NEPOVOLjNI VREMENSKI USLOVI ZA USEVE SOJE
UOČENO PRISUSTVO GRINjA I PLAMENjAČE
Pregledom useva soje na pojedinim lokalitetima u Mačvi registrovan je izuzetno visok procenat prisustva grinje paučinara.
- Populacija ove grinje širi se sa korovskih biljaka i u usevu od ivica parcele. Grinje se hrane sisanjem biljnih sokova i njihovo prisustvo se na listu prepoznaje u vidu „tačkavosti“ ili bronzavosti lista. Pri jačem napadu lišće žuti, biljke zaostaju u porastu, imaju manji broj mahuna i brže sazrevaju. Na pojedinim parcelama oštećenja su prisutna u vidu oaza ali se grinje vrlo brzo prošire po celom usevu. Razvoju grinje pogoduje toplo vreme bez mnogo padavina i za kratko vreme se može raširiti na velikim površinama - ističe dipl. inž. zaštite bilja Slobodan Gošić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.
Poljoprivrednim proizvođačima preporučuje se pregled useva pri čemu treba obratiti posebnu pažnju na ivične delove parcela.
-U cilju suzbijanja ove štetočine kod nas je registrovan akaricid „Vertimec 018 EC“ (a.m. abamektin) 0,3-0,5l/ha uz obavezan dodatak nekog okvašivača. Primenu obaviti u večernjim periodima zbog visokih dnevnih temperatura. Zbog velikog broja položenih jaja tretman treba ponoviti posle piljenja novih jedinki. Takođe je registrovano i prisustvo simptoma plamenjače soje na listovima u vidu svetlozelenih pega na licu lista, tako da ovu bolest ne treba da pripišemo napadu grinja - dodaje Gošić.
Među najštetnije bolesti soje spada i plamenjača koja se u jačem intezitetu javlja u uslovima navodnjavanja i na osetljivim sortama. U pitanju je gljivično oboljenje kome za razvoj pogoduje topao i kišni prolećni i letnji period. Manifestuje se u vidu modrih pega na licu lišća, dok se na naličju stvara sivkasta navlaka. Pege se često međusobno spajaju, zahvatajući veću površinu liske. Ti delovi kasnije nekrotiraju i sasuše se. Mere borbe, po rečima Gošićeve koleginice, dipl. inž. zaštite bilja Slavice Maksimović, su plodored i setva zdravog semena.
- Prvi simtomi javljaju se na klijancima nakon 15 dana od nicanja. Klijanci su kržljavi, lišće je sivo-zeleno i povijeno na dole. Ovi simptomi su često nezapaženi, dok sa rastom soje pege postaju intenzivnije od svetlo do tamno mrke boje oivičene svetlo žutom zonom tkiva. Na naličju tkiva obrazuje se navlaka od konidiofora gljive sivkaste do purpurne boje. Ova purpurna navlaka je i dijagnostički znak. Jače zaraženo lišće hlorotira i pre vremena opada. Može se javljati i na mahunama ali su simptomi neuočljivi. U unutrašnjosti mahune je beličasta prevlaka micelije gljive i seme može biti potpuno zahvaćeno parazitom. Patogen se održava u vidu micelije i oospora u zaraženim biljnim ostacima i na semanu soje. Prohladno i vlažno vreme (20 - 22°C), gusti usevi pogoduju razvoju bolesti. Starenjem biljke jača i otpornost prema plamenjači. Visoke temperature, iznad 30°C, i dugi periodi suše onemogućavaju širenje bolesti tokom letnjeg perioda vegetacije. Sorte su različito otporne na plamenjaču. Tokom vegetacije zaraza se širi konidijama putem vetra - ističe Maksimovićeva.
U agrotehničke mere zaštite spadaju zdravo seme namenjeno setvi, plodosmena i duboko zaoravanje žetvenih ostataka, kao i gajenje otpornih sorti soje.
- Hemijske mere suzbijanja sprovode se obavezno na semenskim usevima nakon pregleda parcela i to kada su proleća i leta sa dosta vlage. Tretmani se izvode dva do tri puta tokom vegetacije (na početku, tokom fenofaza cvetanje i pred kraj vegetacije). Pregled se vrši vizuelno kretanjem dijagonalno kroz parcelu. Fungicidi koji se koriste za suzbijanje plamenjače su na bazi aktivnih materija metalaksila („Ridomil gold MZ“, „Alijansa“), azoksistrobina („Ljuadris“, „Promesa“, „Teatar“).
