DRVO SRPSKE SLOBODE

Naslov ovog teksta preuzeli smo iz naziva jedne od najlepših rodoljubivih pesama Petra Protića - Sokoljanina, napisane pre 160 godina. Većina Protićevih pesama i poema rodoljubivog je sadržaja. Budući da je umro veoma mlad, sa tek navršenih 27 godina, samo dva meseca pošto je odbranio doktorsku disertaciju „obeju prava“ na univerzitetu u Hajdelbergu, stvaralaštvo ovog velikog srpskog intelektualca, pesnika i rodoljuba, moglo je biti znatno veće, a doprinos narodu i državi, iz koje je potekao, i koju je svim srcem voleo, izuzetno važno. Srbiji koja se, sredinom pretprošlog veka, vraćala pod okrilje Evrope, kojoj je geografski i istorijski oduvek pripadala, višestruko obrazovan, naočit i plemenit, „Sokoljanin je bio jedan od onih mladih ljudi, školovanih na najprestižnijim evropskim univerzitetima, od kojih je Srbija mnogo očekivala“. Prerana smrt sprečila je mladog Protića da voljenoj Otadžbini „daruje celog sebe“.
Rođen je 1827. godine u Gornjoj Bukovici, u zaseoku Šapari, u Azbukovici. Po ocu, proti Marku Jovanoviću (u to vreme još nije bila doneta uredba knjaza Miloša da se prezime ne menja po očevom imenu, ili zanimanju, sa svakom novom generacijom), poreklom je od Savkovića, koji su se, sredinom 18-og veka, doselili iz Pive. Protićeva majka Jelica bila je u srodstvu sa ustaničkim prvakom Petrom Nikolajevićem - Molerom. Osnovnu školu učio je u Azbukovici, nižu gimnaziju u Šapcu, i višu gimnaziju i Licej: filozofski i pravni odsek, u Beogradu. Prava i državne nauke studirao je na univerzitetima u Berlinu i Hajdelbergu, na kome je, u novembru 1854. godine, promovisan za doktora „obeju prava“. Na žalost, nepuna dva meseca kasnije, krajem decembra (po starom kalendaru), umro je od tuberkuloze. Sahranjen je na sirotinjskom hajdelberskom groblju. Zauzimanjem njegovih drugova studenata, kasnije su njegovi posmrtni ostaci preneti i pokopani na uglednije groblje.