PROSLAVLjENA 209. GODIŠNjICA BOJA NA MIŠARU
U SLAVU BRANITELjA SRPSTVA
Promocijom desetog broja „Čitanke Mišarskog boja“ u Šabačkom pozorištu prošle srede otvorene „Mišarske svečanosti“. Centralna svečanost kod spomenika Karađorđu i mišarskim junacima održana narednog dana uz pomen, polaganje venaca predstavnika Ministarstva odbrane, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Gradske uprave grada Šapca, Gradskog odbora SPS, Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak“ Mišar
Odnevši 13. avgusta 1806. godine pobedu u znamenitom Boju na Mišaru bezmernom hrabrošću i patriotizmom, trajno su sebe utkali u kolektivnu svest nacije do današnjih dana. I u današnjem, još jednom susretu sa istorijom, na ovom svetom mestu najmanje što možemo da kažemo u ime današnje generacije je hvala Karađorđu i mišarskim junacima. Svojom pobedom udarili su temelje vaskrsu države srpske, poručeno je prošlog četvrtka sa Mišara. Posle pomena koji je služilo sveštenstvo Šabačke eparhije, izvođenja himne „Bože pravde“ od strane Irine Brodić, učenice Muzičke škole „Mihailo Vukdragović“, usledio je kratki umetnički program. I ovoga puta u slavu Mišara, Karađorđa i mišarskih junaka odlomak iz drame „Nebeski krunski savet“ autora Bogdana Sekendeka izveli su članovi Omladinskog pozorišta „Vožd“ Filip Rajković i Dušan Simić.
- Okrenuvši se budućnosti mi ne zaboravljamo naše pretke koji su izgubili živote u ustancima sa početka 19. veka. Dužnost nam je i odgovornost da negujemo sećanje na njih. Njihova žrtva je bezmerna kao što je i naša odgovornost da nastavimo u pravilnom smeru velika. Zato događaji poput ovog treba da nas podsete šta znači rodoljublje, požrtvovanje i ideali, kao i da nas učvrste u uverenju da samo svi ujedinjeni požrtvovanim zajedničkim radom, ličnim primerom, ponekad i odricanjem možemo stići do zajedničkog cilja koji je u interesu svih nas. Najveću počast ovim junacima ćemo odati tako što ćemo se i mi, kao što su i oni, boriti za bolje sutra naše države i naših pokoljenja - rekao je Milan Popović, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Podsećajući na značaj ovog boja prim. dr Slobodan Mirković, prdsednik Skupštine grada, istakao je da grad Šabac svake godine učestvuje u pomenu mišarskim junacima koji su pre dvesta devet godina izvojevali sjajnu pobedu u Prvom srpskom ustanku.
- Naša je obaveza da se uvek sećamo tih poznatih i nepoznat, imenih i bezimenih, junaka koji su dali svoj život, koji su učestvovali ovde i da uspomenu na njih prenosimo na buduća pokoljenja i da ih obavežemo da nastave tradiciju poštovanja i iskazivanja zahvalnosti na ovaj dan i u budućnosti - dodao je prim. dr Slobodan Mirković.
Simboličnim puštanjem u nebo golubova Mila Stanojevića iz Lojanica, prijatelja i saradnika Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak“ Mišar, privedena je kraju državna ceremonija.
U nastavku programa u Mišarskoj galeriji otvorena je izložba slika prošlogodišnje Likovne kolonije Sovljak uz pozdravnu reč akademskog slikara Dragiše Marsenića, predsednika Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak“ Mišar.
- Likovna kolonija Mišar ove godine konceptualno i medijski je bila vrlo profilisana. Isključivo smo se bavili skulpturom. Učestvovalo je pet vajara koji su radili u tri različita skulptorska medija - kamenu, metalu i drvetu. Zbog njihove monumentalnosti nismo mogli ovde da ih izložimo. Zato su tu radovi osam slikara sa prošlogodišnje Likovne kolonije Sovljak. Tradicija duga sedamnaest godina, temelji i baštini tradiciju mačvanske slikarske škole, osnivača Milića Stankovića i Milivoja Martinovića. Sve to je jedan vrlo značajan prilog u očuvanju našeg kulturnog indentiteta i oživljavanja života na selu, na nekim perifernim prostorima - dodao je Filip Kovačević istoričar umetnosti ispred Kulturnog centra koji je bio partner u realizaciji Mišarske kolonije.
