MARKO BINGULAC, DIREKTOR NARODNOG MUZEJA ŠABAC NAJAVLjUJE NOVU STALNU POSTAVKU
GRAD PRVAKA, JUNAKA I VESELjAKA
I pored rekonstrukcije šabački muzej uspešno organizovao izložbe i van Srbije . Ponosni smo kako smo obeležili stogodišnjicu od početka Velikog rata . 5. novembra otvaranje nove stalne postavke koja je godinama pripremana i zbog koje je muzejski prostor pažljivo rekonstruisan i osmišljen
Narodni muzej u Šapcu samo je prividno radio smanjenim kapacitetom od kada se u njemu izvode radovi na rekonstrukciji i obnovi prostora. Pažljivo odabrane izložbe kojima je obeležen vek od početka Prvog svetskog rata, zatim Noći muzeja, ali i izložbe u Srbiji i Republici Srpskoj, kada se saberu ostavljaju utisak institucije koja je radila u normalnim uslovima. Vreme je da se urađeno sabere, ali i da se najave veliki događaji koji slede u šabačkom muzeju. Zbog svih Šapčana koji očekuju te događaje, ali i onih koji još uvek ne znaju šta će se to dešavati, razgovarali smo sa direktorom Narodnog muzeja Markom Bingulcem.
Prethodnu ali i tekuću godinu Narodni muzej je posvetio jubilejima kojima je obeležio vek od početka velikog rata. Saradnja sa Vojnim muzejom i Muzejom grada Novog Sada iznedrila je dve kvalitetne izložbe koje svoj put imaju i danas.
- Ne samo put, slobodno mogu reći život. One žive i živeće. Nije ovde reč samo o jubileju od početka Velikog rata, nego i o stogodišnjici početka još jednog stradanja spskog naroda, u kome je Šabac podneo velike, možda najveće žrtve. Naša obaveza je, kao muzejske institucije, da čuvamo uspomene na te događaje i da meštane našeg grada, pogotovo mlade naraštaje, učimo o tome šta se dogodilo. Izložba „Nemojte nas zaboraviti“ koja sadrži pažljivo odabrane fotografije ratnih fotografa Riste Marjanovića i Vase Eškćevića je najpre otvorena u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti i izazvala je veliku pažnju publike. Svoj život nastavila je u nekim gradovima Srbije, a najviše u Republici Srpskoj. Izlagana je u Istočnom Sarajevu, Trebinju, Andrić gradu, Foči. Do kraja ove godine videće je i meštani Nevesinja, Banja Luke i Bijeljine. Dakle svi najveći gradovi. Pored kulturne saradnje sa tamošnjim galerijama i muzejima, Narodni muzej je spona saradnje i samih gradova. Šabac je danas bogatiji za prijatelje koje ova izložba stvorila, odnosno, koja je saradnji odškrinula vrata.
Zanimljivo je reći da je u istoj koprodukciji ove godine urađena i izložba „Srpski sanitet 1914-1918“.
- Ta druga izložba je imala svoj tok. Bilo je potrebo objediniti postojeće eksponate, potražiti nove, a za nešto što je bitno u ovoj priči o jednom rodu srpske vojske uraditi i replike, i sve to obogatiti fotografijama. I kada smo sve završili imali smo spektakularno otvaranje u Vojnom muzeju na Kalemegdanu, zatim je izložba do srede bila otvorena u holu Doma vojske u Nišu, i uskoro se seli u kraljevački muzej. Naredne godine ona će proći sve gradove u Republici Srpskoj koje je prošla izložba „Nemojte nas zaboraviti“. Pregovaramo da je vide i građani Soluna, ali i da doživi svoju postavku u „Muzeju Prvog svetskog rata“ u Mou u Francuskoj, i postoje veoma velike šanse da se to i obistini. Velika je stvar za Narodni muzej u Šapcu što sarađuje sa vrhunskim institucijama jer to pokazuje da je i nama tu mesto. I kao ustanovi, a našim zaposlenima da mogu ravnopravno da rade sa kolegama u tim velikim muzejima. To je naše bogatstvo i to moram da naglasim. Najpre zaposleni koji su dokazano stručni u svojim oblastima u kojima rade, potom ono što poseduje muzej u svojim zbirkama a zatim i naša sposobnost da sve što treba organizujemo na vrhunskom nivou. I zbog toga sam lično ponosan na kolektiv koji vodim.
