TAMNAVAC SVETISLAV ATIĆ IZMEĐU SKUPLjENA I PARIZA
NEODOLjIV ZOV OGNjIŠTA
U potrazi za boljim životom, posle diplomiranja na Medicinskom fakultetu beogradskog univerziteta i 11 godina rada na odeljenju hirurgije šabačke bolnice, Svetislav Atić iz Skupljena sreću je potražio u Francuskoj, gde je položio specijalizaciju.
Definitivan odlazak u beli svet, najpre Alžir, gde radi tri i po godine, a potom Košen, blizu Pariza opredelio je njegov život u gradu svetlosti na obalama Sene, kako nazivaju francusku prestonicu. S druge strane Atić nikada nije zaboravio rodni kraj i porodično gnezdo. Uvek mu se vraćao, a u poslednje vreme češće i duže. Postao je veliki darodavac i zaljubljenik u knjige, a svake godine tri do pet meseci provodi u Skupljenu.
- Definitivno, ja volim knjige, a mnoge sam poklonio bibliotekama u Šapcu, Banjaluci, Beogradu... Pretplaćen sam na nekoliko domaćih časopisa koje redovno dobijam i čitam, kaže Atić koji i na ovaj način održava vezu sa zavičajem.
I dalje živi u Francuskoj ali rodni kraj i knjige koje su mu ostale verni prijatelji čuva kao kakve dragocenosti u svojim vitrinama. Maksimalno se trudi da različitim izdanjima knjiga, najčešće istorijske sadržine, besplatno obogati fond neke biblioteke. A čitanje uvek dobro dođe u raskošnoj prirodi.
- Ovih prirodnih lepota, kao kod nas teško je gde naći i zato sam uvek spreman na upornu, višečasovnu vožnju, sopstvenim automobilom da bi u starinskoj kući u Skupljenu, uživao u prelepom pogledu sa našeg balkona, ističe Atić.
Sopstvenu biblioteku sa dosta knjiga, koju često upotpunjuje ali i “prazni“, poklanjajući knjige, spreman je da ostavi sinu. Tu dragocenu zbirku i danas pažljivo neguje na malom porodičnom imanju u Skupljenu, gde se često odmara i gaji ovce.
Definitivan odlazak u beli svet, najpre Alžir, gde radi tri i po godine, a potom Košen, blizu Pariza opredelio je njegov život u gradu svetlosti na obalama Sene, kako nazivaju francusku prestonicu. S druge strane Atić nikada nije zaboravio rodni kraj i porodično gnezdo. Uvek mu se vraćao, a u poslednje vreme češće i duže. Postao je veliki darodavac i zaljubljenik u knjige, a svake godine tri do pet meseci provodi u Skupljenu.
- Definitivno, ja volim knjige, a mnoge sam poklonio bibliotekama u Šapcu, Banjaluci, Beogradu... Pretplaćen sam na nekoliko domaćih časopisa koje redovno dobijam i čitam, kaže Atić koji i na ovaj način održava vezu sa zavičajem.
I dalje živi u Francuskoj ali rodni kraj i knjige koje su mu ostale verni prijatelji čuva kao kakve dragocenosti u svojim vitrinama. Maksimalno se trudi da različitim izdanjima knjiga, najčešće istorijske sadržine, besplatno obogati fond neke biblioteke. A čitanje uvek dobro dođe u raskošnoj prirodi.
- Ovih prirodnih lepota, kao kod nas teško je gde naći i zato sam uvek spreman na upornu, višečasovnu vožnju, sopstvenim automobilom da bi u starinskoj kući u Skupljenu, uživao u prelepom pogledu sa našeg balkona, ističe Atić.
Sopstvenu biblioteku sa dosta knjiga, koju često upotpunjuje ali i “prazni“, poklanjajući knjige, spreman je da ostavi sinu. Tu dragocenu zbirku i danas pažljivo neguje na malom porodičnom imanju u Skupljenu, gde se često odmara i gaji ovce.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