Pevačka grupa „Mačvanski jarani“ iz Bogatića izvela je par numera i tako upriličila ceo događaj.
Tokom večeri Omladinsko pozorište „Vožd“ Mišar u saradnji sa Nezavisnom dramskom asocijacijom „Veselo majmunče“ u prepunoj sali Doma kulture na Mišaru premijerno je izvelo predstavu „Putujuće pozorište Šopalović“ po tekstu Ljubomira Simovića, a u režiji Dušana Simića i Marka Ribića.
Kao i prethodnih godina nije izostao ni Memorijalni fudbalski turnir „Vladan Simić Simče“ na fudbalskom stadionu FK „Karađorđe“ prošlog petka. „Mišarske svečanosti“ zatvorene su u nedelju na Letnjoj pozornici Doma kulture Mišar „Šabačkim karavanom narodne muzike“.
Mala enciklopedija mišarskih događaja
Izvođenjem pesme Krstivoja Ilića, nezvaničnom himnom Mišara i njegovih junaka, Dobrilo Aranitović, glavni i odgovorni urednik „Čitanke Mišarskog boja“, otvorio je u predvečerje obeležavanja 209. godišnjice Boja na Mišaru predstavljanje desetog broja ovog izuzetnog časopisa kojeg je prof. dr Alojz Ujes nazvao „mala enciklopedija mišarskih događaja i grada Šapca“.
- Ova čitanka se pojavljuje u trenutku kada i dalje, posle 209 godina, vodimo istu veliku i neprekinutu bitku za opstanak, za svoj kulturni i ljudski indentitet, za svoje ćiriličko pismo, veru pravoslavnu i za svoju slobodu. U njoj se nalazi značajan naučni rad, brojni likovni prilozi, primarna dokumentacija o događajima i ljudima koja do sada nije bila poznata, dela umetnika, pesnika, slikara, muzičara i drugih čija je glavna tematika bitka za slobodu čoveka, od Boja na Mišaru pa do sutrašnjeg dana. Posebno značajni prilozi iz istorije ovoga kraja, Srbije i srpskog naroda u celini - rekao je Ujez, prof. beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti u penziji.
Obrađujući tematske oblasti od Boja na Mišaru do Boja na Dublju dvadeset tri autora dalo je četrdeset pet tekstova.
- Mišar je, kako je rekao naš pesnik Krsta, „nije samo polje ravno, retkih ptica polazište, Mišar je vreme što je davno prešlo u gusle i glas ište“. Mi smo se odazvali tom pozivu i glasa i gusala i već deset godina istrajavamo i borimo se da zabeležimo tekstove, dokumente, istorijske događaje, koji dosad nisu zabeleženi - istakao je akademski slikar Dragiša Marsenić, likovni urednik.
Po Ciceronu istorija je svedok vremena, svetlost istine, život uspomene, učiteljica života, vesnik davnine tako da je po piscu Nikoli Devuri „Čitanka“ svojevrsni udžbenik prepun činjenica.
- Ovaj broj „Čitanke Mišarskog boja“ prebogat je za ovu vrstu publikacije. U njoj je obuhvaćeno vreme od dva stoleća - kao da se htelo sve naš pobede i poraze staviti u jednu istorijsku sekundu, da bi sve na jednom mestu našao čitalac, kao na kakvom imaginarnom „švedskom“ stolu da bira šta mu je volja. Kada se pročita cela „Čitanka“, i to pažljivo i na tenane, i ustanete i odmorite oči, onda se čini da ste ustali iza trpeze zvane „agape“ - dodao je Devura.
