SPC: SUTRA JE VELIKI PRAZNIK
USEKOVANjE GLAVE SVETOG JOVANA KRSTITELjA
Sveti Jovan, Preteča Gospodnji, svojom smrću prethodio je dobrovoljnu smrt Spasitelja, kao što je prethodio Njegovom rođenju propovedajući „Ide za mnom jači od mene“ (Mk. 1, 7).
Irod, zvani Antipa, sin onog Iroda koji je u Jevanđelju poznat po ubistvu dece iz Vitlejema, “zli izdanak zlog korena“, bio je oženjen ćerkom arapskog cara Arete. Ali, ranjen lepotom Irodijade, žene svog brata Filipa, nezakonito ju je uzeo za ženu, za života Filipova i oterao svoju zakonitu suprugu, počinivši tako dvostruki greh. Sveti Jovan Krstitelj, revnitelj zakona Božjeg i propovednik pokajanja, nije prećutao, nego je izobličio Iroda kao preljubnika govoreći mu ““ “Ti ne možeš imati ženu Filipa, brata svoga“. Irod, ne trpeći takvo javno izobličavanje, naredio je da Jovana bace u tamnicu, istovremeno ga čuvajući od Irodijade, “žene koja je disala ubistvom“. Znao je ovaj car da je Jovan čovek pravedan i svet, jer ga je ranije rado slušao i činio mnoga dobra zahvaljujući njegovim savetima. Bojao se ne toliko Boga koliko ljudi, kao što je pisao jevanđelist Matej: “I šćaše da ga ubije, ali se poboja naroda, jer ga držahu za proroka“ (Mt. 14, 5). Strahovao je Irod da narod ne podigne bunu protiv njega, zato se nije usuđivao da ga ubije, nego ga je mučio u tamnici.
Dok je Sveti Jovan je bio zatočen, njegovi učenici su ga obilazili, a on ih je poučavao vrlinskom životu po zakonu Božjem. Nakon “dugo vremena“, kada je Irodu bio rođendan, priredio je car veliko slavlje, sabravši sve svoje knezove, vojvode i starešine. Usred gozbe, izašla je Salomija, kći Irodijadina, i zaigrala tako zanosno da je očarala cara Iroda. Car, raspaljen željom prema mladoj plesačici, rekao joj je da će joj dati sve što poželi, makar to bilo i pola njegovog carstva. Prema nagovoru svoje majke, Salomija je zatražila od njega glavu Svetog Jovana Krstitelja. Pošto nije hteo da pogazi svoju reč, odbacivši strah koji ga je zadržavao da ubije Jovana, Irod je naredio da poseku Preteču u tamnici. Salomija je iste večeri dobila na poklon glavu Jovanovu na tanjiru, izbola jezik iglom i zakopala je u dvorcu na “nekom nečistom i skrovitom mestu“.
Ali, Božja kazna je ubrzo postigla ubicu proroka čija “krv vapijaše na Iroda ka Bogu, kao nekada krv Aveljeva na Kaina“. Arapski car Areta, sveteći se za sramotu njegove kćeri, sakupio svoju vojsku, krenuo na Iroda i iz silne bitke izašao kao pobednik. Irod se jedva spasao, ostao je bez vlasti i bogatstva i sa Irodijadom i njenom ćerkom Salomijom poslat u progonstvo, najpre u Galiju, a potom u Španiju, gde je, u bedi i poniženju skončao svoj život, no, poživevši dovoljno dugo da sazna za jezivu smrt koja je postigla Salomiju: “Jednom zimi ona šćaše zbog nekog posla da pređe preko zaleđene reke Sikorisa; i kad iđaše po ledu, led se provali pod njom, i ona pade u vodu do grla. Po pravosuđu Božjem sante leda stegoše je oko grla čvrsto, te visijaše telom u vodi a glava joj beše nad ledom; i kao što nekada igraše nogama po zemlji, tako se i sada koprcaše, igrajući nogama po vodi da bi dodirnula dno; pri tome joj niko ne mogaše pomoći; i ona tako visijaše u vodi sve dotle, dok joj oštar led ne odseče glavu. Gadni trup njen, zanesen vodom ispod leda, ne bi pronađen, a glava njena bi odnesena Irodu i Irodijadi, kao nekada Pretečina, samo odsečena ne mačem nego ledom. Tako Božje pravosuđe uzvrati igračici, vinovnici odsečenja česne glave svetoga Jovana“
Usekovanje je nepokretan praznik, obeležava se 11. septembra, uz strog post i sećanje na pustinožitelja i devstvenika, velikog propovednika pokajanja, Preteču Gospodnjeg, Svetog Jovana Krstitelja.
