ANA DAKIĆ, DIZAJNER TEKSTILA I ODEĆE
TKANjE JE MOJA LjUBAV
Različitih godina, obrazovanja, interesovanja ali istog cilja - uspeti u privatnom poslu. Hrabre, sposobne, kreativne. One su nova iskra trgovačkog sjaja nekadašnjeg „Malog Pariza“
Sve je počelo u ranom detinjstvu kada je očima „krala“ zanat od mame i bake. Danas, posle dvadesetak godina, Šapčanka Ana Dakić, diplomirani dizajner tekstila i odeće, pokušava da primeni stečena znanja. Vođena željom da se dokaže sama sebi i potrebom za samostalnošću u ostvarivanju ideja nedavno je otvorila i svoju umetničku radionicu za proizvodnju tekstilnih proizvoda „Vedrana Ana“ Šabac.
- Ljubav prema tkanju mi je prenela majka, a šivenje sam naučila od bake. To me je oduvek inspirisalo. U pauzi između učenja šila sam odeću lutkama, vezla sam goblene, štrikala i heklala pojaseve i torbice. Danas to radim za druge i interesovanje kupaca neprestano raste - kaže Ana.
Spretne Anine ruke vođene kako sopstvenim idejama, tako i predlozima i sugestijama kupaca, svakodnevno uz višesatni rad na razboju stvaraju unikatna dela koja su priča za sebe.
- Sam proces postavljanja osnove i sečenja potke traje malo duže i krajnji proizvod uvek izgleda lepše od onoga kako sam zamišljala. Najviše radim prostirke i prekrivače koji su proizvod tkanja. Tu su i torbice rađene istom tehnikom. Baziram se i na izradu suvenira i predmeta za pokućstvo kao što su asure, stolnjaci, jastuci, podmetači, otirači... Tu je i nakit rađen od kože, trikotaže, perli, kao i heklani kupaći kostimi. Ideje i sugestije prihvatam i od drugih. Saslušam predloge i potrebe kupaca, i pokušavam da ih uskladim sa svojim znanjem i materijalima kojima raspolažem. Najčešće prihvatam ideje moje porodice koja mi je velika podrška.
Zasnovani na elementima narodne tradicije proizvodi ove nadasve kreativne devojke našli su i na odobravanje Nacionalne službe za zapošljavanje. Tako je zahvaljujući njihovom projektu vezanom za razvoj ženskog preduzetništva Ana nedavno dobila određena novčana sredstva koja su joj dala ,,vetar u leđa“.
- Deo sredstava preduzetnik ulaže sam, a deo dobija iz Nacionalne službe za zapošljavanje koji je naravno stimulativan u ovim teškim vremenima. Bilo je potrebno sastaviti dobar biznis plan, pokazatelj mojih mogućnosti. Uslovi su bili i potrebno iskustvo u struci kao i poznavanje vrlina i mana konkurencije. Značajan broj bodova donosi i činjenica da ste dugoročno nezaposleno lice, kao i to da ste žena. Samim tim je stavljen akcenat na žensko preduzetništvo.
Sam početak nije bio lak. Izazovu je trebalo odgovoriti na pravi način. Sumnja sa nadom se smenjivala ali su u njenu korist presudili moralna podrška porodice i ljubav prema poslu.
- Velika je sreća baviti se poslom koji volite bez obzira na teškoće. Često u šali kažem da trenutno živim od ljubavi prema ovom poslu. Strah postoji uvek, i to je stanje uma kada realno sagleda stvarnost, ali vodeći se onom Teslinom: ,,Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini mora propasti“, nastavljam dalje. Naravno, i činjenica da se moji proizvodi dopadaju ljudima podsticajna je. Planiram da proširim delatnost na izradu odevnih predmeta. Već sam počela da dizajniram suknje za najmlađe, kao i da usavršavam svoje skromno znanje, i unapređujem kvalitet proizvoda.
Od novogodišnjeg Bazara „Starih i umetničkih zanata“ gde je prvi put izlagala svoje radove do ponosne vlasnice radionice za proizvodnju tekstilnih proizvoda Ana je pokazala da se kreativnost uz mnogo odricanja i rada isplati.
- Grad Šabac svima daje podjednaku šansu, kako afirmisanim tako i neafirmisanim umetnicima. Na tom novogodišnjem Bazaru imala sam i prvu prodaju. Osećaj je bio neopisiv. Tu su snovi postali stvarnost. Interesovanje je svakim sledećim pojavljivanjem sve više raslo.
Iako je svakidašnjica teška, a prepreka mnogo, Anina poruka za one koji bi krenuli na slično životno putovanje je da ih svaki pad ohrabri jer činjenica je da „ko nije grešio nije ni pokušao“.
- ,,Što te ne ubije to te ojača“. To sam mnogo puta doživela. Volela bih da mlađima prenesem svest o značaju i potrebi rada koji nas odvraća od loših misli i depresije. Verujem u bolje sutra i u svoju snagu. Veliki sam optimista i po prirodi sam vedra Ana - dodaje uz osmeh za razbojem koji nije prestajao da radi vođen spretnim rukama devojke koja je svoj životni put jasno zacrtala.
Postepeno primenjujem svoje znanje i trudim se da budem kreativna i originalna
Volela bih da za koju godinu i dalje budem u svom rodnom gradu među sugrađanima sa velikom kupovnom moći i rastom preduzetništva. Šabac je oduvek bio trgovački grad tako da bih želela da trgovina ponovo oživi. Volela bih da „Mali Pariz“ postane na neki način prestonica mode
Ana Dakić rođena je 17. 2. 1990. godine u Šapcu gde je 2009. godine završila Školu za umetničke zanate, smer plastičar umetničkih predmeta, dobivši odličan temelj za dalje školovanje. Odmah po maturiranju upisuje se na Visoku tekstilnu školu za dizajn, tehnologiju i menadžment, odsek dizajn tekstila i odeće, u Beogradu gde je diplomirala 2013. godine. Imala je par grupnih izložbi u Domu JNA u Beogradu tokom studija, Šabačkom muzeju i Kulturnom centru. Član Udruženja „Kiša“.