Odlomke iz „Čitanke“ čitali su Zoran Karajić, direktor Šabačkog pozorišta, i Dušan Simić, student Fakulteta dramskih umetnosti, odsek glume, u Bijeljini i glumac Omladinskog pozorišta „Vožd“.
Odnevši 13. avgusta 1806. godine pobedu u znamenitom Boju na Mišaru bezmernom hrabrošću i patriotizmom, trajno su sebe utkali u kolektivnu svest nacije do današnjih dana. I u današnjem, još jednom susretu sa istorijom, na ovom svetom mestu najmanje što možemo da kažemo u ime današnje generacije je hvala Karađorđu i mišarskim junacima. Svojom pobedom udarili su temelje vaskrsu države srpske, poručeno je prošlog četvrtka sa Mišara. Posle pomena koji je služilo sveštenstvo Šabačke eparhije, izvođenja himne „Bože pravde“ od strane Irine Brodić, učenice Muzičke škole „Mihailo Vukdragović“, usledio je kratki umetnički program. I ovoga puta u slavu Mišara, Karađorđa i mišarskih junaka odlomak iz drame „Nebeski krunski savet“ autora Bogdana Sekendeka izveli su članovi Omladinskog pozorišta „Vožd“ Filip Rajković i Dušan Simić.
- Okrenuvši se budućnosti mi ne zaboravljamo naše pretke koji su izgubili živote u ustancima sa početka 19. veka. Dužnost nam je i odgovornost da negujemo sećanje na njih. Njihova žrtva je bezmerna kao što je i naša odgovornost da nastavimo u pravilnom smeru velika. Zato događaji poput ovog treba da nas podsete šta znači rodoljublje, požrtvovanje i ideali, kao i da nas učvrste u uverenju da samo svi ujedinjeni požrtvovanim zajedničkim radom, ličnim primerom, ponekad i odricanjem možemo stići do zajedničkog cilja koji je u interesu svih nas. Najveću počast ovim junacima ćemo odati tako što ćemo se i mi, kao što su i oni, boriti za bolje sutra naše države i naših pokoljenja - rekao je Milan Popović, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Podsećajući na značaj ovog boja prim. dr Slobodan Mirković, prdsednik Skupštine grada, istakao je da grad Šabac svake godine učestvuje u pomenu mišarskim junacima koji su pre dvesta devet godina izvojevali sjajnu pobedu u Prvom srpskom ustanku.
- Naša je obaveza da se uvek sećamo tih poznatih i nepoznat, imenih i bezimenih, junaka koji su dali svoj život, koji su učestvovali ovde i da uspomenu na njih prenosimo na buduća pokoljenja i da ih obavežemo da nastave tradiciju poštovanja i iskazivanja zahvalnosti na ovaj dan i u budućnosti - dodao je prim. dr Slobodan Mirković.
Simboličnim puštanjem u nebo golubova Mila Stanojevića iz Lojanica, prijatelja i saradnika Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak“ Mišar, privedena je kraju državna ceremonija.
U nastavku programa u Mišarskoj galeriji otvorena je izložba slika prošlogodišnje Likovne kolonije Sovljak uz pozdravnu reč akademskog slikara Dragiše Marsenića, predsednika Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak“ Mišar.
- Likovna kolonija Mišar ove godine konceptualno i medijski je bila vrlo profilisana. Isključivo smo se bavili skulpturom. Učestvovalo je pet vajara koji su radili u tri različita skulptorska medija - kamenu, metalu i drvetu. Zbog njihove monumentalnosti nismo mogli ovde da ih izložimo. Zato su tu radovi osam slikara sa prošlogodišnje Likovne kolonije Sovljak. Tradicija duga sedamnaest godina, temelji i baštini tradiciju mačvanske slikarske škole, osnivača Milića Stankovića i Milivoja Martinovića. Sve to je jedan vrlo značajan prilog u očuvanju našeg kulturnog indentiteta i oživljavanja života na selu, na nekim perifernim prostorima - dodao je Filip Kovačević istoričar umetnosti ispred Kulturnog centra koji je bio partner u realizaciji Mišarske kolonije.