Tokom ove godine Šapčani su u vreme manifestacije „Noć muzeja“ videli zaista nesvakidašnju postavku pod nazivom „Liturgika“.
- To je bio zajednički projekat Saborne crkve svetih apostola Petra i Pavla i naše ustanove. Veoma sam zahvalan kompletnom sveštenstvu na čelu sa Njegovim preosveštenstvom episkopom šabačkim Lavrentijem. Nesvakidašnja svakako jer smo na jednom mestu sakupili sve ono što se koristi u liturgijama, neki od tih eksponata su jako vredni, a cilj nam je bio da to naši sugrađani vide. Oni su nam uzvratili velikom posetom, hiljadama ljudi se merila poseta, a pozitivne utiske čujem i dan danas.
Šta je ono što očekuje muzej u narednom periodu?
- Najpre, moram da naglasim da nas uskoro očekuje jedno veliko arheološko iskopavanje u okolini Šapca. Reč je o lokalitetu koji je vezan za antički period. Potom će etnološka izložba bti postavljena u Čačku, zatim u Kraljevu, a tokom septembra i u Sremskoj Mitrovici. Onda nas očekuje najstariji Oktobarski salon na ovim prostorima, 59. po redu za koji mogu da kažem već vlada veliko interesovanje.
Bližimo se najvećem događaju, a to je otvaranje nove stalne postavke muzeja. Radovi se privode kraju i može se konstatovati da je prostor ustanove dobio novi izgled i novi sjaj iako predmeti još nisu postavljeni.
Za sve Šapčane, ali i one koji prate muzejski živo a koji čitaju „Glas Podrinja“ odmah ću da kažem da je svečano otvaranje zakazano za 5. novembar. I da odmah prekinem naziv nova stalna postavka. Ona će imati svoje ime koje će objediniti sve što je Šabac bio u prošlosti, a nadam se da će biti i u budućnosti. Dakle, postavka će nositi naziv „Šabac ““ grad prvaka, junaka i veseljaka“. Ne bih sada mnogo otkrivao, voleo bih da ono što pripremamo nekoliko godina ostane jedna vrsta iznenađenja za sve koji dođu da je pogledaju. Reći ću da smo obuhvatili period od 7.000 godina. Za tu priliku konzervirana je i već postavljena nadaleko čuvena slika Stevana Čalića „Velikani Podrinja“, a na konzervaciji su predmeti koji će biti u postavci. Moram da naglasim da smo otkupili dva zanimljiva predmeta. Reč je o maču iz 10 veka, iz vremena krstaških pohoda koji je pronađen ispod starog savskog mosta. Otkupili smo i glavu bronzane statue Apolona iz antičkog perioda. Sve u svemu, Šabac će imati nešto što nema niko u Srbiji, biće to spoj tradicionalnog i modernog, ali od 5. novembra će svi znati o čemu se radi. Očekuje nas i izložba Udruženja likovnih stvaralaca Šapca tokom decembra. Moj je utisak da je to još jedna uspešna godina naše ustanove.
Pomenuli ste otkup predmeta. Kakva je situacija u tom segmentu, jer se zna da građani poseduju vredne predmete?
- Otkup predmeta zavisi od novca, ali i samih predmeta. Ja bih pre istako da nekoliko činjenica koje su vezane za poklanjanje. Moram da se javno zahvalim naslednicima čuvene slikarke Mare Lukić Jelesić koji će Narodnom muzeju u Šapcu darovati kompletnu kolekciju od 35 slika ove umetnice. Potom veliko hvala episkopu šabačkom gospodinu Lavrentiju koji je muzeju ustupio Sveto pismo iz 1826. godine koje su Šabačkoj crkvi poklonili Jevrem i Jovan Obrenović o čemu svedoče i njihovi potpisi na prvoj stranici. Moram da pomenem i gospodina Petra Fajfrića, koji je verni darodavac šabačkog muzeja u vidu predmeta koje prikuplja. Svi oni to ostavljaju na dar potomcima i mladim naraštajima koji će živeti u Šapcu. Sve to svedoči o bogatoj istoriji, tradiciji i kulturnom životu koji se odvijao na prostoru današnjeg Šapca.
Postoje li planovi za 2016. godinu?
