Инфо

Берза

  • aero 1.710 ▲ 0,29%
  • dinnpb 3.480 ▲ 2,08%
  • fint 514 ▲ 0,78%
  • kmbn 2.140 ▲ 1,86%
  • niis 680 ▼ -0,15%
  • rso1488 119,80 ▼ -5,97%
  • rso16137 110,99 ▲ 2,76%
(3. септембар 2015.)
ПУНА УЧИОНИЦА ПРВАКА У МАЧВАНСКОМ БЕЛОТИЋУ

МАЛИШАНИ ИЗ “КАЉАВЕ МАЛЕ“

Осморо ђака данашње улице Стефана Немање у Мачванском Белотићу о којима је “Глас Подриња“, раније писао, кренули у први разред сеоске основне школе и са осталим вршњацима, попунили ђачке клупе
После 25 година учионица Основне школе „Мика Митровић“, одељење у Мачванском Белотићу у којој годинама држи часове сеоски учитељ Драган Ђурђевић, пуна је до последњег места. То звучи готово нестварно ако се зна да је у овој школској години у целој општини Богатић број првака смањен у односу на прошлу годину и износи свега 230. Према речима Миладина Станчетића, начелника друштвених делатности у општини Богатић, посебно је драстично смањење броја првака у сеоској школи у Глушцима, којој припадају одељења у суседним селима Узвећу и Метковићу.
Статистичари се слажу у оцени да у Србији хара “бела куга“. Израчунали су да у целом Мачванском округу од 220 села, 50 би убрзо могла заувек бити избрисана са географске карте, јер у њима, три пута више људи умре, него што се роди. Тако је према задњем попису становништва у 14 села општине Богатић мање 2.650 људи, за протеклих 10 година. То је читаво једно веће мачванско село. У релативно богатој Мачви, све више је празних и напуштених кућа. Оне постају пусте. У многа дворишта одавно није крочила људска нога. Отишли људи “трбухом за крухом“ у потрази за лагоднијим животом. Доста је необрађених њива.
Пуна учионица првака
- После 25 година у учионици где радим је 24 ученика првака. Столице су заузете, а првих дана школе прваци већ цртају. Све радове окачили смо на зид учионице. Имао сам у разреду, пре више од две деценије, кад су моја деца били прваци, тридесетак ученика. Ово је после више година у мојој каријери, највећи број првака у одељењу које водим, каже Драган Ђурђевић, учитељ са вишегодишњим искуством из Белотића.
Тако је у највећој мери захваљујући деци рођеној 2009. у интервалу од месец два дана у овом селу, чије су куће у улици Стефана Немање, удаљене једна од друге, најдуже 500 метара.
Њихове мајке и очеви су изузетно млади. Определили су се за останак и “освежење“ живота на селу. Слажу се у оцени да од беба ништа лепше није, без обзира на кризу и немаштину. Наравно, наглашавају да одговорни треба да више воде рачуна о рађању и то подстакну различитим мерама, пре свега финансијске природе. То би им знатно олакшало живот и економисање на селу. Време је за бебе, говоре у глас, као у оној те-ве емисији. Тако би се село одбранило од старења и нестанка.
Заједнички у одбрану породице
- Наш циљ је очување породице и села. То се може постићи само новим рађањем. Наши руководиоци треба да схвате и тако се понашају. То је заједнички задатак, целе заједнице, будући да су деца наша будућност, поручује Адриана Стекић, удата за Ивана у Белотићу.
Лазар из Немањине улице, порастао је за првака. Он је син Светлане и Војислава Шобића. Ту је и Огњен Милине и Ненада Јеремића. Потом Марија и Мирослав Ђурђевић, Никола, Драгана, близанци Лука и Вук. И дуго би нас одвело набрајање њихових имена и другара из одељења.
- Деца су јако послушна и интилигентна. С њима је милина радити. Веселе их прва слова, а наравно највише игра, каже учитељ Драган, задовољан што у свом одељењу има пуну учионицу ђака првака.
Љ.Ђ.

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa