhitekture, a njegova kći Dragana nastavila je očevim stopama, te je i ona novinar Radio Beograda. Ponekad sa svojom kćeri i unukom ode u svoj zavičaj i obavezno poseti Požegu, manastir Sopoćane, Đurđeve stupove i Petrovu crkvu.
Ljubiša Đukić
Najnoviji broj
18. april 2024.