- Ljubav prema tkanju mi je prenela majka, a šivenje sam naučila od bake. To me je oduvek inspirisalo. U pauzi između učenja šila sam odeću lutkama, vezla sam goblene, štrikala i heklala pojaseve i torbice. Danas to radim za druge i interesovanje kupaca neprestano raste - kaže Ana.
Spretne Anine ruke vođene kako sopstvenim idejama, tako i predlozima i sugestijama kupaca, svakodnevno uz višesatni rad na razboju stvaraju unikatna dela koja su priča za sebe.
- Sam proces postavljanja osnove i sečenja potke traje malo duže i krajnji proizvod uvek izgleda lepše od onoga kako sam zamišljala. Najviše radim prostirke i prekrivače koji su proizvod tkanja. Tu su i torbice rađene istom tehnikom. Baziram se i na izradu suvenira i predmeta za pokućstvo kao što su asure, stolnjaci, jastuci, podmetači, otirači... Tu je i nakit rađen od kože, trikotaže, perli, kao i heklani kupaći kostimi. Ideje i sugestije prihvatam i od drugih. Saslušam predloge i potrebe kupaca, i pokušavam da ih uskladim sa svojim znanjem i materijalima kojima raspolažem. Najčešće prihvatam ideje moje porodice koja mi je velika podrška.
Zasnovani na elementima narodne tradicije proizvodi ove nadasve kreativne devojke našli su i na odobravanje Nacionalne službe za zapošljavanje. Tako je zahvaljujući njihovom projektu vezanom za razvoj ženskog preduzetništva Ana nedavno dobila određena novčana sredstva koja su joj dala ,,vetar u leđa“.
- Deo sredstava preduzetnik ulaže sam, a deo dobija iz Nacionalne službe za zapošljavanje koji je naravno stimulativan u ovim teškim vremenima. Bilo je potrebno sastaviti dobar biznis plan, pokazatelj mojih mogućnosti. Uslovi su bili i potrebno iskustvo u struci kao i poznavanje vrlina i mana konkurencije. Značajan broj bodova donosi i činjenica da ste dugoročno nezaposleno lice, kao i to da ste žena. Samim tim je stavljen akcenat na žensko preduzetništvo.
Sam početak nije bio lak. Izazovu je trebalo odgovoriti na pravi način. Sumnja sa nadom se smenjivala ali su u njenu korist presudili moralna podrška porodice i ljubav prema poslu.
- Velika je sreća baviti se poslom koji volite bez obzira na teškoće. Često u šali kažem da trenutno živim od ljubavi prema ovom poslu. Strah postoji uvek, i to je stanje uma kada realno sagleda stvarnost, ali vodeći se onom Teslinom: ,,Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini mora propasti“, nastavljam dalje. Naravno, i činjenica da se moji proizvodi dopadaju ljudima podsticajna je. Planiram da proširim delatnost na izradu odevnih predmeta. Već sam počela da dizajniram suknje za najmlađe, kao i da usavršavam svoje skromno znanje, i unapređujem kvalitet proizvoda.
Od novogodišnjeg Bazara „Starih i umetničkih zanata“ gde je prvi put izlagala svoje radove do ponosne vlasnice radionice za proizvodnju tekstilnih proizvoda Ana je pokazala da se kreativnost uz mnogo odricanja i rada isplati.
- Grad Šabac svima daje podjednaku šansu, kako afirmisanim tako i neafirmisanim umetnicima. Na tom novogodišnjem Bazaru imala sam i prvu prodaju. Osećaj je bio neopisiv. Tu su snovi postali stvarnost. Interesovanje je svakim sledećim pojavljivanjem sve više raslo.
Iako je svakidašnjica teška, a prepreka mnogo, Anina poruka za one koji bi krenuli na slično životno putovanje je da ih svaki pad ohrabri jer činjenica je da „ko nije grešio nije ni pokušao“.
- ,,Što te ne ubije to te ojača“. To sam mnogo puta doživela. Volela bih da mlađima prenesem svest o značaju i potrebi rada koji nas odvraća od loših misli i depresije. Verujem u bolje sutra i u svoju snagu. Veliki sam optimista i po prirodi sam vedra Ana - dodaje uz osmeh za razbojem koji nije prestajao da radi vođen spretnim rukama devojke koja je svoj životni put jasno zacrtala.
Postepeno primenjujem svoje znanje i trudim se da budem kreativna i originalna
Volela bih da za koju godinu i dalje budem u svom rodnom gradu među sugrađanima sa velikom kupovnom moći i rastom preduzetništva. Šabac je oduvek bio trgovački grad tako da bih želela da trgovina ponovo oživi. Volela bih da „Mali Pariz“ postane na neki način prestonica mode
Ana Dakić rođena je 17. 2. 1990. godine u Šapcu gde je 2009. godine završila Školu za umetničke zanate, smer plastičar umetničkih predmeta, dobivši odličan temelj za dalje školovanje. Odmah po maturiranju upisuje se na Visoku tekstilnu školu za dizajn, tehnologiju i menadžment, odsek dizajn tekstila i odeće, u Beogradu gde je diplomirala 2013. godine. Imala je par grupnih izložbi u Domu JNA u Beogradu tokom studija, Šabačkom muzeju i Kulturnom centru. Član Udruženja „Kiša“.
O. Gavrilović
Najnoviji broj
18. april 2024.
