BOHURT ““ SPORT ZA PUT KROZ ISTORIJU
SAVREMENI VITEZOVI VRAĆAJU U PROŠLOST
Petar Tarlanović iz Ribara jedini šabački vitez. Borbe prave, oprema autentična, teška do 35 kilograma
Nekada davno vitezovi su se borili protiv zmajeva i troglavih aždaja. Da li zato što su ih sve istrebili ili iz nekih drugih razloga, tek vekovima ovi hrabri ratnici se nisu nigde ni čuli ni videli. Tek 2008. godine u Ukrajini su obnovili tradiciju viteških nadmetanja i nekoliko godina kasnije bohurt osvaja svet. Šabac u ovom sportu za sada ima jednog takmičara, tridesetdvogodišnjeg Petra Tarlanovića iz Ribara.
-Bohurt je nastao u Francuskoj, negde u 11. ““ 12. veku, kada je služio za obuku vojske i održavanje forme. Sada najviše registrovanih takmičara ima u Rusiji, oko 20.000, a proširio se i na ostale kontinente. Kod nas se pojavio pre dve godine, kada je bio i prvi turnir u Sunčanoj Reci, priča Tarlanović, koji se tada prvi put i pojavio na takmičenju, samostalno, i ušao u polufinale.
Kako ga je fascinirao čitav srednjevekovni period, Petar se za ovaj sport zainteresovao čim ga je video na internetu. Vodio je i internet stranicu posvećenu tome, pa su ga na taj način pronašli i kontaktirali i drugi momci iz Srbije koji su bili zainteresovani za viteške veštine, a koji su već počeli da formiraju udruženja. Sada i sam ima svoje udruženje Hristove ratnike, u kom ima 12 ljudi. Kroz sport očuvavaju i stare zanate.
-Neophodno je imati autentičnu opremu koja izgleda kao da je teleportovana kroz istoriju. Telo je potpuno oklopljeno. Zavisi koji period se obrađuje, neki deo opreme može da odstupa do 30 godina tamo ili ovamo. Teška je 30 do 35 kilograma i mora se i vežbati u njoj, jer se takmičar bori i protiv njega i protiv protivnika. Pored toga, ispod šlema može da se udahne samo 30 odsto kiseonika, a temperatura dostiže i 45 stepeni, objašnjava Petar.
Oprema se kupuje i veoma je skupa. Međutim, Petar je sam kuje i kaže da je to dosta jeftinija varijanta. Mora biti veoma dobra, jer često dolazi do povreda. Oružje je takođe autentično, mačevi, buzdovani, sekire, samo nenaoštreni. Borbe su jedan na jedan ili grupne, koje mogu biti od tri na tri do 50 na 50. Gubi onaj tim kom prvom svo ljudstvo popada na zemlju.
-Bitka nacija je najveće takmičenje u ovom sportu. Učestvuje po 40 naroda. Ove godine je održana u Pragu, a prošle u Trogiru. Srbija je prošle godine prvi put učestvovala i ostvarili smo solidan rezultat, ali ove godine smo bili znatno bolji. Kamp je bio u tvrđavi u centru Praga i sa civilima tu je bilo oko 5.000 ljudi. Spavalo se u srednjevekovnim šatorima i svi su nosili odeću iz tog perioda. Tu je bilo i medicinsko osoblje, bez kog su takmičenja nezamisliva.
Srbija je u Pragu imala dva tima od po osam ljudi. Tarlanović se prvi takmičio u borbama jedan na jedan, gde su učestvovali najbolji od najboljih. Nažalost, protivnik mu je bio Rus, nepobeđen pet godina. Petar je iz te borbe izašao sa slomljene tri kosti šake, ali je nastavio takmičenje u grupama. Ukupno se u Pragu nadmetalo između 2.500 i 3.000 takmičara.
Srbija trenutno ima desetak bohurt udruženja. Nedavno je Udruženje belih orlova organizovalo takmičenje povodom 600 godina postojanja manastira Manasije. Takmičenje je bilo internacionalno i priznato od HMB - Svetske organizacije bohurta. Učestvovali su takmičari iz celog sveta, čak i čuveni monasi manastira Šao Lin.
-Predsedniku Srbije, Tomislavu Nikoliću, uručili smo iskovani srednjevekovni mač sa pozlatom i rubinima. To je bio brend srednjevekovne Srbije koji smo sada na neki način obnovili. Tako je Nikolić prvi vladar koji je poneo Srpski mač posle 700 godina, navodi Petar Tarlanović.
Kaže da je u Despotovcu bilo oko 6.000 ljudi koji su došli da gledaju ovaj događaj. Najzanimljivije je deci, ali i devojke tradicionalno vole vitezove, pa žele da se slikaju sa njima i izbliza pogledaju opremu.
-Gledaoci prvo misle da se radi samo o demonstraciji veština, dok ne vide da sevaju varnice. Sportom se ne može baviti niko ko je mlađi od 18 godina, a na jačim takmičenjima mora i da se potpiše izjava da se samovoljno ulazi u borbu. Postoji i ženska liga, ali još uvek ne kod nas. Najviše je Ruskinja koje se ovim bave. Oprema im nije mnogo lakša od muške, a često su i agresivnije od muškaraca, kaže Tarlanović.
Petar se ranije bavio kik-boksom, aikidom i karateom. Kaže da mu je to dosta pomoglo, ali da je ovaj sport ipak znatno teži od svih koje je ranije probao.
