Jalovik posle 38. saziva
OTKRIVEN RECEPT ZA VEČITU MLADOST
Po završetku 38. saziva Jalovičke likovne kolonije, u njenim analima će ovogodišnja završna izložba ostati kao svedočanstvo da je pronađen recept za večitu mladost
Na kraju svakog avgustovskog sastajanja umetnika u Jaloviku priređuje se završna izložba njihovih radova nastalih tokom trajanja saziva. Ovogodišnja izložba, otvorena 11. avgusta, potvrdila je opredeljenje Kolonije da u svojim radovima ugosti najaktuelnije predstavnike iz svih oblasti vizuelne kulture koji su u stanju da u bilo kom pravcu načine pomak u osavremenjavanju izraza u raznorodnim formama vizuelne umetnosti i proširivanju pokrivanja polja interesovanja savremene umetnosti.
Umetnice iz Finske, Saija Kasinen i Meri Lina, predstavile su se snimkom performansa i serijom digitalnih printova nastalih na osnovu njega. Ivan Bon je ozvučio svoje skulpture sopstvenom elektronskom muzikom. Branislav Nikolić je nastavi da se bavi sekundarnom arhitekturom obrađujući ovaj put samo jedan komplikovani krov pod koji bi mogle da stanu mnoge nedoumice savremenog socijalnog graditeljstva. Olivera Parlić je pokušala da izdefiniše formu otpadnog aluminijumskog materijala podvlačeći u svakoj skulpturi odnos suštine i forme. Vendel Vaštag je tražio ravnotežu između slike i fotografije, prelamajući je kroz osnovne boje digitalnog spektra. Goran Despotovski je kroz svoju skulpturu kao kroz artiljerijski durbin tragao za ciljem dostojnim umetničkog napora. Ana Petrović je uzimajući otisak sa arhaičnih vrata pokušala da otvori novi prolaz između dva sveta otkrivena u Koloniji dok je Vladimir Ferlih pokušao da napravi astralni portret Jalovika noćima snimajući nebeske dubine iznad Kolonije pretačući ih u seriju digitalnih printeva.
Igor Loinjak, istoričar umetnosti iz Osjeka, s pravom je na otvaranju izložbe podvukao da je ova Kolonija jedna od retkih koja od konzumenata zahteva da izađu iz udobnih relacija, posmatrač ““ umetnička forma, sažetih u već isfronclani kič stav, sviđa mi se ““ ne sviđa mi se, i da se upute mnogo napornijom i strmijom stazom uspostavljanja i definisanja svog odnosa prema autorskim radovima pred kojima se zateknu. I upravo taj umni i intelektualni napor dovešće ih do bistrih voda umetnosti nastalih u Jaloviku a Koloniju tim naporom svaki put vratiće u poletnu mladost koja sme sve.
Lakoći kojom su posetioci završne izložbe pristajali da potraže u sebi sopstveni stav o savremenoj umetnosti svakako su doprineli i zvuci gitara Marinka Jagodića, Marka Stanojčića i Filipa Đorića, pod lipom ispred galerije, koja je već odavno i sama postala pesma.
Umetnice iz Finske, Saija Kasinen i Meri Lina, predstavile su se snimkom performansa i serijom digitalnih printova nastalih na osnovu njega. Ivan Bon je ozvučio svoje skulpture sopstvenom elektronskom muzikom. Branislav Nikolić je nastavi da se bavi sekundarnom arhitekturom obrađujući ovaj put samo jedan komplikovani krov pod koji bi mogle da stanu mnoge nedoumice savremenog socijalnog graditeljstva. Olivera Parlić je pokušala da izdefiniše formu otpadnog aluminijumskog materijala podvlačeći u svakoj skulpturi odnos suštine i forme. Vendel Vaštag je tražio ravnotežu između slike i fotografije, prelamajući je kroz osnovne boje digitalnog spektra. Goran Despotovski je kroz svoju skulpturu kao kroz artiljerijski durbin tragao za ciljem dostojnim umetničkog napora. Ana Petrović je uzimajući otisak sa arhaičnih vrata pokušala da otvori novi prolaz između dva sveta otkrivena u Koloniji dok je Vladimir Ferlih pokušao da napravi astralni portret Jalovika noćima snimajući nebeske dubine iznad Kolonije pretačući ih u seriju digitalnih printeva.
Igor Loinjak, istoričar umetnosti iz Osjeka, s pravom je na otvaranju izložbe podvukao da je ova Kolonija jedna od retkih koja od konzumenata zahteva da izađu iz udobnih relacija, posmatrač ““ umetnička forma, sažetih u već isfronclani kič stav, sviđa mi se ““ ne sviđa mi se, i da se upute mnogo napornijom i strmijom stazom uspostavljanja i definisanja svog odnosa prema autorskim radovima pred kojima se zateknu. I upravo taj umni i intelektualni napor dovešće ih do bistrih voda umetnosti nastalih u Jaloviku a Koloniju tim naporom svaki put vratiće u poletnu mladost koja sme sve.
Lakoći kojom su posetioci završne izložbe pristajali da potraže u sebi sopstveni stav o savremenoj umetnosti svakako su doprineli i zvuci gitara Marinka Jagodića, Marka Stanojčića i Filipa Đorića, pod lipom ispred galerije, koja je već odavno i sama postala pesma.
Najnoviji broj
18. april 2024.