Pevačka grupa „Mačvanski jarani“ iz Bogatića izvela je par numera i tako upriličila ceo događaj.
Tokom večeri Omladinsko pozorište „Vožd“ Mišar u saradnji sa Nezavisnom dramskom asocijacijom „Veselo majmunče“ u prepunoj sali Doma kulture na Mišaru premijerno je izvelo predstavu „Putujuće pozorište Šopalović“ po tekstu Ljubomira Simovića, a u režiji Dušana Simića i Marka Ribića.
Kao i prethodnih godina nije izostao ni Memorijalni fudbalski turnir „Vladan Simić Simče“ na fudbalskom stadionu FK „Karađorđe“ prošlog petka. „Mišarske svečanosti“ zatvorene su u nedelju na Letnjoj pozornici Doma kulture Mišar „Šabačkim karavanom narodne muzike“.
Mala enciklopedija mišarskih događaja
Izvođenjem pesme Krstivoja Ilića, nezvaničnom himnom Mišara i njegovih junaka, Dobrilo Aranitović, glavni i odgovorni urednik „Čitanke Mišarskog boja“, otvorio je u predvečerje obeležavanja 209. godišnjice Boja na Mišaru predstavljanje desetog broja ovog izuzetnog časopisa kojeg je prof. dr Alojz Ujes nazvao „mala enciklopedija mišarskih događaja i grada Šapca“.
- Ova čitanka se pojavljuje u trenutku kada i dalje, posle 209 godina, vodimo istu veliku i neprekinutu bitku za opstanak, za svoj kulturni i ljudski indentitet, za svoje ćiriličko pismo, veru pravoslavnu i za svoju slobodu. U njoj se nalazi značajan naučni rad, brojni likovni prilozi, primarna dokumentacija o događajima i ljudima koja do sada nije bila poznata, dela umetnika, pesnika, slikara, muzičara i drugih čija je glavna tematika bitka za slobodu čoveka, od Boja na Mišaru pa do sutrašnjeg dana. Posebno značajni prilozi iz istorije ovoga kraja, Srbije i srpskog naroda u celini - rekao je Ujez, prof. beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti u penziji.
Obrađujući tematske oblasti od Boja na Mišaru do Boja na Dublju dvadeset tri autora dalo je četrdeset pet tekstova.
- Mišar je, kako je rekao naš pesnik Krsta, „nije samo polje ravno, retkih ptica polazište, Mišar je vreme što je davno prešlo u gusle i glas ište“. Mi smo se odazvali tom pozivu i glasa i gusala i već deset godina istrajavamo i borimo se da zabeležimo tekstove, dokumente, istorijske događaje, koji dosad nisu zabeleženi - istakao je akademski slikar Dragiša Marsenić, likovni urednik.
Po Ciceronu istorija je svedok vremena, svetlost istine, život uspomene, učiteljica života, vesnik davnine tako da je po piscu Nikoli Devuri „Čitanka“ svojevrsni udžbenik prepun činjenica.
- Ovaj broj „Čitanke Mišarskog boja“ prebogat je za ovu vrstu publikacije. U njoj je obuhvaćeno vreme od dva stoleća - kao da se htelo sve naš pobede i poraze staviti u jednu istorijsku sekundu, da bi sve na jednom mestu našao čitalac, kao na kakvom imaginarnom „švedskom“ stolu da bira šta mu je volja. Kada se pročita cela „Čitanka“, i to pažljivo i na tenane, i ustanete i odmorite oči, onda se čini da ste ustali iza trpeze zvane „agape“ - dodao je Devura.
Odlomke iz „Čitanke“ čitali su Zoran Karajić, direktor Šabačkog pozorišta, i Dušan Simić, student Fakulteta dramskih umetnosti, odsek glume, u Bijeljini i glumac Omladinskog pozorišta „Vožd“.
O. Gavrilović
Najnoviji broj
18. april 2024.
