VIDOVDAN - VELIKI PETAK SRPSKE ISTORIJE
KO JE VERA, A KO NEVERA
Na Vidovdan, u Sabornom hramu posvećenim Svetim apostolima Petru i Pavlu, posle Arhijerejske liturgije, vladika Lavrentije sa sveštenstvom, služio je parastos kosovskim junacima.
Na pitanje koje se često čuje srpskom rodu ““ „Zašto mi proslavljamo dan kada je srpska vojska tragično postradala?“, vladika je odgovorio:
- I porazi i pobede dolaze po Božjem dopuštenju. A Bog je dopustio poraz na Kosovu, jer je sve bilo sazrelo. „Velikaši, proklete im duše na komate razdrobiše Carstvo, srpske sile grdno satriješe“, pevao je Njegoš, „O, Kosovo, grdno sudilište, nasred tebe, Sodom zapušio“. Posle Kosovske bitke, srpska istorija je ušla u mračni tunel ropstva dug pola hiljade godina. Sa druge strane, poraz na Kosovu je dobit, spasli smo dušu koja je skuplja od svih fizičkih žrtava. Vidovdan nas ujedinjuje, a ako je negde potrebno ujedinjenje Srbije, to je u otadžbini, da se ne bismo izgubili. Izvan otadžbine, najviše crkava je posvećeno Svetom Savi i Svetom knezu Lazaru, što dovoljno govori.
Bitka, koja je zaustavila prodor Turaka na Balkan i ka zapadnoj Evropi, dovela je do potpune promene toka istorijskih zbivanja kulturnog i duhovnog razvoja našeg naroda. Ona je vododelnica Srbije na pre i posle 1389. godine. Gde smo danas?
- Istorija srpskog naroda od Svetog Save do naših dana je minijatura jevanđeoske Strasne sedmice. Zlatni period Nemanjića je bio trijumfalni ulazak Hristov u Jerusalim, posle koga dolazi stradanje, gde doživljavamo prevare i izdaje i neslogu i osude i suđenje i Bogu i sebi. To je Veliki petak naše istorije koji traje vekovima po Božjem dopuštenju, veliko čistilište, ali, ono što je tragično je da se mi ni do danas nismo opametili, to čistilište još uvek traje, opet nemamo državu, opet ne znamo gde su nam granice, opet smo izgubili Kosovo, rekao je protođakon dr Ljubomir Ranković.
Vidovdan je dan kada se, kao nekada, na Kosovom polju, kroz vekove jasno vidi „ko je vera, a ko nevera“.
- Definicija Svetog Save da smo mi narod za koji će Istok uvek misliti da je Zapad i obrnuto, važeća je i danas, a mi ne pripadamo ni Istoku ni Zapadu, nego Nebeskom Jerusalimu. Najbolji od nas žive opredeljeni za Kosovski zavet. Svedeno govoreći, dilemu izbora između Carstva Nebeskog i ovozemaljskog, najbolje je definisao Matija Bećković: „Kad me pitaju - Kosovo ili Evropa, to je isto kao da me pitaju da biram između lap topa i rođene majke“, kaže istoričar Branislav Stanković i dodaje - Kosovski mit je u temelju našeg identiteta. Ovo što nam se danas dešava jeste strašno, ali to je tragedija Raspetog na krstu. Ko pretrpi do kraja, taj će se spasti. Mi nemamo nikoga drugog ko stoji iza nas, osim Gospoda.
Mudri zbore da je pojedinačna promena jedini način da opstanemo kao narod, „a zbir svih pojedinačnih iskustava pravi kritičnu masu da bi se promenio kulturni model u jednom društvu, koji je sada apsurdan“. Bez pozivanja na bilo koju instituciju i, još manje, prozivanja bilo koga, pridružujmo se onima koji misle da je odgovornost na svakom od nas.
Na pitanje koje se često čuje srpskom rodu ““ „Zašto mi proslavljamo dan kada je srpska vojska tragično postradala?“, vladika je odgovorio:
- I porazi i pobede dolaze po Božjem dopuštenju. A Bog je dopustio poraz na Kosovu, jer je sve bilo sazrelo. „Velikaši, proklete im duše na komate razdrobiše Carstvo, srpske sile grdno satriješe“, pevao je Njegoš, „O, Kosovo, grdno sudilište, nasred tebe, Sodom zapušio“. Posle Kosovske bitke, srpska istorija je ušla u mračni tunel ropstva dug pola hiljade godina. Sa druge strane, poraz na Kosovu je dobit, spasli smo dušu koja je skuplja od svih fizičkih žrtava. Vidovdan nas ujedinjuje, a ako je negde potrebno ujedinjenje Srbije, to je u otadžbini, da se ne bismo izgubili. Izvan otadžbine, najviše crkava je posvećeno Svetom Savi i Svetom knezu Lazaru, što dovoljno govori.
Bitka, koja je zaustavila prodor Turaka na Balkan i ka zapadnoj Evropi, dovela je do potpune promene toka istorijskih zbivanja kulturnog i duhovnog razvoja našeg naroda. Ona je vododelnica Srbije na pre i posle 1389. godine. Gde smo danas?
- Istorija srpskog naroda od Svetog Save do naših dana je minijatura jevanđeoske Strasne sedmice. Zlatni period Nemanjića je bio trijumfalni ulazak Hristov u Jerusalim, posle koga dolazi stradanje, gde doživljavamo prevare i izdaje i neslogu i osude i suđenje i Bogu i sebi. To je Veliki petak naše istorije koji traje vekovima po Božjem dopuštenju, veliko čistilište, ali, ono što je tragično je da se mi ni do danas nismo opametili, to čistilište još uvek traje, opet nemamo državu, opet ne znamo gde su nam granice, opet smo izgubili Kosovo, rekao je protođakon dr Ljubomir Ranković.
Vidovdan je dan kada se, kao nekada, na Kosovom polju, kroz vekove jasno vidi „ko je vera, a ko nevera“.
- Definicija Svetog Save da smo mi narod za koji će Istok uvek misliti da je Zapad i obrnuto, važeća je i danas, a mi ne pripadamo ni Istoku ni Zapadu, nego Nebeskom Jerusalimu. Najbolji od nas žive opredeljeni za Kosovski zavet. Svedeno govoreći, dilemu izbora između Carstva Nebeskog i ovozemaljskog, najbolje je definisao Matija Bećković: „Kad me pitaju - Kosovo ili Evropa, to je isto kao da me pitaju da biram između lap topa i rođene majke“, kaže istoričar Branislav Stanković i dodaje - Kosovski mit je u temelju našeg identiteta. Ovo što nam se danas dešava jeste strašno, ali to je tragedija Raspetog na krstu. Ko pretrpi do kraja, taj će se spasti. Mi nemamo nikoga drugog ko stoji iza nas, osim Gospoda.
Mudri zbore da je pojedinačna promena jedini način da opstanemo kao narod, „a zbir svih pojedinačnih iskustava pravi kritičnu masu da bi se promenio kulturni model u jednom društvu, koji je sada apsurdan“. Bez pozivanja na bilo koju instituciju i, još manje, prozivanja bilo koga, pridružujmo se onima koji misle da je odgovornost na svakom od nas.
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