Ima želju da bohurt vide i Mačvani, pa se nada da će sledećeg leta uspeti da organizuje takmičenje u ovom kraju.
Nekada davno vitezovi su se borili protiv zmajeva i troglavih aždaja. Da li zato što su ih sve istrebili ili iz nekih drugih razloga, tek vekovima ovi hrabri ratnici se nisu nigde ni čuli ni videli. Tek 2008. godine u Ukrajini su obnovili tradiciju viteških nadmetanja i nekoliko godina kasnije bohurt osvaja svet. Šabac u ovom sportu za sada ima jednog takmičara, tridesetdvogodišnjeg Petra Tarlanovića iz Ribara.
-Bohurt je nastao u Francuskoj, negde u 11. ““ 12. veku, kada je služio za obuku vojske i održavanje forme. Sada najviše registrovanih takmičara ima u Rusiji, oko 20.000, a proširio se i na ostale kontinente. Kod nas se pojavio pre dve godine, kada je bio i prvi turnir u Sunčanoj Reci, priča Tarlanović, koji se tada prvi put i pojavio na takmičenju, samostalno, i ušao u polufinale.
Kako ga je fascinirao čitav srednjevekovni period, Petar se za ovaj sport zainteresovao čim ga je video na internetu. Vodio je i internet stranicu posvećenu tome, pa su ga na taj način pronašli i kontaktirali i drugi momci iz Srbije koji su bili zainteresovani za viteške veštine, a koji su već počeli da formiraju udruženja. Sada i sam ima svoje udruženje Hristove ratnike, u kom ima 12 ljudi. Kroz sport očuvavaju i stare zanate.
-Neophodno je imati autentičnu opremu koja izgleda kao da je teleportovana kroz istoriju. Telo je potpuno oklopljeno. Zavisi koji period se obrađuje, neki deo opreme može da odstupa do 30 godina tamo ili ovamo. Teška je 30 do 35 kilograma i mora se i vežbati u njoj, jer se takmičar bori i protiv njega i protiv protivnika. Pored toga, ispod šlema može da se udahne samo 30 odsto kiseonika, a temperatura dostiže i 45 stepeni, objašnjava Petar.
Oprema se kupuje i veoma je skupa. Međutim, Petar je sam kuje i kaže da je to dosta jeftinija varijanta. Mora biti veoma dobra, jer često dolazi do povreda. Oružje je takođe autentično, mačevi, buzdovani, sekire, samo nenaoštreni. Borbe su jedan na jedan ili grupne, koje mogu biti od tri na tri do 50 na 50. Gubi onaj tim kom prvom svo ljudstvo popada na zemlju.
-Bitka nacija je najveće takmičenje u ovom sportu. Učestvuje po 40 naroda. Ove godine je održana u Pragu, a prošle u Trogiru. Srbija je prošle godine prvi put učestvovala i ostvarili smo solidan rezultat, ali ove godine smo bili znatno bolji. Kamp je bio u tvrđavi u centru Praga i sa civilima tu je bilo oko 5.000 ljudi. Spavalo se u srednjevekovnim šatorima i svi su nosili odeću iz tog perioda. Tu je bilo i medicinsko osoblje, bez kog su takmičenja nezamisliva.
Srbija je u Pragu imala dva tima od po osam ljudi. Tarlanović se prvi takmičio u borbama jedan na jedan, gde su učestvovali najbolji od najboljih. Nažalost, protivnik mu je bio Rus, nepobeđen pet godina. Petar je iz te borbe izašao sa slomljene tri kosti šake, ali je nastavio takmičenje u grupama. Ukupno se u Pragu nadmetalo između 2.500 i 3.000 takmičara.
Srbija trenutno ima desetak bohurt udruženja. Nedavno je Udruženje belih orlova organizovalo takmičenje povodom 600 godina postojanja manastira Manasije. Takmičenje je bilo internacionalno i priznato od HMB - Svetske organizacije bohurta. Učestvovali su takmičari iz celog sveta, čak i čuveni monasi manastira Šao Lin.
-Predsedniku Srbije, Tomislavu Nikoliću, uručili smo iskovani srednjevekovni mač sa pozlatom i rubinima. To je bio brend srednjevekovne Srbije koji smo sada na neki način obnovili. Tako je Nikolić prvi vladar koji je poneo Srpski mač posle 700 godina, navodi Petar Tarlanović.
Kaže da je u Despotovcu bilo oko 6.000 ljudi koji su došli da gledaju ovaj događaj. Najzanimljivije je deci, ali i devojke tradicionalno vole vitezove, pa žele da se slikaju sa njima i izbliza pogledaju opremu.
-Gledaoci prvo misle da se radi samo o demonstraciji veština, dok ne vide da sevaju varnice. Sportom se ne može baviti niko ko je mlađi od 18 godina, a na jačim takmičenjima mora i da se potpiše izjava da se samovoljno ulazi u borbu. Postoji i ženska liga, ali još uvek ne kod nas. Najviše je Ruskinja koje se ovim bave. Oprema im nije mnogo lakša od muške, a često su i agresivnije od muškaraca, kaže Tarlanović.
Petar se ranije bavio kik-boksom, aikidom i karateom. Kaže da mu je to dosta pomoglo, ali da je ovaj sport ipak znatno teži od svih koje je ranije probao.
Ima želju da bohurt vide i Mačvani, pa se nada da će sledećeg leta uspeti da organizuje takmičenje u ovom kraju.
M.M.
Najnoviji broj
11. april 2024.
