KROZ DETINjSTVO TEČE REKA

Na ulasku u detinjstvo
gde sećanje vreme vara,
još me zove kuća stara,
vajat sivi kraj ambara,
kolačara i kačara.

Tu sam tragom bele lađe
zalazio u beznađe
Od obale do obale
prelistao bistre vale.

Tu sam nekad žednih čula
brao tople kiše jula
Ispijao do bezmerja
rujni krčag predvečerja.


Sad se vraćam
Tihim hodom
Grlim senke dragih stvari.
Kao da me izdaleka
još na pragu sestra čeka
Otac ore čestar zore,
kraj bunara mati stari.

Moja pesmo , žedna česmo
opet pevam , opet jesmo
rana radost kukureka...
Sve je isto , svetlo , čisto...
Nad jasenje dan se penje ,
kroz detinjstvo teče reka .