SRĐAN KOVAČEVIĆ, DIREKTOR “MLINA KOVAČEVIĆ“ U LIPOLISTU O ŽETVI I ČUVANjU HLEBNOG ŽITA
SUNCE PRŽI ZNOJ ŽETELAČKI
Žetva, kupovina i skladištenje ovogodišnjeg kvalitetnog roda pšenice besprekorno funkcionišu i ako je vreme ovih dana izrazito toplo, kaže Kovačević. Saradnja i pomoć proizvođačima u vremenu kad poljoprivredi ne cvetaju ruže. Generacijski rad Kovačevića, znak sigurnosti i poverenja
U Lipolistu, široj javnosti prepoznatljivom po proizvođačima ruža i voća ne uspevaju samo cveće, ukrasno rastinje, višnje, maline i kupine. Ni lipe ne mirišu tako zanosno, mada još uvek kruži priča da je po njima selo dobilo ime. Prinos pšenice se ovog leta kretao oko četiri tone po hektaru. Nema je mnogo, sudeći po površinama, tvrde ovdašnji priznati ratari.
To potvrđuje i Srđan Kovačević, direktor “Mlina Kovačević“, koji sa bratom Aleksandrom, uspešno nastavlja bogatu porodičnu tradiciju u ovoj oblasti rada koju je započeo njegov pradeda Čedomir, nastavio deda Andrija, otac Slobodan, a danas neguju i usavršavaju on i brat.
- “Mlin Kovačević“ u Lipolistu postoji od 1960. godine. Trudimo se da koliko su naše mogućnosti izađemo u susret i pomognemo proizvođačima i u ovoj godini, mada poljoprivredi ukupno ne cvetaju ruže. Maksimalno smo angažovali sve raspoložive kapacitete, koje nameravam i da proširujem. Otkup hlebnog žita, koje je zahvaljujući pre svega povoljnim vremenskim prilikama tokom vegetacije, ove godine kvalitetno. Prinosi se kreću od četiri do pet tona po hektaru, što je ispod očekivanja. Pored u Lipolistu zrno preuzimamo na našim otkupnim mestima u Zminjaku, Ribarima i Štitaru. Mlin radi 24 časa dnevno. Nastojimo da svakom rataru u ovom delu Mačve i Pocerine, izađemo u susret i pomognemo, bez obzira na utvrđenu cenu, koja nije stimulativna. Stalno proširujemo krug saradnika, a zahvaljujući u prvom redu povoljnim vremenskim prilikama, solidnoj tehničkoj opremljenosti i velikom požrtvovanju ljudi, ovih žarkih letnjih dana, ubiranje i skladištenje hlebnog zrna, uspešno privodimo kraju i može se reći da je ovaj, najvažniji letnji posao ratara kratko trajao, kaže Kovačević.
Zaista je primetna izuzetna radna angažovanost, svakog angažovanog radnika u žetvi, bez obzira što je na mlinu i žitnim poljima bilo proteklih dana izrazito toplo. Sunce je nemilosrdno pržilo znoj žetelački ali niko nije odustajao.
- Kvalitet ovogodišnjeg zrna pšenice je za primer. Hektolitarska težina se kreće od 76 do 82 odsto. Ne bih rekao da ovogodišnja proizvodnja zaostaje, a pored pšenice mi godinama kupujemo i skladištimo zrno kukuruza, soje i suncokreta. Neko se odlučuje za prodaju, a isplatu vršimo odmah. S druge strane nudimo povoljnu mogućnost razmene pšenice za brašno ili mekinje, a realizujemo na zadovoljavajući način i nabavku semenske robe, preparata za zaštitu bilja i veštačkog đubriva. U okviru preduzeća radi i pekara, tako da smo u situaciji da zaokružimo ciklus ove proizvodnje, naglašava Kovačević.
Tako podsećajući na početak ove priče i reči počivšeg Ace Topalovića, napisane u pesmi o rodnom selu u Lipolistu ne mirišu samo lipe, cveće, niti voće, već sasvim solidno rađa i pšenica. Najbolja potvrda za to, ovog leta dolazi sa žitnih polja u ovom kraju, podno istorijskog Cera.
To potvrđuje i Srđan Kovačević, direktor “Mlina Kovačević“, koji sa bratom Aleksandrom, uspešno nastavlja bogatu porodičnu tradiciju u ovoj oblasti rada koju je započeo njegov pradeda Čedomir, nastavio deda Andrija, otac Slobodan, a danas neguju i usavršavaju on i brat.
- “Mlin Kovačević“ u Lipolistu postoji od 1960. godine. Trudimo se da koliko su naše mogućnosti izađemo u susret i pomognemo proizvođačima i u ovoj godini, mada poljoprivredi ukupno ne cvetaju ruže. Maksimalno smo angažovali sve raspoložive kapacitete, koje nameravam i da proširujem. Otkup hlebnog žita, koje je zahvaljujući pre svega povoljnim vremenskim prilikama tokom vegetacije, ove godine kvalitetno. Prinosi se kreću od četiri do pet tona po hektaru, što je ispod očekivanja. Pored u Lipolistu zrno preuzimamo na našim otkupnim mestima u Zminjaku, Ribarima i Štitaru. Mlin radi 24 časa dnevno. Nastojimo da svakom rataru u ovom delu Mačve i Pocerine, izađemo u susret i pomognemo, bez obzira na utvrđenu cenu, koja nije stimulativna. Stalno proširujemo krug saradnika, a zahvaljujući u prvom redu povoljnim vremenskim prilikama, solidnoj tehničkoj opremljenosti i velikom požrtvovanju ljudi, ovih žarkih letnjih dana, ubiranje i skladištenje hlebnog zrna, uspešno privodimo kraju i može se reći da je ovaj, najvažniji letnji posao ratara kratko trajao, kaže Kovačević.
Zaista je primetna izuzetna radna angažovanost, svakog angažovanog radnika u žetvi, bez obzira što je na mlinu i žitnim poljima bilo proteklih dana izrazito toplo. Sunce je nemilosrdno pržilo znoj žetelački ali niko nije odustajao.
- Kvalitet ovogodišnjeg zrna pšenice je za primer. Hektolitarska težina se kreće od 76 do 82 odsto. Ne bih rekao da ovogodišnja proizvodnja zaostaje, a pored pšenice mi godinama kupujemo i skladištimo zrno kukuruza, soje i suncokreta. Neko se odlučuje za prodaju, a isplatu vršimo odmah. S druge strane nudimo povoljnu mogućnost razmene pšenice za brašno ili mekinje, a realizujemo na zadovoljavajući način i nabavku semenske robe, preparata za zaštitu bilja i veštačkog đubriva. U okviru preduzeća radi i pekara, tako da smo u situaciji da zaokružimo ciklus ove proizvodnje, naglašava Kovačević.
Tako podsećajući na početak ove priče i reči počivšeg Ace Topalovića, napisane u pesmi o rodnom selu u Lipolistu ne mirišu samo lipe, cveće, niti voće, već sasvim solidno rađa i pšenica. Najbolja potvrda za to, ovog leta dolazi sa žitnih polja u ovom kraju, podno istorijskog Cera.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
11. april 2024.