Irod, zvani Antipa, sin onog Iroda koji je u Jevanđelju poznat po ubistvu dece iz Vitlejema, “zli izdanak zlog korena“, bio je oženjen ćerkom arapskog cara Arete. Ali, ranjen lepotom Irodijade, žene svog brata Filipa, nezakonito ju je uzeo za ženu, za života Filipova i oterao svoju zakonitu suprugu, počinivši tako dvostruki greh. Sveti Jovan Krstitelj, revnitelj zakona Božjeg i propovednik pokajanja, nije prećutao, nego je izobličio Iroda kao preljubnika govoreći mu ““ “Ti ne možeš imati ženu Filipa, brata svoga“. Irod, ne trpeći takvo javno izobličavanje, naredio je da Jovana bace u tamnicu, istovremeno ga čuvajući od Irodijade, “žene koja je disala ubistvom“. Znao je ovaj car da je Jovan čovek pravedan i svet, jer ga je ranije rado slušao i činio mnoga dobra zahvaljujući njegovim savetima. Bojao se ne toliko Boga koliko ljudi, kao što je pisao jevanđelist Matej: “I šćaše da ga ubije, ali se poboja naroda, jer ga držahu za proroka“ (Mt. 14, 5). Strahovao je Irod da narod ne podigne bunu protiv njega, zato se nije usuđivao da ga ubije, nego ga je mučio u tamnici.
Dok je Sveti Jovan je bio zatočen, njegovi učenici su ga obilazili, a on ih je poučavao vrlinskom životu po zakonu Božjem. Nakon “dugo vremena“, kada je Irodu bio rođendan, priredio je car veliko slavlje, sabravši sve svoje knezove, vojvode i starešine. Usred gozbe, izašla je Salomija, kći Irodijadina, i zaigrala tako zanosno da je očarala cara Iroda. Car, raspaljen željom prema mladoj plesačici, rekao joj je da će joj dati sve što poželi, makar to bilo i pola njegovog carstva. Prema nagovoru svoje majke, Salomija je zatražila od njega glavu Svetog Jovana Krstitelja. Pošto nije hteo da pogazi svoju reč, odbacivši strah koji ga je zadržavao da ubije Jovana, Irod je naredio da poseku Preteču u tamnici. Salomija je iste večeri dobila na poklon glavu Jovanovu na tanjiru, izbola jezik iglom i zakopala je u dvorcu na “nekom nečistom i skrovitom mestu“.
Ali, Božja kazna je ubrzo postigla ubicu proroka čija “krv vapijaše na Iroda ka Bogu, kao nekada krv Aveljeva na Kaina“. Arapski car Areta, sveteći se za sramotu njegove kćeri, sakupio svoju vojsku, krenuo na Iroda i iz silne bitke izašao kao pobednik. Irod se jedva spasao, ostao je bez vlasti i bogatstva i sa Irodijadom i njenom ćerkom Salomijom poslat u progonstvo, najpre u Galiju, a potom u Španiju, gde je, u bedi i poniženju skončao svoj život, no, poživevši dovoljno dugo da sazna za jezivu smrt koja je postigla Salomiju: “Jednom zimi ona šćaše zbog nekog posla da pređe preko zaleđene reke Sikorisa; i kad iđaše po ledu, led se provali pod njom, i ona pade u vodu do grla. Po pravosuđu Božjem sante leda stegoše je oko grla čvrsto, te visijaše telom u vodi a glava joj beše nad ledom; i kao što nekada igraše nogama po zemlji, tako se i sada koprcaše, igrajući nogama po vodi da bi dodirnula dno; pri tome joj niko ne mogaše pomoći; i ona tako visijaše u vodi sve dotle, dok joj oštar led ne odseče glavu. Gadni trup njen, zanesen vodom ispod leda, ne bi pronađen, a glava njena bi odnesena Irodu i Irodijadi, kao nekada Pretečina, samo odsečena ne mačem nego ledom. Tako Božje pravosuđe uzvrati igračici, vinovnici odsečenja česne glave svetoga Jovana“
Usekovanje je nepokretan praznik, obeležava se 11. septembra, uz strog post i sećanje na pustinožitelja i devstvenika, velikog propovednika pokajanja, Preteču Gospodnjeg, Svetog Jovana Krstitelja.
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