- Kako da ne. Zagrebaćemo samo malo da zainteresujemo vaše čitaoce. Tokom otvaranja izložbe „Namojte nas zaboraviti“ u Trebinju sa tamošnjim gradonačelnikom smo dogovorili da u našem muzeju, u prvoj polovini 2016. godine, bude održana prezentacija vina Trebinjskog vinogorja, koje je jedan od zaštitnih znakova, odnosno brendova Trebinja. Očekuje nas još jedna „Noć muzeja“, potom izložba „Dva veka gospodara Jevrema“ koju ćemo posvetiti Jevremu Obrenoviću. Naime, 2016. godine ćemo obeležiti 200 godina od njegovog dolaska u Šabac. Plan je da uradimo još koprodukcijskih izložbi, samostalnih takođe, tako da nas očekuju velike aktivnosti. Bavićemo se i izdavačkom delatnošću, organizovaćemo nekoliko predavanja, tribina, a posvetićemo određeno vreme i stručnom usavršavanju zaposlenih.
Šapčani vole svoj grad i ponose se njegovom tradicijom. Posao muzeja je da o tome brine.
- Šabac kao grad je svedok velikih kulturnih, istorijskih ali i civilizacijskih događaja. Može se reći da Narodni muzej čuva i neguje sve što je vezano za ove periode. Dodao bih da je naš zajednički cilj da Narodni muzej pozicioniramo na kulturno-turističkoj mapi ne samo grada, nego i Srbije i zemalja u okruženju. Da se otvorimo prema najširem auditorijumu primenom novih interpretacija, savremenim dizajnom celokupnog prostora i multimedijalnim sadržajima. I mislim da uspevamo u tome i da idemo u dobrom pravcu. Transformisali smo muzej u dinamičnu kulturnu instituciju, a posle 5. novembra siguran sam, da će se za Šabac znati i po našoj ustanovi. I to širom Srbije, ali i van nje. Napomenuo bih da smo uveli i poseban program za seosko područje, što predstavlja svojevrsnu decentralizaciju kulture u našem gradu.
Kruna zajedničkog rada
Postavka „Šabac ““ grad prvaka, junaka i veseljaka“ je kruna velikog rada, timskog rada zaposlenih u muzeju, Gradske uprave Šapca i Ministarstva kulture Srbije. I to je nešto što ostaje Šapcu i Šapčanima na ponos.
Pozivnica svim Šapčanima
Ovaj intervju bih iskoristio da pozovem sve Šapčane, sve naše sugrađane da dođu u svoj muzej 5. novembra da pogledaju čemu smo to posvetili vreme i znanje. Očekuje ih zaista jedan veliki događaj, postavka osmišljena do tančina koja čuva uspomene našeg grada, njegove bitne trenutke. Potrudićemo se da i u školskom programu iz istorije posebna stavka bude poseta muzeju, ali mislim da će jedan školski čas biti malo da se prođe i čuje sve ono što će biti izloženo, zaključuje Marko Bingulac.
B. Ivetić
Prethodnu ali i tekuću godinu Narodni muzej je posvetio jubilejima kojima je obeležio vek od početka velikog rata. Saradnja sa Vojnim muzejom i Muzejom grada Novog Sada iznedrila je dve kvalitetne izložbe koje svoj put imaju i danas.
- Ne samo put, slobodno mogu reći život. One žive i živeće. Nije ovde reč samo o jubileju od početka Velikog rata, nego i o stogodišnjici početka još jednog stradanja spskog naroda, u kome je Šabac podneo velike, možda najveće žrtve. Naša obaveza je, kao muzejske institucije, da čuvamo uspomene na te događaje i da meštane našeg grada, pogotovo mlade naraštaje, učimo o tome šta se dogodilo. Izložba „Nemojte nas zaboraviti“ koja sadrži pažljivo odabrane fotografije ratnih fotografa Riste Marjanovića i Vase Eškćevića je najpre otvorena u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti i izazvala je veliku pažnju publike. Svoj život nastavila je u nekim gradovima Srbije, a najviše u Republici Srpskoj. Izlagana je u Istočnom Sarajevu, Trebinju, Andrić gradu, Foči. Do kraja ove godine videće je i meštani Nevesinja, Banja Luke i Bijeljine. Dakle svi najveći gradovi. Pored kulturne saradnje sa tamošnjim galerijama i muzejima, Narodni muzej je spona saradnje i samih gradova. Šabac je danas bogatiji za prijatelje koje ova izložba stvorila, odnosno, koja je saradnji odškrinula vrata.