- Populacija ove grinje širi se sa korovskih biljaka i u usevu od ivica parcele. Grinje se hrane sisanjem biljnih sokova i njihovo prisustvo se na listu prepoznaje u vidu „tačkavosti“ ili bronzavosti lista. Pri jačem napadu lišće žuti, biljke zaostaju u porastu, imaju manji broj mahuna i brže sazrevaju. Na pojedinim parcelama oštećenja su prisutna u vidu oaza ali se grinje vrlo brzo prošire po celom usevu. Razvoju grinje pogoduje toplo vreme bez mnogo padavina i za kratko vreme se može raširiti na velikim površinama - ističe dipl. inž. zaštite bilja Slobodan Gošić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.
Poljoprivrednim proizvođačima preporučuje se pregled useva pri čemu treba obratiti posebnu pažnju na ivične delove parcela.
-U cilju suzbijanja ove štetočine kod nas je registrovan akaricid „Vertimec 018 EC“ (a.m. abamektin) 0,3-0,5l/ha uz obavezan dodatak nekog okvašivača. Primenu obaviti u večernjim periodima zbog visokih dnevnih temperatura. Zbog velikog broja položenih jaja tretman treba ponoviti posle piljenja novih jedinki. Takođe je registrovano i prisustvo simptoma plamenjače soje na listovima u vidu svetlozelenih pega na licu lista, tako da ovu bolest ne treba da pripišemo napadu grinja - dodaje Gošić.
Među najštetnije bolesti soje spada i plamenjača koja se u jačem intezitetu javlja u uslovima navodnjavanja i na osetljivim sortama. U pitanju je gljivično oboljenje kome za razvoj pogoduje topao i kišni prolećni i letnji period. Manifestuje se u vidu modrih pega na licu lišća, dok se na naličju stvara sivkasta navlaka. Pege se često međusobno spajaju, zahvatajući veću površinu liske. Ti delovi kasnije nekrotiraju i sasuše se. Mere borbe, po rečima Gošićeve koleginice, dipl. inž. zaštite bilja Slavice Maksimović, su plodored i setva zdravog semena.
- Prvi simtomi javljaju se na klijancima nakon 15 dana od nicanja. Klijanci su kržljavi, lišće je sivo-zeleno i povijeno na dole. Ovi simptomi su često nezapaženi, dok sa rastom soje pege postaju intenzivnije od svetlo do tamno mrke boje oivičene svetlo žutom zonom tkiva. Na naličju tkiva obrazuje se navlaka od konidiofora gljive sivkaste do purpurne boje. Ova purpurna navlaka je i dijagnostički znak. Jače zaraženo lišće hlorotira i pre vremena opada. Može se javljati i na mahunama ali su simptomi neuočljivi. U unutrašnjosti mahune je beličasta prevlaka micelije gljive i seme može biti potpuno zahvaćeno parazitom. Patogen se održava u vidu micelije i oospora u zaraženim biljnim ostacima i na semanu soje. Prohladno i vlažno vreme (20 - 22°C), gusti usevi pogoduju razvoju bolesti. Starenjem biljke jača i otpornost prema plamenjači. Visoke temperature, iznad 30°C, i dugi periodi suše onemogućavaju širenje bolesti tokom letnjeg perioda vegetacije. Sorte su različito otporne na plamenjaču. Tokom vegetacije zaraza se širi konidijama putem vetra - ističe Maksimovićeva.
U agrotehničke mere zaštite spadaju zdravo seme namenjeno setvi, plodosmena i duboko zaoravanje žetvenih ostataka, kao i gajenje otpornih sorti soje.
- Hemijske mere suzbijanja sprovode se obavezno na semenskim usevima nakon pregleda parcela i to kada su proleća i leta sa dosta vlage. Tretmani se izvode dva do tri puta tokom vegetacije (na početku, tokom fenofaza cvetanje i pred kraj vegetacije). Pregled se vrši vizuelno kretanjem dijagonalno kroz parcelu. Fungicidi koji se koriste za suzbijanje plamenjače su na bazi aktivnih materija metalaksila („Ridomil gold MZ“, „Alijansa“), azoksistrobina („Ljuadris“, „Promesa“, „Teatar“).
O. G.
Najnoviji broj
18. april 2024.
