IZAŽANjAC U KLENjU
SLAVA I HVALA NjIVAMA
Prošle nedelje u ataru sela Klenja, poznatijem po nazivu Avlije, kod kolebe Janka Đurića, održan je tradicionalni Izažanjac, manifestacija u slavu i zahvalnost plodnim mačvanskim njivama, koje hrane veliki broj ljudi. To je, kaže domaćin ovog druženja, sasvim tačno, bez obzira što je zemlja u zavisnosti od vremenskih i drugih prilika, nekad manje, nekad više izdašna.
- Upravo takva, osrednja je bila ovogodišnja žetva pšenice. Nekad se želo vršalicom koju sam ja kupio 1983. godine. Dugo sam drugima pružao usluge. Išlo se od dvorišta do dvorišta, a ambari su bili puni žita. Bilo je bogato i slatko za dugom sofrom, posle teškog rada. Danas svega toga nema, a ubiranje letine obavljaju kombajni, veoma brzo. Sve u svemu, opet treba da budemo zahvalni zemlji. Rod pšenice nije bio rekordan, ali od njega se može proizvesti kvalitetno brašno i dobra pogača, kaže ugledni domaćin Janko.
Za ovu priliku kraj ulaznih vrata u starinsko zdanje koje je ozidao pre više od pola veka, okačio je stare fotografije, svežanj žitnog klasja i kosu. Pozvao je sveštenike, rodbinu i prijatelje, radi kako kaže održanja lepe tradicije, stare više decenija.
- Da se ne bi sve svelo na gošćenje, odlučio sam da pozovem sveštenike i tu obavimo molitvu blagodarenja Bogu. Pre 25 godina ovaj skup udostojio je svojim prisustvom vladika Lavrentije. Bio je tu i naš slavni slikar Milić od Mačve sa saradnicima, priseća se naš domaćin.
Ovog puta, posle više od dve decenije, kraj Jankove kolebe blagodarenje ( molitvu Bogu) za blagodet useva, služili su Ratko Polić, paroh klenjački i Milovan Đurić, paroh zminjačko-skrađanski.
Domaćin Janko Đurić, prisetio se i anegdote o nazivu ovog polja mačvanskog. Avlije, potiču još iz vremena Jevrema Obrenovića.
- Radi se o 1827. godini, kada su se tadašnje vlasti odlučile za ušoravanje sela. Tako su nastali i atari Ćurkovac, Savića jabuke, Grablje... U Avlijama je kažu bilo najviše dvorišta i tako, malo po malo odlaskom porodica i formiranjem sela po projekciji gospodara Jevrema, nasta ovaj klenjački atar, kaže Janko. U blizini je put za Glogovac, a nedaleko od kolebe uzvišenje nazvano Crkveni breg, domaćin Janko kaže da i ovaj put za Glogovac, često zovu Crkveni put.
- Upravo takva, osrednja je bila ovogodišnja žetva pšenice. Nekad se želo vršalicom koju sam ja kupio 1983. godine. Dugo sam drugima pružao usluge. Išlo se od dvorišta do dvorišta, a ambari su bili puni žita. Bilo je bogato i slatko za dugom sofrom, posle teškog rada. Danas svega toga nema, a ubiranje letine obavljaju kombajni, veoma brzo. Sve u svemu, opet treba da budemo zahvalni zemlji. Rod pšenice nije bio rekordan, ali od njega se može proizvesti kvalitetno brašno i dobra pogača, kaže ugledni domaćin Janko.
Za ovu priliku kraj ulaznih vrata u starinsko zdanje koje je ozidao pre više od pola veka, okačio je stare fotografije, svežanj žitnog klasja i kosu. Pozvao je sveštenike, rodbinu i prijatelje, radi kako kaže održanja lepe tradicije, stare više decenija.
- Da se ne bi sve svelo na gošćenje, odlučio sam da pozovem sveštenike i tu obavimo molitvu blagodarenja Bogu. Pre 25 godina ovaj skup udostojio je svojim prisustvom vladika Lavrentije. Bio je tu i naš slavni slikar Milić od Mačve sa saradnicima, priseća se naš domaćin.
Ovog puta, posle više od dve decenije, kraj Jankove kolebe blagodarenje ( molitvu Bogu) za blagodet useva, služili su Ratko Polić, paroh klenjački i Milovan Đurić, paroh zminjačko-skrađanski.
Domaćin Janko Đurić, prisetio se i anegdote o nazivu ovog polja mačvanskog. Avlije, potiču još iz vremena Jevrema Obrenovića.
- Radi se o 1827. godini, kada su se tadašnje vlasti odlučile za ušoravanje sela. Tako su nastali i atari Ćurkovac, Savića jabuke, Grablje... U Avlijama je kažu bilo najviše dvorišta i tako, malo po malo odlaskom porodica i formiranjem sela po projekciji gospodara Jevrema, nasta ovaj klenjački atar, kaže Janko. U blizini je put za Glogovac, a nedaleko od kolebe uzvišenje nazvano Crkveni breg, domaćin Janko kaže da i ovaj put za Glogovac, često zovu Crkveni put.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