Zanimljivo je reći da je u istoj koprodukciji ove godine urađena i izložba „Srpski sanitet 1914-1918“.
- Ta druga izložba je imala svoj tok. Bilo je potrebo objediniti postojeće eksponate, potražiti nove, a za nešto što je bitno u ovoj priči o jednom rodu srpske vojske uraditi i replike, i sve to obogatiti fotografijama. I kada smo sve završili imali smo spektakularno otvaranje u Vojnom muzeju na Kalemegdanu, zatim je izložba do srede bila otvorena u holu Doma vojske u Nišu, i uskoro se seli u kraljevački muzej. Naredne godine ona će proći sve gradove u Republici Srpskoj koje je prošla izložba „Nemojte nas zaboraviti“. Pregovaramo da je vide i građani Soluna, ali i da doživi svoju postavku u „Muzeju Prvog svetskog rata“ u Mou u Francuskoj, i postoje veoma velike šanse da se to i obistini. Velika je stvar za Narodni muzej u Šapcu što sarađuje sa vrhunskim institucijama jer to pokazuje da je i nama tu mesto. I kao ustanovi, a našim zaposlenima da mogu ravnopravno da rade sa kolegama u tim velikim muzejima. To je naše bogatstvo i to moram da naglasim. Najpre zaposleni koji su dokazano stručni u svojim oblastima u kojima rade, potom ono što poseduje muzej u svojim zbirkama a zatim i naša sposobnost da sve što treba organizujemo na vrhunskom nivou. I zbog toga sam lično ponosan na kolektiv koji vodim.
Tokom ove godine Šapčani su u vreme manifestacije „Noć muzeja“ videli zaista nesvakidašnju postavku pod nazivom „Liturgika“.
- To je bio zajednički projekat Saborne crkve svetih apostola Petra i Pavla i naše ustanove. Veoma sam zahvalan kompletnom sveštenstvu na čelu sa Njegovim preosveštenstvom episkopom šabačkim Lavrentijem. Nesvakidašnja svakako jer smo na jednom mestu sakupili sve ono što se koristi u liturgijama, neki od tih eksponata su jako vredni, a cilj nam je bio da to naši sugrađani vide. Oni su nam uzvratili velikom posetom, hiljadama ljudi se merila poseta, a pozitivne utiske čujem i dan danas.
Šta je ono što očekuje muzej u narednom periodu?
- Najpre, moram da naglasim da nas uskoro očekuje jedno veliko arheološko iskopavanje u okolini Šapca. Reč je o lokalitetu koji je vezan za antički period. Potom će etnološka izložba bti postavljena u Čačku, zatim u Kraljevu, a tokom septembra i u Sremskoj Mitrovici. Onda nas očekuje najstariji Oktobarski salon na ovim prostorima, 59. po redu za koji mogu da kažem već vlada veliko interesovanje.
Bližimo se najvećem događaju, a to je otvaranje nove stalne postavke muzeja. Radovi se privode kraju i može se konstatovati da je prostor ustanove dobio novi izgled i novi sjaj iako predmeti još nisu postavljeni.
Za sve Šapčane, ali i one koji prate muzejski živo a koji čitaju „Glas Podrinja“ odmah ću da kažem da je svečano otvaranje zakazano za 5. novembar. I da odmah prekinem naziv nova stalna postavka. Ona će imati svoje ime koje će objediniti sve što je Šabac bio u prošlosti, a nadam se da će biti i u budućnosti. Dakle, postavka će nositi naziv „Šabac ““ grad prvaka, junaka i veseljaka“. Ne bih sada mnogo otkrivao, voleo bih da ono što pripremamo nekoliko godina ostane jedna vrsta iznenađenja za sve koji dođu da je pogledaju. Reći ću da smo obuhvatili period od 7.000 godina. Za tu priliku konzervirana je i već postavljena nadaleko čuvena slika Stevana Čalića „Velikani Podrinja“, a na konzervaciji su predmeti koji će biti u postavci. Moram da naglasim da smo otkupili dva zanimljiva predmeta. Reč je o maču iz 10 veka, iz vremena krstaških pohoda koji je pronađen ispod starog savskog mosta. Otkupili smo i glavu bronzane statue Apolona iz antičkog perioda. Sve u svemu, Šabac će imati nešto što nema niko u Srbiji, biće to spoj tradicionalnog i modernog, ali od 5. novembra će svi znati o čemu se radi. Očekuje nas i izložba Udruženja likovnih stvaralaca Šapca tokom decembra. Moj je utisak da je to još jedna uspešna godina naše ustanove.
Pomenuli ste otkup predmeta. Kakva je situacija u tom segmentu, jer se zna da građani poseduju vredne predmete?
- Otkup predmeta zavisi od novca, ali i samih predmeta. Ja bih pre istako da nekoliko činjenica koje su vezane za poklanjanje. Moram da se javno zahvalim naslednicima čuvene slikarke Mare Lukić Jelesić koji će Narodnom muzeju u Šapcu darovati kompletnu kolekciju od 35 slika ove umetnice. Potom veliko hvala episkopu šabačkom gospodinu Lavrentiju koji je muzeju ustupio Sveto pismo iz 1826. godine koje su Šabačkoj crkvi poklonili Jevrem i Jovan Obrenović o čemu svedoče i njihovi potpisi na prvoj stranici. Moram da pomenem i gospodina Petra Fajfrića, koji je verni darodavac šabačkog muzeja u vidu predmeta koje prikuplja. Svi oni to ostavljaju na dar potomcima i mladim naraštajima koji će živeti u Šapcu. Sve to svedoči o bogatoj istoriji, tradiciji i kulturnom životu koji se odvijao na prostoru današnjeg Šapca.
Postoje li planovi za 2016. godinu?
- Kako da ne. Zagrebaćemo samo malo da zainteresujemo vaše čitaoce. Tokom otvaranja izložbe „Namojte nas zaboraviti“ u Trebinju sa tamošnjim gradonačelnikom smo dogovorili da u našem muzeju, u prvoj polovini 2016. godine, bude održana prezentacija vina Trebinjskog vinogorja, koje je jedan od zaštitnih znakova, odnosno brendova Trebinja. Očekuje nas još jedna „Noć muzeja“, potom izložba „Dva veka gospodara Jevrema“ koju ćemo posvetiti Jevremu Obrenoviću. Naime, 2016. godine ćemo obeležiti 200 godina od njegovog dolaska u Šabac. Plan je da uradimo još koprodukcijskih izložbi, samostalnih takođe, tako da nas očekuju velike aktivnosti. Bavićemo se i izdavačkom delatnošću, organizovaćemo nekoliko predavanja, tribina, a posvetićemo određeno vreme i stručnom usavršavanju zaposlenih.
Šapčani vole svoj grad i ponose se njegovom tradicijom. Posao muzeja je da o tome brine.
- Šabac kao grad je svedok velikih kulturnih, istorijskih ali i civilizacijskih događaja. Može se reći da Narodni muzej čuva i neguje sve što je vezano za ove periode. Dodao bih da je naš zajednički cilj da Narodni muzej pozicioniramo na kulturno-turističkoj mapi ne samo grada, nego i Srbije i zemalja u okruženju. Da se otvorimo prema najširem auditorijumu primenom novih interpretacija, savremenim dizajnom celokupnog prostora i multimedijalnim sadržajima. I mislim da uspevamo u tome i da idemo u dobrom pravcu. Transformisali smo muzej u dinamičnu kulturnu instituciju, a posle 5. novembra siguran sam, da će se za Šabac znati i po našoj ustanovi. I to širom Srbije, ali i van nje. Napomenuo bih da smo uveli i poseban program za seosko područje, što predstavlja svojevrsnu decentralizaciju kulture u našem gradu.
Kruna zajedničkog rada
Postavka „Šabac ““ grad prvaka, junaka i veseljaka“ je kruna velikog rada, timskog rada zaposlenih u muzeju, Gradske uprave Šapca i Ministarstva kulture Srbije. I to je nešto što ostaje Šapcu i Šapčanima na ponos.
Pozivnica svim Šapčanima
Ovaj intervju bih iskoristio da pozovem sve Šapčane, sve naše sugrađane da dođu u svoj muzej 5. novembra da pogledaju čemu smo to posvetili vreme i znanje. Očekuje ih zaista jedan veliki događaj, postavka osmišljena do tančina koja čuva uspomene našeg grada, njegove bitne trenutke. Potrudićemo se da i u školskom programu iz istorije posebna stavka bude poseta muzeju, ali mislim da će jedan školski čas biti malo da se prođe i čuje sve ono što će biti izloženo, zaključuje Marko Bingulac.
B. Ivetić
Najnoviji broj
25. april 2024.
